Fiskalni savet Republike Srbije
Prema analizi Fiskalnog saveta, Elektroprivreda Srbije mora da napravi zaokret u poslovanju i pokrene novi veliki investicioni ciklus. Do devedestih godina, Srbija je imala dobro postavljen elektroenergetski sistem, i EPS je raspolagao viškom proizvodnih kapaciteta u odnosu na potrebe zemlje za električnom energijom. To je omogućilo da se u prethodnih tridesetak godina bez većih problema podmiri rast domaće potrošnje, iako u čitavom periodu nije investirano dovoljno ni za očuvanje postojećih proizvodnih kapaciteta.
Međutim, takvo poslovanje više nije održivo – u poslednjih nekoliko godina domaća tražnja za električnom energijom je sustigla proizvodne mogućnosti EPS-a, i u narednih 5-10 godina očekuje se da ih znatno premaši. Zbog toga je nužno da EPS u srednjem roku obezbedi nove kapacitete.
Srbija bi morala da počne sa pripremom strategije razvoja energetskog sektora u dugom roku. U narednim decenijama, očekuju se tektonske promene u ovom sektoru. To se pre svega odnosi na napuštanje uglja kao glavnog resursa za proizvodnju električne energije. Domaće rezerve uglja su ograničene i pitanje je da li se mogu obezbediti dovoljne količine uglja zadovoljavajućeg kvaliteta (koji je već vidno opao).
S druge strane, Evropska unija postavlja ozbiljne prepreke za upotrebu uglja u proizvodnji električne energije, koje bi se odnosile i na Srbiju u slučaju dobijanja punopravnog članstva.
Najveći problem bilo bi uvođenje taksi za ugljen-dioksid: EPS bi uz trenutne emisije i cene po toni emisija morao da plaća najmanje 500 mliona evra godišnje, što bi njegovu proizvodnju učinilo neisplativom.
Osnovni problem EPS-a su nedovoljne investicije, zbog čega se već nekoliko godina beleži pad u proizvodnji a EPS je najveći zagađivač životne sredine u Srbiji.
U poslednjih pet godina proizvodnja električne energije pada i u 2018. bila je za oko 3.000 GWh (8%) manja nego u 2013. godini. Iza toga stoje sistemski problemi, zbog kojih nisu obezbeđene dovoljne količine uglja za proizvodnju električne energije. Uz to, učestali zastoji u proizvodnji već su u nekoliko navrata usporili privredni rast zemlje.
Problemi u proizvodnji EPS-a u prvoj polovini 2017. godine oborili su stopu rasta BDP-a u toj godini za 0,2-0,3 procentna poena, a negativan uticaj na privredni rast ponovio se i u drugoj polovini 2018. godine.
Druga posledica loše investicione politike EPS-a jeste da trenutno nijedno postrojenje ne zadovoljava sve nacionalne i EU ekološke propise, pa je EPS pojedinačno najveći zagađivač životne sredine u Srbiji i jedan od najvećih zagađivača vazduha u Evropi – njegove termolektrane su u vrhu liste postrojenja s najvećim emisijama zagađujućih materija. Na primer, EPS je u 2016. godini ispustio više sumpor-dioksida od svih termoelektrana na lignit u EU zajedno, iako je njegova proizvodnja desetostruko manja.
EPS se obavezao da će do 2027. godine ispuniti zahteve EU koji se odnose na zagađivanje iz termoelektrana.
Najveći deo investicija EPS-a za smanjenje zagađivanja vazduha u prethodnih desetak godina bio je usmeren u izgradnju i rekonstrukciju elektrofiltera za smanjenje emisija suspendovanih čestica. Na ovom polju postignuti su solidni rezultati, a njihova koncentracija u dimnim gasovima u 2018. godini kod većine postrojenja bila je ispod ili veoma blizu granične vrednosti emisije (GVE) od 50 mg/Nm3.
Najveći problem su visoke koncentracije sumpor-dioksida, koje su prema podacima za 2018. u TE Kostolac prosečno bile desetak puta veće od GVE (koja iznosi 400 mg/Nm3), u TENT-u približno pet puta, a u TE Kolubara oko tri puta. U 2018. godini nijedna EPS-ova termoelektrana nije imala potpuno funkcionalno postrojenje za odsumporavanje.
