Uspešnim poslovanjem, reprogramom kredita, racionalizacijom troškova i rekordnom proizvodnjom smanjili gubitak za skoro 21 milijardu dinara. – Cilj je da EPS postane organizovanija i efikasnija kompanija. – Utrošena električna energija mora da se plati
Mere preduzete još tokom jeseni prošle i tokom ove godine uticale su na poboljšanje poslovanja „Elektroprivrede Srbije“. Od kompanije koja je u februaru ove godine bila suočena sa veoma teškom finansijskom situacijom, tačnije vrlo dramatičnom, polugodišnji rezultati pokazuju znake oporavka i efekte primenjenih mera.
Aleksandar Obradović, v. d. generalnog direktora JP EPS, kaže da je situacija koju je zatekao 6. septembra 2012. godine, kada ga je Vlada Srbije imenovala za vršioca dužnosti generalnog direktora, bila katastrofalna. Tada je EPS imao 10 milijardi dinara neplaćenih obaveza – dugovanja i obaveza za tekuće remonte, investicije i eksproprijacije, a očekivani gubitak na kraju 2012. bio je 33 milijarde dinara. Nedostajalo je 40 milijardi dinara u bilansu novčanih tokova.
Prvobitnim Godišnjim programom poslovanja EPS-a, koji je u februaru usvojila i Vlada Srbije, bio je predviđen nedostatak novčanih sredstava od skoro 50 milijardi dinara. EPS je prvi put u istoriji bio suočen sa mogućim bankrotom. Zašto je bilo tako i šta se u međuvremenu promenilo?
Finansijska situacija je bila alarmantna i krajnje zabrinjavajuća, i tada se desilo da prvi put u istoriji EPS-a neko izađe i kaže: “Ovo je realno stanje – car je go!” Osim katastrofalnih finansijskih indikatora, EPS prošle godine nije ispunio svoju zakonsku obavezu. Po Zakonu o energetici, bili smo dužni da od 1. oktobra prošle godine imamo izdvojenog operatora distributivnog sistema i firmu koja će se baviti javnim snabdevanjem. Zašto je to bitno? Po našem Zakonu o energetici, a u skladu sa direktivama Evropske unije i potpisanim Ugovorom o Energetskoj zajednici Jugoistočne Evrope, obavezni smo da otvorimo elektroenergetsko tržište za konkurenciju i da se uspostavi tržišni pristup poslovanja. Kao što su se razbijali monopoli i u drugim sektorima, i elektroenergetika je oblast gde taj monopol mora da se razbije. EPS tada nije ispunjavao ni najosnovnije zakonske odredbe da razdvoji infrastrukturu – deo distributivne mreže koji će se baviti samo distribucijom električne energije, od dela koji se bavi snabdevanjem.
Zašto je bilo važno to razdvajanje delatnosti?
To je poenta liberalizacije i razbijanja monopola. Cilj je nemešanje svega u jedan lonac, već da se jedna firma bavi distribucijom. I ta firma će morati da ima isti odnos i tretman prema EPS-u i prema ostalim učesnicima na tržištu. Ostali konkurenti imaće pravo da koriste tu distribucionu mrežu i da nude svoje snabdevačke usluge krajnjim kupcima. To EPS nije uradio, a samim tim je bila ugrožena liberalizacija tržišta, jer nije bilo preduslova da se krene u otvaranje tržišta. Međutim, uz postavljanje novog tima, novog poslovodstva, i uz nadljudske napore kolega i koleginica u EPS-u i u zavisnim privrednim društvima, uspeli smo da za ovih nepunih godinu dana situaciju totalno preokrenemo.
Šta je sve urađeno?
Uspeli smo da rešimo finansijski problem. EPS je sada likvidan i ispunjava sve obaveze na vreme. Zahvaljujem se svim zaposlenima, koleginicama i kolegama u EPS-u na zalaganju i trudu kako bi postigli što bolje rezultate. Planirano je bilo da gubitak u 2013. godini bude oko 22 milijarde dinara, a očekujemo da će biti 800 miliona dinara. To znači da smo uspešnim poslovanjem, reprogramom kredita, racionalizacijom troškova i rekordnom proizvodnjom smanjili gubitak za skoro 21 milijardu dinara. Reprogramirana je obaveza po osnovu kredita od 21 milijardu dinara, od čega je čak 15 milijardi trebalo da dospe u 2013. godini, što bi negativno uticalo na likvidnost. Poboljšali smo i svoj novčani tok – iz stanja nelikvidnosti i minusa od skoro 49,2 milijarde dinara, poboljšali smo rezultate za 42,8 milijardi dinara. Novčani tok je krv kompanije. Ako stižu obaveze i prihodi ne mogu da ih podmire, onda ne možete da isplaćujete zarade, plaćate dobavljače, poreze i sve ostale troškove.
