Na osnovu relevantnih podataka, sledeće godine će biti po prvi put odlučivano o izgradnji druge nuklearne elektrane u Sloveniji, dok je prema nacionalnim energetsko-klimatskom planu predviđeno da je 2027. godina poslednji rok za finalnu odluku o projektu Krško 2 .Izgradnja nuklearne elektrane je zahtevnija od postavljanja solarne elektrane, a isto važi i za sveobuhvatnu procenu uticaja na životnu sredinu.
„Sledeće godine ćemo prvi put moći da odmerimo da li imamo dovoljno informacija na osnovu kojih možemo da donesemo odluku o drugom bloku“, rekao je ministar Bojan Kumer. Konačna odluka o izgradnji tada bi trebalo da bude doneta najkasnije do 2027. godine.
U toku je priprema informacija o izgradnji drugog bloka nuklearne elektrane Krško (JEK 2), koje, između ostalog, uključuju cenu investicije, podobnost dobavljača, rokove i cene struje iz nuklearke i drugo. Podatke, kao investitor, priprema kompanija Gen energija, rekao je ministar životne sredine, klime i energetike Bojan Kumer.
Prikupljanje relevantnih podataka
Kako je objasnio, važećim nacionalnim energetsko-klimatskim planom predviđeno je da je 2027. godina poslednji rok za odlučivanje o izgradnji JEK 2.
„Tada se govorilo da je nemoguće dobiti sve relevantne podatke pre 2024. godine. Videćemo da li će odluka biti doneta 2025, 2026. ili 2027. godine, rekao je ministar.
Nuklearno tržište se konsoliduje, ali i veoma brzo razvija. Prema rečima Kumera, to kada će odluka biti doneta, za koju je generalno dogovoreno da se proveri na referendumu, zavisi od toga „da li ćemo prikupiti sve moguće i potrebne informacije i doneti odluku naknadno, ili ćemo prikupiti dovoljno informacija i otići pred javnosti pre roka“.
Izmena državnog prostornog plana
U međuvremenu, prvi korak na putu ka novom bloku biće podnošenje kompletne prijave investitora za izmenu državnog prostornog plana. Kumer se nada da će to biti za mesec-dva.
„Želimo da što pre, ali najkasnije do juna, dostavimo izmenjenu inicijativu ministarstvu nadležnom za prostor i da ono krene u pripremu odluke o početku izrade državnog prostornog plana“, dodao je ministar.
Izgradnja nuklearne elektrane je zahtevnija od postavljanja solarne elektrane, a isto važi i za sveobuhvatnu procenu uticaja na životnu sredinu.
„Želeli bismo da u drugoj fazi uspostavimo zajedničku radnu grupu koja će odrediti kakva nam je nuklearna elektrana potrebna“, rekao je Kumer.
Energetska samodovoljnost
Na pitanje kako će Slovenija obezbediti energetsku samodovoljnost nakon prestanka energetskog korišćenja uglja 2033. godine, Kumer je odgovorio da za to ne postoji kristalna kugla.
„Pred nama je deset godina neizvesnosti. Želim da pripremimo najbolju moguću polaznu tačku”, poručio je, prenosi Energija Balkana.