Lokalne samouprave u kojima se vrši eksploatacija mineralnih sirovina nisu zadovoljne količinom novca koja se sliva u njihove budžete na osnovu rudne rente.
Udruženi – Srbobran, Kanjiža i Kikinda traže da taj novac, ubuduće, bude srazmeran količini nafte koja im se uzima. Renta od 3 posto, koliko plaća NIS nije im prihvatljiva. Rudna renta je naknada za korišćenje mineralnih sirovina.
Rudna renta za ekploataciju u Sloveniji je 18 posto, u Mađarskoj je 12 posto, a u Rusiji rudna renta je 22 posto. U Srbiji je 7 odsto, osim po međudržavnom sporazumu sa Rusima o prodaji NIS-a, po kojem je renta tri posto.
Možda i 90 posto ukupnog dobijanja naftne rente sa područja Vojvodine je na teritoriji tri opštine – Kanjiža, Kikinda i Srbobran.
“Opština Srbobran trenutno ima oko 120 miliona naftne rente na godišnjem nivou. Ako bi se primenjivao zakon koji je usvojen 2011. naftna renta iznosila bi negde oko 280 miliona. Drugim rečima, to znači da mi negde godišnje dobijamo 160 miliona dinara manje”, kaže Zoran Mladenović, predsednik opštine Srbobran.
To što dobiju dalje se deli ovako: po 40 posto ide u budžete Republike i lokala, 10 u budžet pokrajine, 10 je sopstveni prihod Ministarstva.
Ako se eksploatacija vrši na području Srbije, razlika je u povećanju procenta koji ide ministarstvu.
Čelnici tri pomenute vojvođanske opštine odlučili su se da pokrenu inicijativu da ukupan prihod od rente ide lokalnim samoupravama.
U Srbobranu kažu da bi tako uredili svoju opštinu srazmerno vrednosti naftne rente koja se sa njihove teritorije izvlači.
“Mi bismo u tom slučaju imali 280 miliona dinara, to bi odgovoralo iznosu od 40 posto u slučaju da se primenjuje renta u iznosu od 7 posto. Praktično lokalne samouprave ne bi bile na gubitku zato što je došlo do potpisivanja međudržavnog sporazuma”, navodi Zoran Mladenović.
O zahtevu opština, kako je nedavno najavio nadležni ministar Aleksandar Antić, nadležno ministarstvo izjasniće se kad dobije inicijativu.
Izvor B92