Kada će konačno EPS poslovati sa dobitkom?
Srbija i EPS streme ka otvorenom, liberalizovanom tržištu, a ono poznaje samo tržišnu cenu. Postoji ponuda i potražnja, a uspešne kompanije će da ostvare profit, jer će uspeti da podmire tržište po određenoj ceni. One kompanije koje su neuspešne, neefikasne, one će da se povuku sa tog tržišta, izgubiće potrošače i u jednom momentu će bankrotirati. Međutim, s druge strane, EPS, odnosno naša nova ćerka-firma “EPS Snabdevanje”, osim snabdevanja kupaca na otvorenom tržištu, dobila je i licencu za javno snabdevanje. “EPS Snabdevanje” snabdeva sve tarifne kupce po ceni koju zovemo “opravdana cena”. To je cena koja će nama omogućiti da održavamo ovaj sistem i stabilno snabdevamo električnom energijom građane i privredu, a koja će, s druge strane, uzeti u obzir opštu ekonomsku situaciju. Pošto je od 1. januara 2013. godine otvoreno tržište na visokom naponu, sada se veoma lepo vidi šta je tržišna cena. Kada bismo tržišnu cenu primenili na javno snabdevanje, odnosno kada bi se aktuelna tržišna nabavna cena uračunala u metodologiju Agencije za energetiku za određivanja cene električne energije, cena bi morala da se podigne za 38 odsto, umesto za 10,9 odsto, za koliko je povećana od 1. avgusta. Međutim, EPS je svestan svoje socijalne funkcije i teret tržišne cene ne može se u ovoj ekonomskoj situaciji prebaciti na tarifne kupce. Zato smo smanjili sredstva za investicije, održavanje i remont, kako bi došli do aktuelne cene.
Ali nedavno povećanje cene nije pokrilo ni troškove inflacije. Šta raditi?
Istina je da cena električne energije nije menjana dve godine i četiri meseca, a da je inflacija u tom periodu bila 14,1 odsto. Nismo čak ni inflaciju pokrili, a kada bismo uzimali u obzir tržišnu cenu u proteklih osam godina, došli bismo do podatka da je EPS dao privredi i građanima šest milijardi evra. Tih šest milijardi nije ušlo u investicije, u nove proizvodne kapacitete, a i postojeći kapaciteti sa svojim vekom trajanja nisu više pouzdani kao kad su bili novi. Pitanje je kako pomiriti socijalni aspekt i suočavanje sa realnom situacijom, jer šta ako bude nepovoljna klimatska situacija i „ispadne“ neki termoblok? To je znak da socijalna politika, koja treba da postoji, ali na kratak rok, kada predugo traje jede srž preduzeća. Istina je da cena nije jedini, ali jeste ključni faktor. Jer kada vas neko natera da prodajete duboko ispod tržišne cene, to u startu nije dobro.
Šta su drugi faktori?
Cilj je da EPS postane organizovanija i efikasnija kompanija. Vlada Srbije je u novembru prošle godine usvojila Polazne osnove za reorganizaciju EPS-a kojim kompanija treba da postane profitabilna i uspešna. Jedan od prvih zadataka je otvaranje i učešće na otvorenom tržištu. Jer od 1. januara ove godine EPS više nije jednak celom elektroenergetskom sistemu Srbije. Sada smo samo jedan od učesnika na tržištu i moramo da se ponašamo tržišno. Kako se tržište bude otvaralo, nama više niko neće da garantuje da možemo da zadržimo potrošače.
A koliko smo odmakli u primeni tih Polaznih osnova za reorganizaciju?
