Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaSlovenija dala garancije...

Slovenija dala garancije za zajam EIB za termoelektranu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Evropska investiciona banka (EIB) i slovenačka vlada potpisale su sporazum o garancijama za zajam od 440 miliona evra te finansijske institucije za Termoelektranu Šoštanj 6. Realizaciju projekta prate kritike zbog uticaja elektrane na ugalj na životnu sredinu ali i zbog korupcije i konflikta interesa. Istrage o neregularnostima vode i evropska Kancelarija za borbu protiv korupcije i pronevera (Olaf) i slovenačke vlasti.

EIB je već odobrio inicijalno 110 miliona evra za novi blok termoelektrane na severu Slovenije a novim sporazumom odblokirana je druga tranša o kojoj su se dve strane dogovorile ranije u decembru.

Realizacija zajma uslediće nakon konačnog odobravanja u EIB a zatim treba da je potvrdi slovenački parlament, što banci daje vremena za manevrisanje, s obzirom da oko Termoelektrane Šoštanj 6, koja je dobila i zajam Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) od 200 miliona evra, kruže optužbe za korupciju, sumnje u profitabilnost i pitanje zašto institucije Evropske unije finansiraju elektranu koja će doprineti globalnom zagrevanju.

“Ne mislimo da javnim finansijama treba da se podrži neki projekat na ugalj jer je to potpuno suprotno ciljevima borbe protiv klimatskih promena i za smanjenje emisije ugljenika koje je EU postavila”, istakla je portparolka Benkvoč mreže (Bankwatch Network) Pipa Galop (Pippa Gallop). Ta centralno i istočnoevropska mreža prati aktivnosti međunarodnih finansijskih institucija.

Ona je rekla da se procenjuje da će Šoštanj nastaviti da radi do 2054. godine i da će štetna emisija iz te termoelektrane pokriti gotovo ukupne slovenačke dozvole za emisiju ugljen dioksida, tako da će onemogućiti Sloveniju da ostvari ciljeve smanjenja emisije ugljenika.

Iako se EU obavezala da do 2050. godine smanji emisiju ugljen dioksida na kontinentu na 80-95% nivoa iz 1990. godine, evropske razvojne banke pokrivaju dve trećine projekta Šoštanj koji će koštati ukupno 1,2 milijarde evra, prema nekim procenama i 1,3 milijarde.

Uz kritike oko životne sredine, čuju se i one koje se odnose na neregularnosti na tenderima za termolektranu od 600 megavata. Još u februaru je slovenačka Komisija za sprečavanje korupcije objavila izveštaj u kojem se zaključuje da je projekat Šoštanj “projektovan i sprovodi se netransparentno, bez nadzora i uz mnoštvo političkih mešanja i lobiranja, te da je rezultat svega bio, i još je, visok rizik od korupcije i konflikta interesa”.

Autori izveštaja ukazali su i da su nacrt slovenačkog zakona o državnim garancijama uradili zaposleni iz Holdinga Slovenačke elektrane, državne kompanije koja je vlasnik eneregetskog kompleksa Termoelektrana Šoštanj 6.

Istrage u projektu Šoštanj vode i Evropska služba za borbu protiv prevara (Olaf) i slovenačke nacionalne vlasti zbog optužbi za korupciju i konflikt interesa na tenderima. Olafova istraga trebalo bi da bude završena iduće godine.

Međutim, bez obzira šta će istrage pokazati, sumnje u profitabilnost projekta na dugi rok će ostati.

EIB je saopštio da je uradio ekonomske i finansijske analize u vreme kada je prvi put postignut sporazum o zajmu ali da su se od tada pojavile pritužbe koje su predmet istraga u toku.

Još krajem prošle godine jedan izveštaj pokazao je da je projekat pun metodoloških grešaka i neosnovanih tvrdnji, analiza troškova i dobiti bila je nekompletna a neki faktori su bili bazirani na pretpostavkama, recimo na onoj da EU neće promeniti ciljeve u borbi sa klimatskim promenama posle 2020. godine.

Termoelektrana poput Šoštnja, s ozbirom da do sredine veka treba se ispune ciljevi u borbi sa klimatskim promenama, biće znatno skuplja nego što se činilo a to znači i da bi elektrana mogla da postane još neprofitabilnija.

U tom izveštaju zaključuje se da uz prilike kakave jesu u Sloveniji Šoštanj ne treba da dobije državnu podršku u vidu garancija ali i dodaje da bez državnih garancija verovatno ne bi bilo ni projekta.

Podseća se i da je u aprilu EBRD zamrzao isplate za Šoštanj zbog sumnji na korupciju a u maju je francuska energetskla kompanija Alstom prekinula radove na elektrani čekajući državne garancije. Alstomu, glavnom isporučiocu opreme za elektranu, duguje se 154 miliona evra.

Iz EIB su poručili da je pitanje klimatskih promena za njih jedan od prioriteta u svim aktivnostima i da je uključeno u procene svih projekata.

Pravilo EIB je da nove termoelektrane na ugalj koje finansira moraju da smanje emisiju ugljenika za 20% u odnosu na one elektrane koje će zameniti i banka, kada donosi investicione odluke, računa cenu emitovanog ugljen dioksida na 30 evra po toni, što je četiri puta više od tržišne cene.

Prema izveštaju Benkvoča, sektor fosilnih goriva najviše se okoristio od kredita EIB na energetskom sektoru između 2007. i 2010. godine. Na tom su sektoru sredstva za kredite gotovo udvostručena, na pet milijardi evra sa 2,8 milijardi.

Iz EIB poručuju da je odluka o projektu Šoštanj 6 doneta 2007. godine i da je bila u skladu sa tadašnjim standardima i politikom i dodaju da preispitivanje energetske politike u EIB još nije gotovo.

Izvor Euractiv

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Hrvatska: JANAF preuzeo svoj prvi solarni projekt 

Hrvatska kompanija Jadranski naftovod (JANAF) putem povezanog društva JANAF OIE sklopila je Ugovor o kupoprodaji 100 posto udela u društvu Solar Energy Vođinci i ulaganju u solarnu elektranu u Vođincima, nedaleko od Vinkovaca, projektovane instalirane snage 14,3 MW i priključne snage...

BiH: EPBiH raspisala tender za remont turbine bloka 7 TE Kakanj

Elektroprivreda BiH je raspisala međunarodni javni poziv za revitalizaciju turbinskog postrojanja na bloku 7 u Termoelektrani Kakanj. Kako se navodi u pratećoj dokumentaciji procijenjena vrijednost je blizu 35 miliona KM sa PDV-om. Predviđen je postupak e-aukcije a kriterijum  jenajniža cena. Rok isporuke je 15...

Rumunija: Fič dodelio Romgazu rejting ‘BBB-‘

Kreditna agencija Fič Rejtings je prvi put dodelila rumunskoj kompaniji Romgaz dugoročni kreditni IDR rejting BBB-, sa stabilnim izgledima. Ovaj rejting Romgaza veći je za jedan stepen u odnosu na njegov “bb+” samostalni kreditni profil (SCP) za državnu podršku, prema kriterijumima Fiča...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!