Značajan partner domaće privrede
Preduzeća u okviru konzorcijuma žele da postanu ravnopravan partner stranim firmama. – Prilikom pregovaranja i korišćenja kreditnih sredstava trebalo bi insistirati da domaće firme moraju da imaju 50 i više odsto učešća
Ako želimo novi ciklus industrijalizacije i privrednog razvoja, jedini oslonac je energetski sektor – kaže u razgovoru za „kWh“ Slobodan Babić, predsednik UO „Rudnap grupe Minel kotlogradnje“ i predsednik Izvršnog odbora Konzorcijuma za konsalting i inženjering u energetici. On ukazuje i da je tačno kada se kaže da je državni prioritet poljoprivreda, ali da nema nijedne države koja ne subvencioniše tu granu. Da bi to radila, država mora da zaradi na drugim, realnim projektima. Zato je neophodno omogućiti da domaća privreda radi.
Naš sagovornik ističe i da je nedavno oformljena radna grupa koju čine predstavnici ministarstva energetike i finansija, Uprave za javne nabavke, „Elektroprivrede Srbije“ i Konzorcijuma, koji okuplja 14 domaćih firmi i instituta. Glavni zadatak je definisanje konkretnih rešenja kako bi domaće kompanije učestvovale u što većem broju poslova u izgradnji novih elektrana i revitalizaciji starih.
U čemu je interes države, EPS i Konzorcijuma u zapošljavanju domaćih firmi?
Nema većeg interesa u trenutku kada je nezaposlenost dostigla 25 odsto. Državi je prioritetno uredno snabdevanje energijom, a važno je i da preduzeća plaćaju poreze i doprinose. EPS – u je u interesu da investira u realne projekte, a bez toga ne može se planirati održivi razvoj i budućnost Srbije. EPS želi da za uloženi novac dobije kvalitetnu i pouzdanu opremu. Preduzeća u okviru konzoricijuma žele da postanu ravnopravni partneri stranim firmama, a interes nam je da uposlimo postojeće i nove radnike. Ako EPS planira da u narednih sedam do osam godina uloži devet milijardi evra u nove projekte, pitanje za EPS i državu je na koji način će domaće firme u tome učestvovati.
Kakav je sada status domaćih firmi u projektima u elektroenergetici?
Država i EPS koriste kredite EBRD, KfW, kao i drugih evropskih finansijskih institucija koje je EU organizovala, ali su uslovi da se poslovi ugovaraju po njihovim pravilima. To znači da su domaće firme nadničari, uvek podizvođači, Jedva se pokrivaju troškovi rada, a nema amortizacije i izdvajanja za razvoj. Ideja da budemo ravnopravni partneri stranim firmima i treba stvoriti uslove za to. Članice konzorcijuma traže da uposle postojeće i zaposle nove mlade ljude. Ne tražimo nikakve privilegije, već samo posao. Ako to neko ne može da prepozna, onda je reč o ubeđivanju države da su jedan i jedan dva. To je zaista uzalud.
Koji su uslovi za dostizanje ravnopravnosti?
Jedan od uslova je da se prilikom pregovaranja i korišćenja kreditnih sredstava insistira da domaće firme moraju imati 50 i više odsto učešća. To podrazumeva da tehnički i tehnološki odgovore zahtevima i daju konkurentnu cenu, sa troškovima realizacije, profit i amortizacije. A ne da se dešava da je kreditom određeno da domaće firme mogu da urade samo 20 odsto posla, a analiza utvrdi da mogu da obave i 60 odsto. Dodatni problem je i što EPS nema dovoljan finansijski kapacitet da neke projekte sam finansira.
Kako to da se promeni?
Vlada treba da stvori ambijent da EPS bude finansijski i investiciono sposoban za realizaciju sopstvenih projekata. EPS je to zaslužio sa 97, 6 odsto pouzdanosti sistema u ledenim danima, potvrđeno je da je vredna kompanija, da su ljudi stručni, profesionalni, posvećeni poslu. I Svetska banka je saopštila da je u naredne dve do tri godine neophodna radikalna korekcija cene električne energije u Srbiji, jer je najjeftnija u regionu. Važno je da EPS racionalizuje poslovanja, a država nađe mehanizme zaštite socijalno ugroženih kupaca, koji ne treba da plaćaju ekonomsku cenu struje. Kada bi EPS dostigao Bosnu i Hercegovinu, gde je cena sedam evrocenti za kWh, imao bi 450 miliona evra dodatnih prihoda. Sa ovakvom cenovnom politikom nećemo razvojno osposobiti EPS.
Na koji način osposobiti EPS?
Država treba da odluči da li će krenuti u restrukturisanje EPS – a, prelazak u otvoreno akcionarsko društvo ili emitovanje obveznica EPS – a. Građani će pre kupiti obveznice EPS – a, jer iza stoji roba, električna energija koja vredi.
Na taj način EPS bi dobio prostor sa samostalno investiranje.
Znamo šta ne možemo
Često se čuje da domaće firme nemaju opremu i znanja. Kako onda da učestvuju u novim projektima?
Svesni smo šta ne možemo, ali znamo od koga da kupimo opremu i da garantujemo kvalitet radova. Primer je zamena gorionika u bloku A5 u TENT – u, gde zajedno rade „Minel kotlogradnja“ i „Hitači“. Dogovorili smo se ko šta može da uradi, a remonti i nabavka rezervenih delova ostaju na nama. Posle tog posla, „Minel kotlogradnja“ postaje partner za plasiranje takvih gorionika u svetu i to je pravi put.