Ministarstvo energetike se složilo i Vlada Srbije je u novembru 2012. godine usvojila pravac u kojem EPS treba da ide da bi postao efikasniji i profitabilniji. Ključ za poboljšanje parametara poslovanja EPS-a je reorganizacija kroz korporativizaciju. Danas je EPS matično preduzeće sa svojih 13 ćerki-firmi, koje posluju dosta nezavisno. Ideja je da se nađu uštede upravo u korporativizaciji i centralizaciji raznih funkcija – pravnih, finansijskih, IT, ljudskih resursa. Jer ne treba neke stvari da radimo 13 puta po svim firmama, nego hajde da to vodimo centralno. U Polaznim osnovama jasno piše da treba da se osnuje jedan snabdevač i jedan operator distributivnog sistema, a ne da ih imamo 5, 10 ili 20 i da opet kreiramo nove firme, sa novim direktorima. Ali, od tih Polaznih osnova ispunili smo samo deo vezan za osnivanje “EPS Snabdevanja”. Bilo je dosta opstrukcija i unutar sistema i sa strane, jer je dosta interesa na taj način ugroženo, počevši od lokalne politike. Čak su postojale opstrukcije i iz prethodnog Upravnog odbora, koji je uporno odbijao da dozvoli osnivanje “EPS Snabdevanja” i na taj način je radio i protiv interesa EPS-a. Da nismo osnovali “EPS Snabdevanje” ne bismo mogli da zatražimo povećanje cene. Stvaranje ambijenta za ispunjavanje Polaznih osnova nije u moći poslovodstva, jer korporativni način upravljanja zahteva i promenu statuta i promenu osnivačkih akata, čak i promenu pravne forme EPS-a. A te promene su u nadležnosti osnivača, odnosno Vlade. Ovo poslovodstvo se trudi da gleda na EPS kao kompaniju koja mora svom vlasniku, državi da napravi profit. Svake godine se tržište sve više otvara, od 2013. liberalizovan je visoki napon, a od 1. januara 2014. godine otvara se srednji napon, to je više od 4.000 novih firmi koje će izaći na tržište. Po Zakonu o energetici, od 2015. godine praktično svi kupci imaju pravo da izaberu svog snabdevača.
Tržište za kupce na visokom naponu je otvoreno. Da li ste zadovoljni rezultatima?
Jedan od glavnih uspeha, zbog koga sam posebno ponosan na novo poslovodstvo, koleginice i kolege u EPS-u, jeste to što smo uspeli da zadržimo 97 odsto tržišta na visokom naponu. I sa poboljšanom, tržišnom cenom, ostvarili smo prihode od 2,3 milijarde dinara. Uspeli smo da sa jedne strane povećamo prihode, a da zadržimo 97 odsto tržišta. Izgubili smo samo jednog potrošača, nemačku firmu „Meser“, koja se opredelila za drugog snabdevača.
Taj jedan kupac je više puta ponovio da nije bio zadovoljan cenom od EPS-a. Kako je moguće da im slovenačka kompanija da povoljniju cenu od EPS-a?
Kupac ne vidi proizvođača, već samo snabdevača, jer su po tržišnim pravilima funkcija proizvodnje električne energije i snabdevanja dve različite stvari. Električna energija može da se kupi na otvorenom tržištu i preproda ili da se samostalno proizvede, a da kupac to ne vidi i ne zna. Svi proizvodni kapaciteti u EPS-u će električnu energiju prodavati ili “EPS Snabdevanju”, ili „Elektromreži Srbije“. Ali, treba razjasniti da niko neće moći da kupi električnu energiju direktno iz TENT-a ili „Kostolca“. Tako rade sve firme – RWE, ČEZ, oni imaju svoje firme za snabdevanje. I na tržištu je sve dozvoljeno. Može se ići i sa manjom maržom ili čak gubitkom, samo sa ciljem preuzimanja dela tržišta. A i dalje mislim da ćemo probati da vratimo „Meser“, kojeg smo izgubili, jer je EPS jak i stabilan partner. Zajednički, naši proizvodni, distributini i snabdevački kapaciteti mogu da pruže najviše našim kupcima.
Na otvaranju tržišta bilo je žalbi da je EPS previše povećao cene. Da li je to tačno?
