Ko će se naći na čelu najvećeg državnog preduzeća – „Elektroprivrede Srbije“, Vlada Srbije odlučiće tokom naredne nedelje.
Javni konkurs za izbor generalnog direktora, koji je raspisan prošle godine, privukao je rekordan broj kandidata, čak 80.
Među njima je i Aleksandar Obradović, koji je u statustu vršioca dužnosti tačno dve godine i ima najviše šansi da ostane na čelu EPS. Ovog puta kao generalni direktor.
Obradoviću 11. septembra i zvanično ističe poslednji mandat na mestu vršioca dužnosti, jer posle dve godine neprestanog produžavanja ovog „privremenog“ rešenja, zakon više ne dozvoljava da na čelu našeg giganta figuriše direktor koji je u v. d. statusu. Pojedini pravnici smatraju da je i druga godina Obradovića u statusu v. d. bila sporna, jer zakon dozvoljava maksimalno jednu godinu da se sprovede otvoreni konkurs za direktora javnog preduzeća i na to mesto postavi direktor sa punim četvorogodišnjim mandatom.
„Promena na čelu jednog velikog sistema, kakav je EPS, bila bi gubljenje vremena, jer nisam sigurna da među prijavljenima ima kandidata koji bi bolje radili od Obradovića“, ističe Sijka Pištolova, energetski analitičar. – Obradović je inženjer, koji je radio u jednoj zapadnoj uspešnoj kompaniji – ČEZ, ima iskustva i veliki je poznavalac elektroenergetike. U ČEZ je naučio kako se trguje strujom, pa me nije začudila odluka EPS da osnuje firmu i u Ljubljani.
Prema njenim rečima, Obradoviću treba pružiti podršku u sprovođenju korporativizacije, odnosno smanjenju broja direktora, kojih trenutno u EPS ima više od 600, jer „ovakav, kakav je sada EPS ne može uspešno da funkcioniše“. „Njemu su, međutim, vezane ruke“, naglašava Pištolova. – Kao v.d. direktora, on nije direktan šef direktorima u EPS, a mnogi među njima su veoma moćni. To je velika šteta za EPS, jer, kako su izračunali, smanjenjem administracije i centralizacijom funkcija, dnevno bi EPS štedeo oko 100.000 evra. Nije mu dozvoljeno da radi onako kako je dobro za EPS i mislim da je šteta što mu država ne pomaže.
Obradović već dve godine insistira na korporativizaciji, jer se upravljanje EPS svelo na nadmudrivanje sa lokalnim direktorima i to putem medija. Korporativizacija ujedno znači da bi mnogi lokalni direktori izgubili pozicije i moć, i nestale bi sve njihove lokalne šeme preko kojih se isisavaju milioni evra iz EPS.
Izvor 021