Situacija je nešto bolja kad je reč o emisijama azotnih oksida, budući da je njihova koncentracija u dimnim gasovima uglavnom bila ispod nacionalne GVE od 500 mg/Nm3 (osim u TE Morava i TE-KO B2). Međutim, EU je u međuvremenu pooštrila propise o dozovoljenoj koncentraciji oksida azota i nova GVE iznosi 200 mg/Nm3, što je, dakle, nova relevatna granica i za Srbiju. U 2018. godini nijedna EPS-ova termoelektrana nije bila usklađena s novim propisima, zbog čega su potrebne dodatne mere za smanjenje emisija azotnih oksida praktično na svim termo blokovima.
Novi investicioni ciklus
EPS-u je neophodan investicioni ciklus vredan 5,6 milijardi evra za pokrivanje buduće tražnje za električnom energijom i usaglašavanje sa ekološkim propisima. EPS sa postojećim kapacitetima proizvodi u proseku tek nešto više od trenutne domaće potrošnje električne energije, a predviđeno fazno gašenje osam zastarelih termo blokova do 2024. godine (TE Kolubara A1, A2, A3 i A5, TE Morava A1, TE Kostolac A1 i TE-TO Novi Sad) umanjiće inače nedovoljne proizvodne kapacitete za oko 5%.
Kad se uzme u obzir očekivani rast tražnje za električnom energijom u narednih 5-10 godina, Fiskalni savet procenjuje da će EPS-u nedostajati kapaciteti za proizvodnju preko 5.000 GWh godišnje.
Najveći udeo u ukupnim investicijama EPS-a (85% ili 4,6 milijardi evra) imaju ulaganja u obnovu i izgradnju novih kapaciteta: 1) za proizvodnju električne energije (termoelektrane, hidroelektrane, vetroparkovi); 2) za eksploataciju uglja; 3) u sistem distribucije.
Preostalih 15% (800 miliona evra) potrebno je usmeriti u zaštitu životne sredine, tj. odsumporavanje, denitrifikaciju i otprašivanje dimnih gasova, izgradnju sistema za upravljanje otpadom i postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
Kapitalni rashodi EPS-a trebali bi da se povećaju sa sadašnjih 350-400 miliona evra na oko 600 miliona evra godišnje.
Ključni projekti novih proizvodnih kapaciteta su izgradnja TE Kostolac B3 i vetroparka (66 MW) i solarne elektrane u Kostolcu, u koje je potrebno uložiti još oko 450 miliona evra, a koji će obezbediti dodatnih 2.400 GWh godišnje.
Za revitalizaciju termoelektrana i hidroelektrana neophodno je izdvojiti oko 1,2 milijarde evra, što će doprineti povećanju proizvodnje za 500 GWh godišnje.
Potrebna ulaganja u distributivnu mrežu i preciznije merenje utrošene električne energije procenjuju se na 1,2 milijarde evra, čime bi distributivni gubici umanjili za 500-1.000 GWh godišnje.
Dakle, ukupna vrednost postojećih investicionih projekata je oko 2,8 milijarde evra, a uticaj na povećanje ponude električne energije iznosi oko 3.600 GWh godišnje. To znači da bi u srednjem roku trebalo obezbediti kapacitete za proizvodnju dodatnih 1.500-2.000 GWh godišnje, što bi verovatno koštalo od 400 miliona evra pa naviše, u zavisnosti od izabrane alternative.
Za funkcionisanje sistema EPS-a neophodno je i obezbediti dovoljne količine uglja, za šta su potrebne investicije od oko 1,1 milijardi evra.
Nemogućnost EPS-a da obezbedi potrebne količine uglja odgovarajućeg kvaliteta predstavlja glavni uzrok problema u proizvodnji električne energije u poslednjih nekoliko godina, koji su mogli biti predupređeni blagovremenim ulaganjima u rudarske kopove.
Srbija u bliskoj budućnosti nema realnu alternativu uglju za proizvodnju dovoljno električne energije. Zbog toga je opravdano povećanje ulaganja u eksploataciju uglja, čime će se omogućiti stabilno funkcionisanje elektroenergetskog sistema u narednoj deceniji, pod uslovom da se zagađenje iz termoelektrana uskladi sa zakonskim propisima.