To nije tačno, a skoro celu deceniju svi današnji kupci na visokom naponu su profitirali na socijalnoj ceni struje i niko se od njih nije žalio da nabavlja struju po mnogo nižim cenama nego što bi trebalo. Pri tom su uštedeli stotine miliona evra. U poslednjih osam godina oni su imali pravo da kupuju struju na otvorenom tržištu, ali to nisu činili, jer je EPS bio najpovoljniji. I kada sa jedne strane vidite tarifnu cenu na koju imate pravo i tržišnu cenu koja je mnogo viša, pa naravno da niko neće ići tamo gde je skuplje, nego će plaćati tarifnu cenu. Sada, ako neki trgovac ponudi jeftiniju struju, to nije kritika EPS-u, jer je eto EPS proizvođač, a ima skuplju struju. Pitanje je kada je taj trgovac ugovorio tu kupovinu – njegova nabavna cena je možda bila niža od naše proizvodne. To što smo mi proizvođač ne znači da imamo najjeftiniju struju u svakom trenutku, a osiguranje uvek košta. Da bi se EPS osigurao za sledeću zimu, treba unapred da kupi energiju po nekoj već utvrđenoj ceni i onda da uđe mirno u zimski period. Međutim, otkud znate kolika će biti cena? Šta ako je to što je sada kupljeno mnogo skuplje nego što će biti kasnije, pa neko u februaru kaže “A što ste kupovali po 55, kad je sada cena 45?” Ili, može da bude i obrnuto, da napravimo odličan profit. Zato mi nije jasno kada se pojedini pitaju “A što ste vi kupili struju godinu dana unapred, što niste sačekali nižu cenu?” Cena je dinamična kategorija, koja zavisi od mnogo faktora, i nju niko ne može da predvidi.
Kako je na likvidnost EPS-a uticala odluka da državne institucije i firme moraju u roku od 45, a privrednici u roku od 60 dana da izmiruju svoje dugove?
Ta odluka nam je odmogla, jer je izvršila veći pritisak da isplaćujemo naše obaveze na vreme. Ali obaveze prema dobavljačima su 31. decembra 2012. godine bile 24,6 milijardi dinara, a 30. juna 2013. godine 16 milijardi dinara.To je 8,5 milijardi dinara koje su u šest meseci plaćene i ušle su u privredu. Međutim, imamo veliki problem jer mnogo potrošača nama duguje novac i ne uplaćuje ga.
Kako to rešiti?
Pokrenuli smo nekoliko aktivnosti vezanih za reprogram dugova, jer smo hteli da izađemo i privredi i građanima u susret. U dogovoru sa resornim ministarstvom u toku je poslednji, finalni sporazum za reprogram svih dugova.
Redovne platiše nisu baš najsrećnije zbog toga!?
Utrošena električna energija mora da se plati. To što su prethodne vlade i prethodna rukovodstva EPS-a tolerisali rasipanje državne imovine kroz neplaćanje struje nije izgovor da tako može da se nastavi i u budućnosti. Mi ove reprograme i radimo da neka potraživanja ne ostanu nenaplaćena. Sa druge strane, sami sudski procesi su skupi i trudimo se da uštedimo novac i EPS- u i državi, i da ne ulazimo u te sudske procese. Sve one koji ne plaćaju električnu energiju isključivaćemo sa mreže. U narednom periodu više ćemo se baviti redovnim platišama i više ćemo ulagati u odnose sa njima.
Više od dve decenije čekamo na gradnju nekog novog kapaciteta. Ima li tu pomaka?
Među projektima koje je EPS započeo u 2013. godini su nabavka rudarske opreme za RB „Kolubara“, vredna 181 milion evra, i revitalizacija hidroelektrane „Zvornik“, vredna 70 miliona evra. Veoma je važno što su kreirani strateški pravci razvoja EPS-a do 2025/2030. i upravljanje projektima u skladu sa najboljom praksom renomiranih elektroenergetskih kompanija. Definisane su i osnove za izbor investicionih projekata na način koji osigurava profitabilnost kompanije. EPS će ispuniti potpisane obaveze iz ranije potpisanih memoranduma i protokol. Koji god projekti budu izabrani, osnovni kriterijum biće profitabilnost i to je naše strateško opredeljenje. U toku je priprema za izradu studije izvodljivosti za projekat reverzibilne hidroelektrane „Bistrica“, a aktuelni projekti su TENT B3, „Kolubara B“, „Kostolac B3“ i elektrana sa kombinovanim gasno-parnim ciklusom „Novi Sad“ . U toku su izrade studija izvodljivosti i isplativosti za sve projekte, a očekuje se da budu završene do kraja godine.
