Sigurno i pouzdano snabdevanje energijom, razvoj nacionalnog i regionalnog tržišta energije i održivost energetike, koja uključuje korišćenje obnovljivih izvora energije, povećanje energetske efikasnosti i zaštitu životne sredine tri su strateška pravca razvoja koja predviđa.
Nacrt strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2025. sa projekcijama do 2030. godine, rečeno je juče u Skupštini grada Novog Sada na promociji ovog važnog energetskog dokumenta. Prilikom izrade strategija u obzir s uzeti svi raspoloživi energetski resursi i potencijali, postojeća struktura energetskog sektora u Srbiji, projekcije privrednog razvoja i demografskih kretanja, uz uvažavanje svih obaveza koje proističu iz Ugovora o energetskoj zajednici, koje je naša zemlja potpisala još 2005. godine.
Prema rečima vođe ekspertskog tima za izuradu nove strategije dr Dejana Ivezića u oblasti elektroenergetike predviđeno je da do 2020. godine Srbija dobije najmanje 2.000 megavata novih kapaciteta u termoelektranama, hidroelektranama i elektranama koje koriste obnovljive izvore energije. U planu je izgradnja 700 megavata novih kapaciteta na ugalj, s tim što bi novih 350 megavata trebalo da bude u funkciji do 2020. godine, do kada bi trebalo da se završi i novi pogon od 450 megavata u Termoelektrani-toplani „Novi Sad”. U sektoru nafte, planirana je izgradnja novih skadišnih kapaciteta za obezbeđivanje rezervi nafte i naftnih derivata. U gasnom sektoru, nakon izgradnje gasovoda “Južni tok” i interkonekcije ka Bugarskoj, prioritet je efikasno iskorišćavanje novih pravaca snabdevanja ovim energentom.
U Nacrtu straegije se jasno kaže da svako kašnjenje u izgradnji novih elektroenergetskih objekata može dovesti do toga da Srbija u narednim godinama postane značajniji uvoznik električne energije. Očekivana reindustrijalizacija i porast industrijske proizvodnje, do koga bi trebalo da dođe nakon krize, vode ka još većoj uvoznoj zavisnosti.
Izvor Dnevnik
