Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Balansno tržište...

Srbija: Balansno tržište u Srbiji

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Relativna novina na srpskom tržištu električne energije od 2014. godine, kada je tržište liberalizovano za potrošače na srednjem naponu, jeste da su svi učesnici na tržištu balansno odgovorni i da se njihovi odnosi regulišu ugovorima.

Balansna odgovornost znači da potrošač predvidi svoju potrošnju i da time ostvari balans između potrošnje i proizvodnje, a onaj ko organizuje rad sistema, mora da vodi računa o tome da taj balans postoji.

Prema pravilima, snabdevači svakog dana operatoru prenosnog sistema – Elektromreži Srbije i operatorima distributivnog sistema šalju procene potreba za naredni dan i kako su predvideli da ih izbalansiraju.

Postoji određeni stepen tolerancije za “treperenje” razlike, a ukoliko je razlika velika, operator mora da kupi ili proda energiju koja se pojavi kao višak ili manjak u sistemu. Troškove podmiruju oni koji su izazvali taj debalans lošim procenama.

Prema ažuuriranim podacima srpskog operatora prenosnog sistema, EMS-a, u martu 2018. godine bile su registrovane 64 balansno odgovorne strane (BOS), u segmentu prijave transakcija.

Na ovoj listi su snabdevači električnom energijom, energetska berza SEEPEX, ali i  elektropirvede iz regiona (Elektropriveda Crne Gore, Mješoviti holidig Elektroprivrede Republike Srpske i Hrvatska elektropivreda), kao i pojedini veliki potrošači, na primer cementara Titan.

U pogledu uloge za prijavu potrošnje registrovano je 10 učesnika, i to HEP-Energija, JP Elektroprivreda Srbije, Nova Commodities, Energia Gas and Power, Green Energy Trading, NIS, Energy Delivery Solutions, Energy Financing Team, Petrol Ljubljana, Twinfin Tesla i Restart Energy.

U segmentu prijave proizvodnje, postoji samo pet učesnika – Elektroprivreda Srbije, Nova Commodities, Energia Gas and Power, NIS i Energy Financing Team.

Takođe, 11 snabdevača je regulisalo balansnu odgovornost na osnovu ugovora o prenosu balansne odgovornosti sa balansno odgovornom stranom, i to Noleko, S.O.K. Kraljevo, EFT Trade, Ezpada, Tinmar Enrgy Bukurešt, GEN-I Trgovanje, Energy Supply Food,  Petrol Beograd, Sentrade, Group Transenergy i BJN Commodities.

Većina snabdevača sklopila je ugovor o prenosu balansne odgovornosti sa ograncima u okviru svoje grupe. Tako je EFT Trade je sklopio ugovor sa Energy Financing Team, Tinmar Enrgy Bukurešt sa Tinmar Energy Beograd, GEN-I Trgovanje sa GEN-I Beograd, itd. Svi ugovori, osim jednog, sklopljeni su na nedoređeno vreme.

Veliki potrošači, obično oni koji su na visokom naponu, ponekad se opredeljuju da budu direktno balansno odgovorni i da sami snose troškove balansiranja.

Učešće u balansnom mehanizmu regulisano je ugovorom o pružanju pomoćnih usluga i ugovorom o učešću u balansnom mehanizmu, koji su obvezni da zaključe operator prenosnog sistema i učesnik na tržištu koji ima balansne enetitete na tržišnom području Srbije.

Ovi učesnici na tržištu imaju obavezu da sav raspoloživi kapacitet svojih balansnih entiteta preostao nakon usvojenih dnevnih planova rada, stave na raspolaganje operatoru prenosnog sistema radi angažovanja u balansnom mehanizmu.

Učešće snabdevača u balansnom mehanizmu uređuje se ugovorom o pružanju pomoćnih usluga, koji snabdevač sklapa sa operatorom prenosnog sistema.

