Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija: Avgustovska proizvodnja...

Srbija: Avgustovska proizvodnja u Rudnicima bakra Bor

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Samo u severoistočnom delu kopa „Veliki Krivelj“ bager „komacu“ u avgustu otkopao 900 hiljada tona jalovine. – Tvrda ruda sa najnižih etaža kopa „Cerovo“ smanjuje kapacitete prerade. – U borskoj „Jami“ razuđena rudna tela (ispod 17. horizonta) povećavaju angažovanje transportno-utovarne mehanizacije. – Zahvaljujući dobrom radu Fabrike kreča „Zagrađe“, flotacije u Boru i Majdanpeku nisu nabavljale komadni kreč od drugih proizvođača.

Pogoni koji posluju u sastavu „Rudnika bakra Bor“ (zavisno preduzeće Rudarsko- topioničarskog basena Bor) u avgustu su zabeležili ove poslovne rezultate: dva miliona i 850 hiljada tona iskopina, blizu milion i 800 hiljada tona raskrivke, milion i 50 hiljada tona rude sa srednjim sadržajem 0,278 procenata bakra u rudi i 2.300 tona bakra u koncentratu.
–Sudeći prema otkopavanju raskrivke, avgust je najbolji mesec u ovoj godini – komentariše avgustovsku proizvodnju Vidoje Adamović, tehnički direktor RBB-a. – Mali podbačaj u rudi nastao je prvenstveno na površinskom kopu „Cerovo“ zbog prerade tvrđe rude sa dna kopa koja je nepovoljna za drobljenje i mlevenje, ali i zbog manje proizvodnje u pogonu „Jama“ koji je u nepovoljnoj situaciji zbog razuđenosti rudnih tela.

Kop i flotacija „Veliki Krivelj“

Površinski kop „Veliki Krivelj“ je nosilac proizvodnje u rudarstvu i postiže sve bolje rezultate u otkopavanju jalovine kako bi dostigao planirana dva miliona tona mesečno. U avgustu je ovde skinuto oko milion i 700 hiljada tona raskrivke, što je najveća mesečna proizvodnja u ovoj godini.
–Na jalovini se najbolje radilo u severoistočnom delu kopa. U tom zahvatu bager „komacu“ otkopao je 900 hiljada tona raskrivke – ističe Vidoje Adamović.

Na kriveljskom kopu u avgustu je otkopano oko 900 hiljada tona rude (sadržaj 0,27 posto bakra u rudi), što je nešto manje od plana jer je usko grlo bilo u pripremi mineralnih sirovina prema flotaciji. U isto vreme dato je 1.800 tona bakra u koncentratu:
–Poštujemo zahteve tehnološkog procesa u novoj topionici kada je reč i o sadržaju vlage i o kvalitetu koncentrata bakra – napominje Adamović. – U kriveljskoj flotaciji završena je automatizacija procesa proizvodnje i dobro funkcioniše. Uz dodatna podešavanja analizatora sada ide dokazivanje parametara. Dobro funkcioniše i nova cerovska linija. Završavamo i pokrivanje hale za tu liniju kako bismo spremno dočekali zimski period i izbegli neželjene zastoje zbog zamrzavanja. Pre zime i niskih temperatura sve će biti pokriveno i zatvoreno.

U toku je ojačanje kolektora ispod flotacijskog jalovišta „Veliki Krivelj“. Ovde se radi intenzivno dok vremenski uslovi to dozvoljavaju. Ako se radi ovim tempom, radovi će biti završeni za mesec dana. Sada se, zbog suše, kontroliše priliv vode u Kriveljsku reku, a i sam njen nivo je mali, pa se nesmetano ojačava kolektor ispod kriveljskog flotacijskog jalovišta.

„Cerovo“

Na površinskom kopu „Cerovo“ u avgustu je zabeležen podbačaj zbog otkopavanja rude sa najnižih etaža jer je ta ruda tvrda i nepovoljna je za usitnjavanje, pa smanjuje kapacitete prerade. Prerađeno je oko 170 hiljada tona rude, što je 75 procenata od plana.
–Iako je ruda sa najnižih etaža „Cerova“ tvrda, bar je flotabilna, pa je iskorišćenje 82 procenta. Sa sadržajem 0,25 posto bakra u rudi, „Cerovo“ je dalo blizu 350 tona bakra u koncentratu. Jalovina je otkopavana samo u delu gde se kop proširuje, dok se ruda otkopavala najviše u nižim delovima ležišta – kaže Adamović.
„Jama“ i borska „Flotacija“

Uslovi podzemne eksploatacije u Basenu Bor veoma su nepovoljni. U borskoj jami rudna tela su razuđena, pa je neophodno povećano angažovanje transportno-utovarne mehanizacije. To se najviše odnosi na rudna tela ispod 17. horizonta. Kapacitet utovara i transporta je smanjen zbog prevoza rude uskopom do drobilice na 17. horizontu. To je i najveći razlog što je pogon „Jama“ u avgustu proizvodni plan ispunio sa 65 procenata.
Flotacija „Bor“ u avgustu je preradila svu količinu jamske rude, kao i topioničku šljaku iz nove topionice.

Fabrika kreča „Zagrađe“

Fabrika kreča „Zagrađe“ u avgustu je proizvela više od 4.100 tona komadnog kreča za potrebe proizvodnog procesa u flotacijama u Boru i Majdanpeku. Rade dve peći i dnevno u proseku proizvedu blizu 140 tona kreča, pa u avgustu flotacije u Boru i Majdanpeku nisu nabavljale kreč od drugih proizvođača.
–Posle remonta jedne peći i njenog prevođenja sa mazuta na ugalj, radimo remot i druge peći koja će, takođe, biti prevedena sa mazuta na ugalj jer je to jevtinije i smanjuje troškove proizvodnje. Remont će biti kompletan i podrazumeva zidanje peći i elektromašinske radove. Praćenje parametara rada peći biće automatizovano – napominje Vidoje Adamović.

Završetak remonta ove peći očekuje se oko 20 septembra. Posle toga, kada u Zagrađu budu radile sve tri peći, dnevna proizvodnja komadnog kreča biće veća od 200 tona. To će obezbediti potpunu stabilnost proizvodnje u flotacijama u Boru i Majdanpeku.

Izvor; Kolektiv

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Srbija: Rafinerija u Smederevu ispuniće najviše evropske standarde

Kada je Dubravka Đedović Handanović, ministarka rudarstva i energetike, prošle nedelje potpisala okvirni sporazum sa kompanijom „Čajna enerdži internešenel grupa” o izgradnji postrojenja za preradu nafte u Smederevu, gde bi trebalo da se proizvode derivati u skladu sa najvišim...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!