Tromost države u realizaciji ovog infrastrukturnog projekta nije bila viđena kao veliki propust zato što su tržišne cene gasa bile relativno niske
Ministar finansija Siniša Mali izjavio je pre nekoliko dana da Srbija od dve mađarske kompanije kupuje gas koji se skladišti u toj zemlji za naše potrebe i da smo već uplatili avans od 250 miliona evra.
Najavio je da će dogovorenih 500 miliona kubika gasa biti uskladišteno u Mađarskoj do 1. oktobra i da će nam onda biti na raspolaganju po tri miliona kubnih metara tog gasa dnevno u oktobru, zatim u novembru, decembru, januaru i februaru po šest miliona kubika gasa dnevno i u martu tri miliona kubnih metara.
Troška od 250 miliona evra, međutim, ne bi bilo da su prošireni kapaciteti podzemnog skladišta „Banatski Dvor”. Predstavnici Fiskalnog saveta (FS) u najnovijoj analizi o problemima naše energetike u svetlu globalne krize, navode da je proširenje kapaciteta ovog skladišta najavljivano od trenutka kad je pušteno u rad 2011, jer je već tada bilo prepoznato da je za potpunu bezbednost u snabdevanju gasom potrebno veće skladište. Međutim, ti planovi do danas nisu realizovani i još imamo iste kapacitete za skladištenje gasa kao pre 11 godina. Rezultati analiza nedvosmisleno pokazuju da je trenutno jedno od najvećih infrastrukturnih „uskih grla” nedovoljan kapacitet postojećeg skladišta gasa. Niti je moguće uskladištiti količine koje su nam u osnovi potrebne tokom zimske sezone, niti nam tehničke karakteristike skladišta dozvoljavaju da na dnevnom nivou iz njega istisnemo dovoljno ovog goriva.
Prema informacijama do kojih je došao FS, najnoviji planovi sugerišu da bi prva faza proširenja skladišta u „Banatskom Dvoru” trebalo da se završi do kraja ove godine. Na taj način dobila bi „magacin” ukupnog radnog kapaciteta 750 miliona kubnih metara gasa uz mogućnost da se iz njega dnevno istisne do 10 miliona kubnih metara ovog goriva, što je u načelu dovoljno da se zadovolje potrebe zemlje u srednjem roku.
„Imajući u vidu značaj ovog projekta za celu zemlju, vlada bi morala direktno da se uključi u njegovu realizaciju i osigura da se ovaj put proširenje gasnog skladišta završi u predviđenom roku. Budući da nema zvaničnih informacija o tome da li su radovi na ovom projektu otpočeli i u kojoj su fazi, ocenjujemo da je malo verovatno da bi mogli da dobijemo prošireno skladište pre zvaničnog roka koje bi moglo da bude u upotrebi tokom predstojeće grejne sezone. Iako je to apsolutni prioritet, smatramo da je dobro to što vlada u međuvremenu pokušava da pronađe neka kratkoročna rešenja, poput dogovora s Mađarskom po kom će Srbija deo gasa moći da odlaže i čuva u skladištima ove susedne zemlje”, navode iz FS-a.
Dodaju da tromost države i „Srbijagasa” u realizaciji ovog za zemlju izuzetno važnog infrastrukturnog projekta u prethodnim godinama nije bila viđena kao veliki propust zato što su tržišne cene gasa bile relativno niske i stabilne, na nivou koji je bio blizak tarifi koju plaćamo za isporuke po dugoročnom ugovoru s Rusijom, pa i kad je trebalo nabavljati dodatne količine gasa na berzama to se nije negativno odrazilo.
Kada je reč o ugovorenim količinama iz sporazuma sa Rusijom, Srbija će u naredne tri godine moći da računa na isporuke iste količine gasa koje je dobijala po prethodnom dugoročnom ugovoru – oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje. Nova ugovorna cena trebalo bi kao do sada da se utvrđuje po naftnoj formuli, to jest nabavna cena gasa koju će „Srbijagas” plaćati zavisiće od kretanja tržišnih cena nafte i naftnih derivata. Zbog toga što uvozna cena gasa zavisi od cena nafte i naftnih derivata koje su bile aktuelne devet meseci pre trenutka njegove isporuke, grubo je već sad moguće proceniti koliko će „Srbijagas” plaćati za ugovoreni ruski gas do kraja naredne grejne sezone.
„Polazeći od cene gasa koju smo ’Gaspromu’ plaćali do sada (270 dolara za 1.000 kubnih metara, što je oko 240 evra), i uzimajući u obzir realizovano poskupljenje nafte i naftnih derivata u proteklih devet meseci, naše računice pokazuju da bi prosečna cena gasa po novom ugovoru do marta 2023. mogla da bude nešto veća od 350 evra za 1.000 kubika. To znači da Srbiju očekuje poskupljenje gasa koji nabavlja po dugoročnom ugovoru s ’Gaspromom’ u proseku za skoro 50 odsto do kraja sledeće zime, a nakon toga ugovorna cena zavisiće od daljih trendova na globalnom tržištu nafte i naftnih derivata. Međutim, manjkavost novog trogodišnjeg aranžmana je to što ugovorena količina od 2,2 milijarde kubika gasa godišnje nije dovoljna da podmiri trenutne potrebe zemlje za ovim gorivom. Po svemu sudeći, ’Srbijagas’ će ove nedostajuće količine morati da nabavlja po uslovima koji su bliski tržišnim, što znači po ceni od skoro 1.000 evra za 1.000 kubika ili eventualno nešto jeftinije.
Ako sumiramo količine gasa i cene koje će ovo preduzeće plaćati za redovan i dodatni uvoz, računica pokazuje da će prosečna ponderisana nabavna cena ovog goriva za Srbiju do kraja sledeće grejne sezone biti znatno veća od ugovorne i kretaće se u intervalu 490-530 evra za 1.000 kubika”, napominju iz FS-a, piše Politika.