Odgovor na tržištu
Podsticajne tarife za obnovljive izvore privlače investitore. Kada ćemo privući ulagača u termo ili gasnu elektranu?
Proizvodnja električne energije je tržišna delatnost i svako ima pravo da napravi proizvodni kapacitet. Pitanje je zašto se to ne događa. Odgovor leži u tome da moraju da se stvore tržišni uslovi da bi neko želeo da ulaže. Sa otvaranjem tržišta trebalo bi da bude pomaka i na ovom polju.
Moramo smanjiti troškove
Imaju li zaposleni u sistemu razloga za strah, jer se godinama pominje da postoje viškovi u EPS-u, i to posebno u administraciji?
Da bismo bili efikasniji, moramo da smanjimo troškove. Radimo veliku analizu sistematizacije svih radnih mesta, jer sada ne gledamo EPS i svako privredno društvo posebno, nego gledamo EPS kao celinu. U nekim oblastima imamo čak nedostatak radne snage, pogotovo u onim teškim poslovima – monteri, rudari, inženjeri u pogonu, a sa druge strane imamo više radnika u administraciji, koji nisu produktivni. Kada imamo dosta neproduktivnih ljudi u sistemu onda za one produktivne delove moramo da unajmljujemo druge firme, dakle imate dupli trošak – em imate ljude koji nisu baš dovoljno uključeni u proces rada, a onda ono što je potrebno, kupujemo na tržištu. Ali ne mogu ljudi tek tako da se pomeraju, jer moraju da se prvo stvore preduslovi. Potrebno je da se ispune ciljevi za reorganizaciju EPS-a i uspostavi korporativizacija. Problem je i starosna struktura, jer je prosek 45 godina. Nemamo generaciju koja može da preuzme sve te pogone, a prvo treba da se uz starije obuče novi ljudi. Tako da ne možemo da čekamo da neko ode u penziju da bi novi došao. Ko će da ih obučava!?
Rekordna proizvodnja, dobra prodaja
Kakvi su šestomesečni proizvodni rezultati?
„Elektroprivreda Srbije“ je za šest meseci ove godine proizvela oko 19 milijardi kilovat-sati i ostvarila za ovaj period rekordnu proizvodnju. Do kraja godine očekuje se proizvodnja od čak 37 miijardi kilovat-sati. U odnosu na plan, proizvodnja električne energije je veća za 0,8 odsto, a u odnosu na isti period prošle godine za 6,4 odsto. Ni u jednom trenutku nije bilo problema u odvijanju proizvodnje elektrana JP EPS-a. U odnosu na plan, ukupna proizvodnja veća je za 154 miliona kWh, a u prvom polugodištu 2013. godine proizvedeno je za 1,137 milijardi kilovat-sati više nego prethodne godine. Za šest meseci EPS je prodao 1,66 milijadi kilovat-sati, što je vrednost od 67,35 miliona evra, odnosno 33,4 odsto više od plana. Vrednost prodate energije do kraja 2013. premašiće 100 miliona evra.
Nabavke po zakonu
Javne nabavke ranije su često isticane kao jedan od najvećih problema u sistemu. Šta je urađeno na tom polju?
Prvi put su konsolidovani planovi nabavki u JP EPS i zavisnim privrednim društvima čija je planska vrednost oko 250 milijardi dinara. Centralizacijom javnih nabavki postignuto je racionalnije trošenje, efektivnija upotreba sredstava, omogućen veći broj ponuđača i povoljnije ponude i unificirane tehničke specifikacije. Definisani su uslovi i zahtevi u tenderima koji obezbeđuju kvalitet, konkurenciju i povoljnije uslove kompaniji, osiguran integritet procesa sprovođenjem kontrole nabavki i obezbeđena transparentnost procesa nabavki u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama. Jedan od primera ušteda je objedinjena nabavka licenci i usluga održavanja „Majkrosoft“ softverskih proizvoda, jer su dobijeni najpovoljniji finansijski uslovi i popust od 33 odsto. To je ušteda od 1,7 miliona dolara.
Izvor; EPS Kwh
