NIS i privatna kompanija „Energovind” planiraju gradnju 34 vetrogeneratora čiju će struju preuzimati mreže EPS-a
Završetkom izgradnje vetroparka Plandište planiranog za drugu polovinu naredne godine, dobiće se oko 250 gigavat-časova „zelene struje”, što odgovara godišnjoj potrošnji električne energije za oko 42.000 prosečnih domaćinstava u Srbiji.
Srbija će tako, po završetku posla vrednog 160 miliona evra, koji zajednički rade Naftna industrija Srbije i privatna kompanija „Energovind”, posle više od dve i po decenije dobiti prvi elektro-energetski objekat, budući da u našoj zemlji toliko dugo nijedan veći kapacitet nije sagrađen.
Reč je o 34 vetrogeneratora čiju će električnu energiju preuzimati distributivne mreže Elektroprivrede Srbije. Struja dobijena iz obnovljivih izvora energije, konkretno vetra, pozitivno utiče na energetsku stabilnost Srbije. Iz sredstava NIS-a za realizaciju ovog projekta biće izdvojeno 23 miliona evra, dok će ostala sredstva biti obezbeđena iz bankarskih kredita.
Početak rada ovog vetroparka zavisiće od toga kada će se potpisati ugovor o otkupu energije proizvedene iz vetra, a treba napomenuti, kažu u NIS-u, da Srbija do 2020. godine mora da poveća udeo energije iz obnovljivih izvora sa 21 do 27 odsto ukupnog obima potrošnje.
Vetroparkovi zauzimaju najmanje prostora po jedinici instalisane snage, pa je za instalisani kapacitet od 102 megavata iz energije vetra, neophodno zauzeti oko 1,5 hektara. Za istu instalisanu snagu iz, primera radi, solarne energije, bilo bi neophodno postaviti solarne panele na 200 hektara zemljišta.
Početak gradnje prvih vetroparkova mogao bi da u narednih nekoliko godina omogući proizvodnju 10 odsto ukupnih energetskih potreba zemlje, tvrde u Srpskom udruženju za energiju vetra (SEWEA).
U ovom udruženju se još uvek nadaju da će izgradnja prvih vetroparkova početi u četvrtom kvartalu ove godine, što zavisi od toga da li će banke biti zadovoljne Ugovorom o otkupu električne energije koji Ministarstvo usvoji, izmenama Zakona o energetici i pratećim propisima koji se tiču priključenja elektrana.
Članice ovog udruženja žele da u narednih tri do pet godina u Srbiji izgrade vetroparkove kapaciteta 1.000 megavata (trenutno su u razvoju projekti kapaciteta oko 700 megavata), što bi značilo ulaganje veće od milijardu evra.
U energetskom smislu, najveći značaj vetroparkova je što se čak 70 odsto električne energije proizvodi u zimskim mesecima kada je Srbiji energija najpotrebnija i kada je uvoz najskuplji.
Srbija ima značajan potencijal u oblasti energije vetra, koji je najveći na području južnog Banata i u istočnom delu zemlje, ali je na samom začelju Evrope, kao zemlja u kojoj se nijedan megavat struje još ne proizvodi iz vetra.
U regionu najviše struje iz energije vetra dobija Rumunija, Bugarska, Mađarska i Hrvatska, dok u Crnoj Gori postoje projekti za vetroparkove koji su krenuli sa izgradnjom.
Izvor Politika
