Remonti postojećih elektrana u jugoistočnoj Evropi obezbeđuju više poslovnih mogućnosti u regionu u poređenju sa srednjeročnim i dugoročnim investicionim projektima velikih razmera, rekao je direktor Alstoma za Srbiju.
„Mi posmatramo ovu vrstu projekata u ovom trenutku jer se veći projekti u pogledu novih termoelektrana suočavaju sa značajnim teškoćama, bilo da je u pitanju obezbeđivanje neophodnih finansijskih sredstava ili postizanja javnog konsenzusa o investicionim prioritetima u zemlji“, rekao je Miodrag Jelisavčić za seenews portal.
U poslednjim nekoliko godina, Alstom je učestvovao kao izvođač u više projekata modernizacije termoelektrana kojima upravlja EPS, pomažući da kompanija poveća kapacitete za proizvodnju električne energije za 450 MW.
U Bosni, Alstom je izvršio nadogradnju TE Tuzla (715 MW) kako bi se poboljšala efikasnost. „Klijent, Elektroprivreda BiH, je zadovoljan i razmišlja o još jednoj nadogradnji“, rekao je Jelisavčić.
Nacionalne strategije za razvoj energetskog sektora nisu nužno usaglašene na regionalnom nivou, a situacije dalje komplikuje što su neke zemlje u regionu članice EU, dok druge nisu, i postoji pritisak Brisela da se više ne investira u termo postrojenja.
Sve ovo – zajedno sa činjenicom da postoji zastoj u realizaciji glavnih energetskih grinfild projekata, koji su na stolu godinama i imaju tendenciju da se podvrgnu čestim promenama u svojim specifikacijama – čini praćenje poslovnih mogućnosti u regionu pravim izazovom.
Posao izvođača radova u elektroenergetskom sektoru u jugoistočnoj Evropi dodatno je otežan zbog šarenila postupaka javnih nabavki u regionu.
„Pravila javnih nabavki u regionu, koje su orijentisane na cenu, nisu pisane specijalno za energetski sektor, što ponekad znači da nismo u mogućnosti da iznesemo našu najbolju ponudu, dok za potencijalnog klijenta to znači da ne može da dobije najbolju vrednost za svoj novac“, rekao je Jelisavčić.
Širom regiona, od Bosne do Srbije i Rumunije, kineske kompanije su se pojavile u svim nedavnim tenderima za grinfild projekte, stvarajući cenovni pritisak na konkurente.
Kinezi dolaze sa jeftinim ponudama ali njihova tehnologija za lignit nije na najvišem tehnološkom nivou, rekao je Jelisavčić.
Jelisavčić je primetio da su ponude kineskih kompanijs izražene u američkim dolarima i da je njihova konkurentna prednost u tom pogledu erodirala usled jačanja dolara.
Kineski izvođači koji razmatraju projekte u jugoistočnoj Evropi imaju konkurentsku prednost u tome što su njihove ponude prethodno finansijski upakovane.
„Oni ne idu preko tendera, već obezbeđuju pristup projektima putem ekskluzivnih pregovora na državnom nivou i obično mogu da računaju na finansijsku podršku svoje Vlade“, rekao je Jelisavčić.
Masovna ulagnja u elektrane u JI Evropi, gde su kineski izvođači već potpisali ugovor ili su bar ušli u najuži izbor za izvođača, uključuju projekte hidroelektrane Tarnita Lapusesti u Rumuniji, TE Stanari u Bosni, nova jedinica TE Kostolac u Srbiji i TE Gacko i TE Tuzla u Bosni.
Jelisavčić je primetio da tehnologija kotla kod projekata na ugalj, koju nabavljaju potencijalni kineski izvođači, ne odgovara najbolje kvalitetu lignita u JI Evropi, koji je inferioran u odnosu na onaj koji se iskopava u Kini.
„U tom kontekstu, vidimo interes investitora za manje projekte – posebno u obnovljive izvore energije, kao što su mini hidroelektrane u Srbiji, ali veći projekti su retki“, dodao je zvaničnik Alstoma.
Po njegovom mišljenju, dve trećine zrelih prilika za nove proizvodne kapacitete u regionu, nalaze se u portfoliu hrvatske državne elektroprivrede HEP.
Prvi projekat je TE na ugalj Plomin C, kapaciteta 500 MW. Drugi projekat obuhvata izgradnju kombinovane gasne elektrane, na mestu postojeće TE Osijek, kapaciteta do 500 MW za proizvodnju električne energije i 160 MW za proizvodnju toplotne energije.
Jelisavčić je rekao da u slučaju kada zemlje u regionu donesu odluku protiv izgradnje novih elektrana, i za uvoz električne energije, njima će biti potrebna bolja mrežna infrstruktura za pokrivanje svojih potreba i nadoknadu gubitaka u prenosu.
Po njegovom mišljenju, veliki broj distributera električne energije u regionu su privatni, a njihovi projekti za proširenje mreže su veoma aktivni i izvodljivi.
Alstom vidi značajne poslovne prilike u izgradnji trafostanica 110 KV, kako bi se zamenila infrastruktura koja datira iz 1960 – 70-ih, kao i u projektima smart metering. Alstom ima veliki broj proizvodnih objekata za visokonaponsku opremu u Italiji, Francuskoj, Nemačkoj i Turskoj, koji uspešno opslužuju velike komapnije u jugoistočnoj Evropi.
