Da li je pitanje cene struje socijalno, pre nego energetsko pitanje – suštinsko je pitanje Socijalnog foruma, međunarodnog skupa koji se održava u Beogradu.
U priče da je deregulacija cena struje nešto što je benefit za krajnje korisnike treba da poveruju, a koja drugo klasa nego siromašni. Oni bi terbalo da budu „svesni“, njima je namenjen dijalog (nije jednostavno u to ubediti), a ne bogatima, jer oni oni su poslodavci, investitori, biznismeni. Obećanje ludom radovanje stara je narodna i ovaj put glasi: EU će a ne država kao prava majka da brine o ugroženima sirotima, siromašnima, starima, nesposobnima (to na srpski znači invalidima), onima koji nemaju alternativu u grejanju, a imaju mali prihod pa moraju da s egreju na struju.
Ove dileme sadržaj su izlaganja i diskusije o socijalnoj brizi u polju cene električne neergije. Tu je u izlaganjima kao prioritet naglašena regionalni aspekt, potreba ujednačavanja uslova i definisanja kategorije ugroženih-ranjivih (kako to dušebrižnički zvuči).
Neredi u Bugarskoj pokazuju da je problem vrlo kompleksan
Ginter Brambok je upozorio i to vrlo uvernjivim argumentima koliko je za stabilnost jednog društva bitna cena struje i kako je naglasio pravi uvid u realnost i jednog društva. Ti uverljivi agrumenti bile su fotografije iz Sofije – jedna sa masom koja protestuje zbog bede i to bede jedne članice EU i drugom na kojoj se vide spaljeni automobili opet u Sofiji. Ništa posebno reći će neko, ali ovde se na limariji ne pretereano luksuznih automobila vide oznake EVN kompanije koja isporučuje struju građanima Bugarske a za koju radi Bramok. Prostesti su usledili iako je EVN postigla solidne rezultate.
-Pitali smo se gde smo pogrešili? Jedno je sigurno, mnogo je stvari koje treba prodiskutovati na ovom forumu. Ima mnogo toga što zbunjuje u ciljevima kje postavlja EU u sektoru energije. Te stvari su kompleksne. Nije tako jednostavno kako to iz EU zakonodavastva sledi – rekao je on. Prema njegovim rečima ne može se stvar deregulacije i liberalizacije cena struje posmatrati u ključu želje političara da jeftinom strujom prodobiju glasače kako zagovornici liberalizacije cena struje govore.
Brabok je podsetio na potez britanske vlade koja je situaciju sa nemirima u rudnicima rešila nacionalizacijom tih rudnika. Ovaj primer je vrlo neproijatan za sve one koji ubeđuju u svemoć liberalizacije i deregulacije cena u energetskom sektoru.
Druga strana: problem je zadržavanje uloge države
Osim ovih tonova čila se i dobro poznata stara pesma onih koji već godimama žive sasvim dobro od priče o potrebi deregulacije trgovanja strujom.
-Radnici i sindikati treba da se slože sa baznim stvarima u ovome tako da i oni treba da budu uključeni u dijalog. Regionalni dijalog treba da bude na bazi evropskog socijalnog dijaloga, a prema pravilima Evropske komisije i Evropskog energetskog sekretarijata – rekao je Jan Vilhem Gudrijan iz EFSU.
On je podsetio na kritike koje iz EU stižu zemljama jugoistoka Evrope.
-Premalo se polaže na regionalni socijalne strategije, na to šta zapravo ne radi, a tu je glavni problem zadržavanje uloge države – rekao je Gudrijan.
Srce te strategije je prema EU zahtevima, koje je Gudrijan interpretirao, Memorandum o razumevanju, socijalne redne grupe i potenciranje regionalnog pristupa.
-Nedistaje dovoljno pažnje na regionalne socijalne kategorije.
Umesto države potrošačima se nudi da oni budu uključeni u dijalog pri jemu se deregulisanje cena struje neupitno. Drugim rečima da kažu koji među njima treba da plaćaju manje i u toj stvari po EU treba da se izvrši harmonizacija propisa u zemljama regiona.
Što se tiče tržišta u EU nema dilema – tržište da bude slobodno, a samo „ranjivima“ da se odobre ili popusti ili subvencije i upravo na tome bio je fokus konferencije koja je ove godine održana u Beču.
-Čak i ranjivi potrošači moraju imati aktivnu ulogu u diskusijama. Predlažem da na ovom forumu budu prisutni i oni – rekao je savetnik u Edin Zametica dugogodišnji savetnik u Regulatornoj agenciji za struju koja je suprotno Dejtonskom sporazumu formirana na nivou BiH kkao bi se Republici Srpskoj oduzela ta nadležnost.
Srbija ima 1,4 miliona ugroženih koji ne bi mogli da plaćaju
Kako je rekla Brankica Janković, državni sekretar u ministrastu energetike Srbija ima 1,4 miliona ugroženih koji ne bi mogli da plaćaju tržišno formiranu cenu struje.
Rozeta Karova je podvukla da pravila EU podrazumvaju obavezu države da po nediskriminatornim manirima daje pomoć u energetskom sektoru.
-SGEI ili eknomski javni sevis treba da u sekunranom nivou vrši edukacije. EU zakoni ne obavezuju ali predviđaju specijalni odnos prema ranjivima kao i netarifnu zaštitu unverzalnu za sve korisnike – rekla je Karova.
Ispada da EU štiti slabe korisnike bolje od država pa će ako biti zaštićeni oni koji nemaju da plate za grejanje na satruju a nemaju alternativu. Sa njima se država treba da sklopi sporazum.
Samo za ranjive, samo za te kategorije regulisane cene struje su dozvoljene.Regulisane cene prepreke su za kompetitivno tržište – rekla je ova pravnica službenik Enerdži komjuniti sekretarijata.
Enerdži komjuniti sekretarijat: Liberalizacija cena, benefit za krajnje korisnike!!!
Njena istomišljenica je i Nina Gral Edler tekođe iz EKS-a i takođe pravnik. Ona podseća da je glavni cilj otvorenog tržišta benefit za korisnike.
-Investicije se neće uvesti i neće biti pokrivene i isplative ako se ovo ne uredi ili se uvedea pretera sa socijalnim aspektom. Ona to zove balansiranje tržišne cene struje. Ključno je kako definisati mehnizam zaštite ranjivih – zaključuje ova zaštitnoica prava.
Izvor Pravda
