Termoelektrana na lignit TEŠ 6 u Sloveniji još nije dobila kreditne garancije Evropske investicione banke (EIB) a isplata kasni zbog istrage korupcije u projektu, ali i otpora zaštitnika čovekove okoline koji kažu da će ta elektrana urušiti svaku nadu da Slovenija do 2050. postane dekarbonizovana ekonomija. EIB se obavezala da u sklopu borbe sa klimatskim promenama smanji ulaganja u fosilna goriva a poveća u obnovljive izvore energije. U 2011. godini EIB je u finansiranje projekata sa fosilnim gorivom usmerila petinu ukupnih ulaganja u energetiku prema oko trećinu ukupnih prethodno. Između 2007. i 2012. godine EIB je za velike elektrane na ugalj obezbedila ukupno 1,88 milijardi evra.
Od EIB Slovenija za TEŠ 6 treba da dobije kreditne garancije od 440 miliona evra, kao i 200 miliona od Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD).
Godišnju konferenciju EIB u Briselu održanu 28. februara obeležili su međutim oštri protesti zbog kontroverznog finansiranja projekta Šoštanj, u gradu na severu Slovenije, za koji je jedan zvaničnik banke rekao da je “jedan od projekata koji teže da vas proganjaju”.
Predsednik EIB Verner Hojer (Werner Hoyer) rekao je na konferenciji da je EIB “finansijski agent EU u borbi sa klimatskim promenama”. Banka je, kako je naveo, jedan od najvećih finansijera projekata obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u Evropi.
Međutim, ekolozi ukazuju da je do ove godine najveći deo zajmova EIB za energetiku ostišao za projekte sa fosilnim gorivom, uglavnom za prirodni gas.
Od 2007. do 2011. godine EIB je za elektrane i infrastrukturu dao 15 milijardi evra a za projekte sa obnovljivim izvorima 14,8 milijardi.
Međunarodna agencija za energiju izdvojila je 2017. kao godinu posle koje će svaki novi projekat sa fosilnim gorivom onemogućiti da se ostvare projekcije u borbi sa globalnim zagrevanjem.
Generalni direktor EIB Kristofer Hurst (Christopher) rekao je za EurActiv.com da je sistem kreditiranja te banke u “procesu tranzicije” odgovarajući tako na pitanje kada će EIB povući “crtu”, odnosno prestati da finansira projekte u energetici sa fosilnim gorivom.
“Fosilno gorivo će postepeno biti napušteno i to ugalj brže nego druge vrste goriva a gas sporije kao ‘tranziciono’ gorivo i sve je to deo procesa prema ekonomiji koja proizvodi manje ugljenika”, istakao je Hurst dodajući da je “sve što EIB radi u skladu s tim”.
Hurst je kazao i da EIB trenutno finansira samo mali broj projekata sa ugljem i da su to projekti koji doprinose povećanju energetske efikasnosti čiji je rok trajanja 15-20 godina.
Prema podacima CEE Benkvoča (Bankwatć), centralno i istočnoevropske mreže za praćenje aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija, EIB je od 2007. do 2012. godine obezbedio gotovo dve milijarde evra za elektrane na ugalj.
U tom periodu je za jedan projekat u Nemačkoj obezbeđeno 397 miliona evra a za drugi 500 miliona, za jedan projekat u Poljskoj 100 miliona, za drugi 65 miliona a za treći 68 miliona, za projekat u Grčkoj 80 miliona, u Italiji 90 miliona, u Rumuniji 32 miliona a za Šoštanj 440 miliona.
Slučaj slovenačke termoelektrane
Slovenačka vlada još ispituje optužbe za korupciju u slučaju TEŠ 6. Svaka za sebe, istrage vode i Evropska kancelarija za borbu protiv korupcije i pronevera (OLAF), Evropska komisija i EIB.
Prošlog meseca tri poslanika Evropskog parlamenta pisala su Hojeru tražeći da se zamrzne finansiranje TEŠ 6 dok se ne okonča slučaj nakon dvogodišnje istrage slovenačke državne komisije za sprečavanje korupcije. Istraga je pokazala da je “projekat osmišljen i sprovođen netransparentno, bez nadzora i uz mnoštvo političkih i mešanja lobista, te da je posledica da je u projektu postojao i još postoji veliki rizik od korupcije i konflikta interesa”.
“Još verujemo da to nije loš projekat”, kazao je Hojer dok je Hurst istakao da EIB ne toleriše korupciju i da želi da bude sigurna da u projektu nema korupcije. Hurst je takođe negirao da u EIB postoje podeljena mišljenja oko slovenačke termoelektrane.
U EIB veruju da će projekat TEŠ 6 biti profitabilan sve dok je rast cena ugljenika ispod projektovanog od evro godišnje – sa 30 evra za tonu u 2010. na 50 evra u 2050. godini.
Međutim, neka istraživanja, poput onog holandske nezavisne konsultantske kuće CE Delft, ukazuju da će cene u trgovini emisijom ugljenika biti znatno više od projektovanih ako EU bude radila na ispunjavanju ciljeva u dekarbonizaciji ekonomije do 2050.
EIB ove godine treba da donese odluku o konačnoj isplati sredstava za elektranu TEŠ 6.
Inače, Evropska komisija je “presudila” da se u slučaju Šoštanj ne krši Direktiva o proceni uticaja na prirodnu sredinu, iako posebno vodi istragu oko korupcije u tom projektu.
Izvor Euractiv
