Petrol, najveći trgovac naftnim derivatima u Sloveniji, podneo je tužbu protiv države tražeći naknadu štete uzrokovane vladinom regulacijom cena goriva.
Prema tromesečnom izveštaju kompanije, zbog izgubljene dobiti usled ograničenja cena motornih goriva u periodu 15. marta do 30. aprila, državi je podnet zahtev za naknadu potraživanja u iznosu od 51,3 miliona evra. Deo potraživanja koji se odnosi na period od januara do marta iznosi 18,4 miliona evra.
Vlada u Ljubljani je 15. marta uvela regulaciju cena goriva koja je važila do kraja aprila, nakon čega su cene ponovno zamrznute 11. maja. Ove mere važe zaključno sa 10. avgustom. Kao rezultat, kupci nisu osetili značajniji rast cena sirove nafte.
Cena litre benzina tada bi skočila na oko 1,62 evra po litri, a dizela bi prešla granicu od 1,8 evra po litri.
Nakon uvođenja regulacije, litra dizela koštala je 1,54 evra, a benzina 1,5 evra. Krajem marta vala je takođe ograničila veleprodajne cene benzina nakon što su male benzinske stanice izvestile o neodrživim cenama, a trgovcima naftom takođe je naloženo da prodaju gorivo uprkos regulisanim cenama.
Učinila je to na osnovu Zakona o kontroli cena, koji propisuje da država može osigurati odgovarajuću naknadu kompanijama koje pretrpe znatnu štetu.
Petrol i MOL traže odštetu
Prema informacijama N1 Slovenija, slovenački ministar privrede Zdravko Počivalšek već je obećao trgovcima naftom odštetu za izgubljena sredstva, ali Petrol i MOL nisu želeli da govore o visini štete i rekli su samo da je bila „jako velika“.
Što je s INA-om, koja takođe ima dvocifreni broj benzinskih stanica u Sloveniji, nije poznato.
Već tokom perioda regulacije kompanije su na nedeljnom nivou izveštavale ministarstvo o visini štete.
Odabrana metoda regulacije problematična je u nekoliko aspekata. N1 piše da je sloveačnki način regulacije bio neobičan u poređenju sa drugim zemljama.
Tako je sredinom mara vlada snizila cene više nego u većini evropskih zemalja, a nedelju dana nakon izbora povukla je regulaciju, dok druge vlade mere produžuju barem do leta. Mnogi se pitaju da je li nedavna deregulacija odgovor vlade na parlamentarne izbore.
Zapravo, veliki deo finansijskog učinka regulacije iskoristili su stranci. Naime, trgovci naftom su tpkom regulacije primetili i peterostruko povećanje potražnje stranih autoprevoznika kao i nekoliko desetina posto veću potražnju na graničnim benzinskim stanicama.
Naravno, ne može se zanemariti činjenica da je vlada takvim sistemom zadirala u slobodno tržište i poslala loš signal investitorima.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, na početku regulacije male beniznske pumpe su čak upozorile da će možda morati da zatvore svoje poslovanje.
Vlada bi mogla (kao što je to učinila Francuska) da uvede subvencionisanje cena goriva i da smanji trošarine ili PDV.
Izvor: energetika-net.com
