Cene električne energije i prirodnog gasa pre oporezivanja su porasle nakon ruske invazije na Ukrajinu, ali su sada u padu. Iako nešto više nego u drugoj polovini 2022. godine, konačne cene za kupce, uključujući poreze, dostigle su svoj vrhunac u prvoj polovini 2023. godine.
Troškovi struje i gasa, koji su doživeli nagli rast nakon ruske invazije na Ukrajinu, sada se stabilizuju u Evropi, nakon što su dostigli vrhunac u prvoj polovini 2023. godine.
Dok cene pre oporezivanja opadaju, neke zemlje su već zamrzle mere podrške koje su nudile domaćinstvima, što je rezultiralo većim potrošačkim cenama.
Čini se da je EU spremnija za zimu ove godine sada kada je u velikoj meri zamenila rusku energiju, ali vredi napomenuti da postoji razlika između cena električne energije i prirodnog gasa među pojedinačnim zemljama kako unutar EU tako i van Unije.
Koje zemlje imaju najviše i najniže cene u Evropi i koliko su poskupeli gas i struja?
U prvoj polovini 2023. prosečne cene električne energije za domaćinstva, uključujući sve poreze u EU, porasle su sa 25,3 evra za 100 kVh na 28,9 evra za 100 kVh, u poređenju sa istim periodom 2022.
Prosečne cene prirodnog gasa su takođe porasle sa 8,6 evra za 100 kVh na 11,9 evra za 100 kVh u istom periodu.
Gledajući procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu, cene električne energije u EU su porasle za 14,5 odsto u prvoj polovini 2023. godine, a cene gasa za 37,9 odsto.
Ove brojke su niže nego u drugoj polovini 2022. godine, kada su procentualne promene u odnosu na prethodnu godinu dostigle svoj vrhunac.
Brojke sugerišu da se cene električne energije i gasa stabilizuju u EU, navodi Evrostat, iako su krajnje potrošačke cene sa porezima nešto više nego u drugoj polovini 2022.
Cene električne energije i prirodnog gasa pre oporezivanja se smanjuju, ali zemlje delimično povlače svoje mere podrške cenama energije, objašnjavajući to povećanje.
U prvoj polovini 2023. godine, cene električne energije uključujući poreze za domaćinstva u Evropskom ekonomskom prostoru (EEA) kretale su se od 11,4 evra za 100 kWh u Bugarskoj do 47,5 evra za 100 kWh u Holandiji. Iza Holandije slede Belgija (43,5 evra), Rumunija (42 evra) i Nemačka (41,3 evra).
Cene električne energije bile su veće u devet zemalja članica EU od proseka EU.
Kako Francuska ima najveći udeo nuklearne energije u svom miksu električne energije (68,9% u 2021) u EU, njene cene električne energije bile su znatno ispod proseka EU, sa 23,2 evra za 100 kWh u prvoj polovini 2023.
To nije bio slučaj za Belgiju, gde je udeo nuklearne energije u njenoj proizvodnji električne energije iznosio 50,6%. Belgija se našla na drugom mestu po najskupljoj struji.
Zemlje kandidati za EU imale najjeftiniju struju
Kada se uračunaju i zemlje kandidati za EU, Turska je zabeležila najnižu cenu struje sa 8,4 evra za 100 kWh. Pre Turske, pri dnu liste su BiH (8,7 evra) i Srbija (9,6 evra).
Najniže cene zabeležene su i u drugim zemljama kandidatima za članstvo u EU, a one su malo varirale od zemlje do zemlje, prenosi Euronews.