Kada je u pitanju cena poravnanja na mesečnom nivou, prema podacima EMS-a, za sate u kojima je balansna energija angažovana u smeru regulacije naviše, prosečna cena u januaru 2019. godine iznosila je 92,723 evra po MWh, a u februaru 65,177 evra po MWh.

Za sate u kojima je ukupna balansna energija angažovana u smeru regulacije na niže, prosečna cena u januaru je iznosila 43,94 evra po MWh, a u februaru 19,524 evra po MWh.

Prihod EMS-a od prodaje balansne energije u 2017. godini iznosi 5,52 milijarde dinara, a projektovani prihod u 2018. godini je 5,14 miljardi dinara.

EMS nabavlja balansnu rezervu od Elektroprivrede Srbije, koji je jedini provajder balansnih rezervi, po regulisanoj ceni. Ovo je prepreka uspostavljanju prekogranične razmene balansnih usluga.

Plan EMS-a je da tokom 2019. godine počne sa operativnim radom na jedinstvenoj EU platformi za Imbalance Netting (IN-Platform), u okviru implementacionog projekta International Grid Control Cooperation (IGCC), izabranog od strane ENTSO-E (Evropskog udruženja operatora prenosnog sistema).

IGCC je pokrenut u oktobru 2010. godine, sa ciljem da pokrije 24 zemlje (27 operatora prenosnog sistema) u kontinentalnoj Evropi. Trenutno, IGCC broji 20 članica, među kojima su operatori prenosnih sistema u regionu, hrvatski HOPS i rumunska Transelektrika.

EMS je od 2016. godine posmatrač u projektu.

EMS zajedno sa crnogorskim CGES i makedonskim MEPSO radi na upostavljanju Imbalance Netting-a u okviru SMM bloka (Srbija, Crna Gora i Makedonija).

Takođe, potpisani su ugovori između EMS – CGES i EMS – NOSBIH za razmenu PTRE  (prekogranična tercijarna regulaciona energija) preko virtualnog dalekovoda. Ovim je omogućeno aktiviranje tercijarne rezerve u okviru sata u susednom sistemu za potrebe našeg sistema  i obrnuto. Na taj način znatno se povećava mogućnost balansiranja prenosnog sistema u realnom vremenu.

Zakonom o energetici i Pravilima o radu tržišta su definisane obaveze Operatora distributivnog sistema da vodi registar balansne odgovornosti za mesta primopredaje na distributivnom sistemu; u postupku sticanja statusa BOS, ODS vodi, ažurira, razmenjuje i usklađuje sa operatorom prenosnog sistema podatke o BOS za mesta primopredaje; sprovodi promenu sastava balansne grupe; i ažurira i razmenjuje podatke sa OPS.

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: EPS ostvario profit od skoro 255 miliona evra

Ministar rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Đedović, najavila je da je državna elektroenergetska kompanija EPS ostvarila profit od skoro 255 miliona evra u prvih devet meseci godine, što je 30% više od planiranog profita. Takođe, EPS je u oktobru...

Komisija za hartije od vrednosti Srbije odobrila prvi projekat tokenizacije solarne elektrane

Komisija za hartije od vrednosti Srbije odobrila je prvi projekat tokenizacije solarne elektrane u zemlji. Lokalna kompanija AVR Solar Park izdaje 7.250 digitalnih tokena, čija je vrednost 100 evra po tokenu. Prikupljena sredstva biće upotrebljena za proširenje postojeće solarne...

Rumunija: Ministar energetike prisustvovao puštanju u rad jedinice 5 termoelektrane Rovinari

Ministar energetike Rumunije, Sebastijan Burduja, prisustvovao je puštanju u rad jedinice 5 termoelektrane Rovinari, čime je obeležen značajan korak u sektoru energetike zemlje. Ova investicija, koja premašuje 120 miliona evra, povećava ukupnu instaliranu snagu jedinice na 330 MW. Ministar Burduja...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!