Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Bolje stanje...

Srbija: Bolje stanje u energetici smanjuje minus u razmeni sa svetom

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Očekuje se da će porasti domaća proizvodnja struje što će uz niže uvozne cene energenata dovesti do još boljih rezultata u platnom bilansu

Energetska kriza, koja je prošle godine nastala posle sukoba u Ukrajini, dovela je do rasta vrednosti uvoza energenata tako da je kod nas u 2022. godini minus u razmeni sa svetom poprilično porastao. Međutim, poslovanje preduzeća iz energetskog sektora je ove godine poboljšano, pale su cene na svetskom tržištu, a sve to se automatski odrazilo na smanjenje deficita tekućeg računa.

Analitičari Narodne banke Srbije (NBS) u najnovijem izveštaju o inflaciji navode da su efekti energetske krize naročito bili vidljivi u platnom bilansu. Ukupni uvoz energenata je u 2022. iznosio 6,9 milijardi evra, što je za oko 3,9 milijardi više nego u 2021.

Španija zabrinuta zbog poziva na bojkot njenih jagoda u Nemačkoj

„Međutim, u poslednjem kvartalu 2022, prvi put nakon pet tromesečja zaredom, ostvaren je pozitivan neto izvoz električne energije, što je nastavljeno i u prvim mesecima 2023. U prvom kvartalu ove godine uvoz energenata je smanjen za 372,5 miliona evra po osnovu manjeg uvoza gasa, struje, nafte i naftnih derivata i to kao rezultat uvoza po nižim cenama i manjih količina. To je, uz povećan izvoz električne energije za oko 322 miliona evra, rezultiralo popravljanjem neto izvoza energenata za 632 miliona evra”, navode iz NBS.

Takav rezultat postignut je zahvaljujući višim temperaturama tokom zimskih meseci od sezonski uobičajenih, ali i oporavku proizvodnje električne energije u našem energetskom sistemu, kao rezultat odluke „Elektroprivrede Srbije” da poveća uvoz uglja iz zemalja iz okruženja radi kompenzacije nedovoljne količine i kvaliteta uglja iz domaćih izvora. Istovremeno su uvećani i kapaciteti hidroelektrana usled obilnijih padavina tokom jeseni. Povećana proizvodnja za 18,6 odsto međugodišnje i izvoz struje doprineli su da „Elektroprivreda Srbije” ostvari profit u prvom kvartalu od oko 300 miliona evra. Povoljnije prilike očekuju se i u nastavku 2023. godine u pogledu neto uvoza, jer se prognozira da će cene energenata biti niže nego prethodne godine iz nekoliko razloga.

To su manji rast globalne ekonomije, što posledično vodi manjoj tražnji za energentima, zatim regulisanje cena na zajedničkom evropskom energetskom tržištu, ali i zbog ustanovljenih alternativnih izvora snabdevanja gasom, zahvaljujući čemu će biti olakšano formiranje zaliha gasa u Evropi tokom ove godine.

Istovremeno, očekuje se da će porasti domaća proizvodnja struje usled dalje stabilizacije poslovanja „Elektroprivrede Srbije”, a naročito ako se završi planirana izgradnja novog bloka B-3 u termoelektrani „Кostolac” na jesen. Na taj način će se neto uvoz energenata smanjiti po osnovu oba faktora – manjih količina i manjih cena. Zbog visokog neto uvoza energenata, deficit tekućeg računa u 2022. godini povećan je na 6,9 odsto BDP-a, sa 4,2 procenta u 2021.

Cene struje pre godinu dana 400 evra – a danas na nuli

„Međutim, imajući u vidu očekivano niže cene energenata u ovoj godini, oporavak proizvodnje električne energije, kao i znatno niži neto uvoz energenata u prvom tromesečju 2023. nego u 2022, u novoj projekciji očekujemo da bi deficit tekućeg računa ove godine mogao biti niži nego što smo predviđali u februaru i, prema našoj novoj proceni, on će iznositi 4,5 odsto BDP-a”, navodi se u analizi centralne banke.

Кada je reč o uticaju na inflaciju, s obzirom na plan dogovoren s MMF-om o povećanju cene struje za domaćinstva u januaru, maju i oktobru ove godine, a zatim i u maju 2024, kao i cene prirodnog gasa, direktni efekti po osnovu rasta cena ovih energenata u 2023. prognoziraju se na oko 1,4 procentna poena i 0,5 u sledećoj godini. Ipak, u zavisnosti od kretanja svetskih cena struje i poslovnih rezultata kompanija iz sektora energetike, moguće su izmene ovog plana korekcije cena, pri čemu, ako se imaju u vidu rezultati u pogledu izvoza električne energije i kretanja svetskih cena gasa i struje, veća je verovatnoća da ta poskupljenja budu i manja od očekivanih, prenosi Politika.

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: HROTE objavio tender za OIE vredan 257 miliona evra

Hrvatski operator tržišta energije (HROTE) objavio je tender za dodelu podrške novim projektima obnovljivih izvora energije vredan 257,2 miliona evra, a kvota iznosi 607,25 MW za vetroelektrane, solarne elektrane i hidroelektrane. Tenderski postupak sastoji se od javnog poziva koji je...

EU: Parlament odobrio predložene reforme tržišta električne energije  

Evropski poslanici su usvojili su četiri elementa novog dizajna tržišta električne energije i gasa. Reforma je predložena kako bi omogućio prelazak na sistem zasnovan na obnovljivim izvorima energije. Ona obuhvata industrijska postrojenja i predviđa zaštitu potrošača i proizvođača od naglih promena...

Rumunija: Elektrika potpisala ugovor za solarni park od 27 MW

Snabdevač i distributer električne energije, kompanija Elektrika, navodi je da je njena podružnica Sunwind Energy potpisala ugovor o inženjeringu, nabavci i izgradnji (EPC) vredan 19,3 miliona evra za razvoj solarnog parka od 27 MW u Rumuniji. Neimenovani investitor će izgraditi solarni park Satu...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!