Izvor Kwh magazin
Preduzeća u okviru konzorcijuma žele da postanu ravnopravan partner stranim firmama. – Prilikom pregovaranja i korišćenja kreditnih sredstava trebalo bi insistirati da domaće firme moraju da imaju 50 i više odsto učešća
Ako želimo novi ciklus industrijalizacije i privrednog razvoja, jedini oslonac je energetski sektor – kaže u razgovoru za „kWh“ Slobodan Babić, predsednik UO „Rudnap grupe Minel kotlogradnje“ i predsednik Izvršnog odbora Konzorcijuma za konsalting i inženjering u energetici. On ukazuje i da je tačno kada se kaže da je državni prioritet poljoprivreda, ali da nema nijedne države koja ne subvencioniše tu granu. Da bi to radila, država mora da zaradi na drugim, realnim projektima. Zato je neophodno omogućiti da domaća privreda radi.
Naš sagovornik ističe i da je nedavno oformljena radna grupa koju čine predstavnici ministarstva energetike i finansija, Uprave za javne nabavke, „Elektroprivrede Srbije“ i Konzorcijuma, koji okuplja 14 domaćih firmi i instituta. Glavni zadatak je definisanje konkretnih rešenja kako bi domaće kompanije učestvovale u što većem broju poslova u izgradnji novih elektrana i revitalizaciji starih.
U čemu je interes države, EPS i Konzorcijuma u zapošljavanju domaćih firmi?
Nema većeg interesa u trenutku kada je nezaposlenost dostigla 25 odsto. Državi je prioritetno uredno snabdevanje energijom, a važno je i da preduzeća plaćaju poreze i doprinose. EPS – u je u interesu da investira u realne projekte, a bez toga ne može se planirati održivi razvoj i budućnost Srbije. EPS želi da za uloženi novac dobije kvalitetnu i pouzdanu opremu. Preduzeća u okviru konzoricijuma žele da postanu ravnopravni partneri stranim firmama, a interes nam je da uposlimo postojeće i nove radnike. Ako EPS planira da u narednih sedam do osam godina uloži devet milijardi evra u nove projekte, pitanje za EPS i državu je na koji način će domaće firme u tome učestvovati.
Kakav je sada status domaćih firmi u projektima u elektroenergetici?
Država i EPS koriste kredite EBRD, KfW, kao i drugih evropskih finansijskih institucija koje je EU organizovala, ali su uslovi da se poslovi ugovaraju po njihovim pravilima. To znači da su domaće firme nadničari, uvek podizvođači, Jedva se pokrivaju troškovi rada, a nema amortizacije i izdvajanja za razvoj. Ideja da budemo ravnopravni partneri stranim firmima i treba stvoriti uslove za to. Članice konzorcijuma traže da uposle postojeće i zaposle nove mlade ljude. Ne tražimo nikakve privilegije, već samo posao. Ako to neko ne može da prepozna, onda je reč o ubeđivanju države da su jedan i jedan dva. To je zaista uzalud.
Koji su uslovi za dostizanje ravnopravnosti?
Jedan od uslova je da se prilikom pregovaranja i korišćenja kreditnih sredstava insistira da domaće firme moraju imati 50 i više odsto učešća. To podrazumeva da tehnički i tehnološki odgovore zahtevima i daju konkurentnu cenu, sa troškovima realizacije, profit i amortizacije. A ne da se dešava da je kreditom određeno da domaće firme mogu da urade samo 20 odsto posla, a analiza utvrdi da mogu da obave i 60 odsto. Dodatni problem je i što EPS nema dovoljan finansijski kapacitet da neke projekte sam finansira.
Kako to da se promeni?
Vlada treba da stvori ambijent da EPS bude finansijski i investiciono sposoban za realizaciju sopstvenih projekata. EPS je to zaslužio sa 97, 6 odsto pouzdanosti sistema u ledenim danima, potvrđeno je da je vredna kompanija, da su ljudi stručni, profesionalni, posvećeni poslu. I Svetska banka je saopštila da je u naredne dve do tri godine neophodna radikalna korekcija cene električne energije u Srbiji, jer je najjeftnija u regionu. Važno je da EPS racionalizuje poslovanja, a država nađe mehanizme zaštite socijalno ugroženih kupaca, koji ne treba da plaćaju ekonomsku cenu struje. Kada bi EPS dostigao Bosnu i Hercegovinu, gde je cena sedam evrocenti za kWh, imao bi 450 miliona evra dodatnih prihoda. Sa ovakvom cenovnom politikom nećemo razvojno osposobiti EPS.
Na koji način osposobiti EPS?
Država treba da odluči da li će krenuti u restrukturisanje EPS – a, prelazak u otvoreno akcionarsko društvo ili emitovanje obveznica EPS – a. Građani će pre kupiti obveznice EPS – a, jer iza stoji roba, električna energija koja vredi.
Na taj način EPS bi dobio prostor sa samostalno investiranje.
Znamo šta ne možemo
Često se čuje da domaće firme nemaju opremu i znanja. Kako onda da učestvuju u novim projektima?
Svesni smo šta ne možemo, ali znamo od koga da kupimo opremu i da garantujemo kvalitet radova. Primer je zamena gorionika u bloku A5 u TENT – u, gde zajedno rade „Minel kotlogradnja“ i „Hitači“. Dogovorili smo se ko šta može da uradi, a remonti i nabavka rezervenih delova ostaju na nama. Posle tog posla, „Minel kotlogradnja“ postaje partner za plasiranje takvih gorionika u svetu i to je pravi put.