Oko 800 miliona evra trebalo bi usmeriti u površinske kopove u Kolubarskom rudarskom basenu u cilju održavanja postojeće godišnje prozvodnje, i oko 300 miliona evra u proširenje kopa Drmno (sa 9 na 12 miliona tona) za potrebe TE Kostolac B3.
Ukupna ulaganja u zaštitu životne sredine do 2018. godine iznosila su nešto preko 400 miliona evra, a izvršena je tek trećina planiranih investicija.
EPS će morati da investira još 800 miliona evra do 2027. da bi uskladio rad termoelektrana sa ekološkim. Srbija se u Nacionalnom planu za smanjenje emisija obavezala prema EU da će to sprovesti najkasnije do 2027. godine.
Srbija je nedavno dobila prvo postrojenje za odsumporavanje dimnih gasova u TE Kostolac B, koje bi uskoro trebalo da bude u punoj upotrebi. Ovo postrojenje je sa oko 130.000 tona ispuštenog sumpordioksida u 2016. godini bilo apsolutni evropski rekorder.
Postrojenja za odsumporavanje potrebno je izgraditi i u preostalim termoelektranama kojima upravlja EPS. U svim postrojenjima potrebno je sprovesti i primarne i/ili sekundarne mere za denitrifikaciju dimnih gasova i rekonstruisati elektrofiltere za otprašivanje u TENT-u (blokovi A1 i A2) i TE-KO blok A.
Započeta je realizacija investicija (bilo da je projekat u fazi pripreme ili su stvarno počeli radovi) ukupne vrednosti oko 400 miliona evra, dok je za projekte vrednosti oko 200 miliona evra potrebno započeti izradu projektne dokumentacije.
Međutim, EPS nije u stanju da iz sadašnjeg poslovanja obezbedi preko 600 miliona evra godišnje za neophodne investicije, što predstavlja porast u odnosu na trenutni nivo za preko 200 miliona evra.
EPS je u periodu 2015-2018. godina u proseku ostvarivao profit od svega par desetina miliona evra – to ni izbliza nije dovoljno za održivo finansiranje investicija. Od 2011. godine EPS je u proseku ostvarivao prinos na kapital (ROE) od svega 0,5%.
Reformske mere
Fiskalni savet ocenjuje da je za EPS dobar srednjoročni cilj povećanje profita na 200-250 miliona evra godišnje.
Savet napominje da je za postizanje ovog cilja nužna reforma EPS-a. Najveći problem su preveliki troškovi radne snage, koji iznose u proseku oko 30% poslovnih prihoda (EPS izdvaja preko 15% više sredstava za zaposlene u odnosu na uporediva preduzeća), usled viška i neodgovarajuće strukture zaposlenih i darežljivog sistema zarada. Otuda je najvažniji reformski zadatak obezbeđivanje stroge kontrole nad rashodima za zaposlene i priprema odgovarajuće sistematizacije radnih mesta. Fiskalni savet napominje da se optimizacijom zaposlenosti može uštedeti najmanje 50 miliona evra.
Iako je u prethodnih nekoliko godina rešen problem nekih od najvećih dužnika EPS-a (puput RTB-a Bor i Železare Smederevo), gubici po osnovu nenaplaćene električne energije (uključujući i kamate) iznose oko 100 miliona evra godišnje. Novi prostor za uštede mogao bi se otvoriti prekidom isporuke električne energije neplatišama.
Specifični problem u poslednjih nekoliko godina su značajne uplate EPS-a u republički budžet. U periodu od 2015. do 2018. godine kompanija je u budžet uplatila 250 miliona evra, iako je u istom periodu ostvarila kumulativni profit od 150 miliona evra.
EPS bi takođe morao da prekine sa lošom praksom pripajanja neuspešnih državnih preduzeća koja nemaju direktne veze s njegovom osnovnom delatnošću.
Nakon rešavanja internih problema u poslovanju EPS-a, treba dozvoliti postepeno povećanje cene električne energije. Predviđeno poskupljenje od 3,9% od decembra 2019. godine predstavlja korak u dobrom smeru. Na srednji rok, povećanje cene bi trebalo da iznosi 15%. Na taj način, suzbila bi se i neracionalna potrošnja.