Energetika je jedina grana privrede u Republici Srbiji koja je konstantno beležila ekonomski rast za vreme mandata ove vlade. A treba istaći i da je energetika generator intenzivnijeg privrednog života, koji je i uslov za poboljšanje životnog standarda naših građana – kaže u razgovoru za „kWh“ prof. dr Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije za energetiku.
Komparativna prednost investicija u energetiku u odnosu na neka druga ulaganja je, prema rečima Škundrića, u velikom multiplikujućem efektu koji za posledicu ima upošljavanje velikog broja ljudi iz raznih oblasti. Svaka investicija u energetici donosi i niz ulaganja u druge usluge i sektore, a samim tim i zaposlenje za još veći broj ljudi. Naš sagovornik ističe i da je „Elektroprivreda Srbije“ kičma naše industrije i investitor bez kojeg zasigurno ne bi ni bilo normalnog funkcionisanja i razvoja zemlje.
U poslednjim mesecima potpisano je nekoliko važnih protokola, sporazuma i ugovora u oblasti elektroenergetike. Da li će po vašem mišljenju 2012. biti i godina u kojoj će se videti i prvi građevinski radovi i gde bi to moglo da bude?
Ekonomska kriza i recesija umnogome su uticali i na brzinu realizacije investicija u sektoru elektroenergetike. Ali ne treba zaboraviti da u energetici svaka investicija, koja je u skladu sa svim standardima zaštite životne sredine, donosi dugoročne pozitivne ekonomske efekte. Investicioni ciklus u srpsku energetiku već je počeo. Započeli smo kapitalnu revitalizaciju najznačajnih hidro i termo kapaciteta u Republici Srbiji i realizaciju novih investicija koje će nam omogućiti da imamo dovoljno energije za intenzivni privredeni rast narednih godina. Revitalizacije naše dve najveće hidroelektrane, „Đerdapa“ i „Bajine Bašte“, teku planiranom dinamikom, a uskoro bi trebalo da otpočne i kapitalna modernizacija HE „Zvornik“. Završili smo revitalizacije malih HE „ Ovčar Banja“ i „Međuvršje“. Gotovo svi najvažniji hidrokapaciteti remontovani su i spremni da u narednih 30 do 50 godina proizvode čistu energiju.
Prethodnu deceniju obeležile su modernizacije TE, ima li tu još posla ili se konačno okrećemo gradnji novih kapaciteta?
Veoma sam zadovoljan i urađenim u termo sektoru. Poslovi na TE „Kostolac“ se odvijaju utvrđenom dinamikom, a naredene godine očekujem od strateškog partnera, italijanskog „Edisona“, da započne realizaciju investicije u gradnju TE „Kolubara B“ , sa snagom od 750 megavata. Investicija se procenjuje na milijardu i po evra. Slične poslove očekujem i od kineskih partnera sa kojima je potpisan memorandum o saradnji u vezi sa realizacijom projekta gradnje trećeg bloka u TE „Nikola Tesla B“. Naredne godine očekujem da započne i izgradnja malih hidroelektrana na Ibru i na srednjem toku Drine koje će graditi „Elektroprivreda Srbije“ u saradnji sa svojim strateškim partnerom iz Italije „Sećijem“. Hidroelektrane na reci Lim su već započete, kao i veliki broj malih HE za koje je dozvole izdalo Ministarstvo infrastrukture i energetike. Naredne godine očekujem da budu započete investicije i u vetroparkove. Zadovoljan sam brojem projekata koji smo započeli, ali nisam uvek zadovoljan dinamikom realizacije pojedinih investicija.
Strateško partnerstvo je viđeno kao model ulaganja i gradnje novih elektrana. Imaju li naš elektroenergetski sektor i EPS kapacitet da to i sprovedu?
Budući da je EPS dobio nekoliko renomiranih svetskih kompanija za strateške partnere u protekloj godini, mogu sa sigurnošću da tvrdim da imamo kapacitet za realizaciju ovih značajnih projekata. Ukoliko u isto vreme realizujete paralelno različite projekte sa strateškim partnerima iz Kine, Italije i Nemačke to definitivno pokazuje ozbiljnost jedne kompanije i stručnost menadžmenta i svih radnika u sistemu EPS-a. Naš je najveći problem što dugo nismo gradili, pa smo se malo i uspavali. Nadam se da će zajednička realizacija ovih projekta pomoći EPS-u da napravi jednu novu bazu ljudi koji će izvoziti znanje i iskustvo, kao što je to nekad radila moja generacija. U energetici smo uvek bili među najnaprednim narodima u svetu. Nema razloga da tako i ne ostane.
Najskoriji potpisani sporazum je sa Italijanima o visini podsticajnih tarifa. Šta će taj posao doneti Srbiji i EPS-u?
Istina je da su ovi ugovori više od običnih ekonomskih aranžmana. Oni su strateškog karaktera i to u mnogim drugim oblastima. Uvek sam to sa ponosom isticao. Najveći zagovornik EU integracija Srbije je upravo Italija, pa zašto onda ne bi sarađivali sa njom? Mene su napadali i da sam Italiji dao naše resurse, što samo govori kakav je stepen neznanja u društvu. Obnovljivi izvori energije i njihovo veće korišćenje usko su povezani sa porastom cene električne energije za sve građane, jer država garantuje da će otkupiti svu ovu energiju po cenama znatno višim od energije iz konvencionalnih izvora. Republika Italija je zbog nepovoljnog energetskog miksa prinuđena da uvozi „zelenu“ energiju da bi zadovoljila projektovane ciljeve od strane EU. Uskoro očekujemo da dobijemo cilj od strane EU koliko treba da imamo učešće obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji. U pitanju su dugoročni i veoma komplikovani pregovori sa Energetskom zajednicom iz Beča. Nekoliko puta smo već uspevali da smanjimo naš cilj.
Koliki onda cilj za obnovljive izvore možemo da dobijemo od Energetske zajednice, odnosno EU?
Za očekivati je da Srbija dobije povećanje učešća obnovljivih izvora za oko pet odsto do 2020. godine. Naš plan je da realizacijom investicija EPS-a u ovaj sektor i realizacijom projekta mini hidroelektrana u potpunosti ispunimo ovaj plan. Nije Srbija odgovorna za globalno zagrevanje i za povećanje emisija u atmoferu i ne mogu siromašne države da plaćaju tuđe cehove. Navešću vam poređenje na primer sa Holandijom koja važi za jednu od najnaprednih zemalja u EU u korišćenju alternativnih izvora energije. Holandija trenutno ima samo četiri odsto energije iz alternativnih izvora, a koristi i biomasu i vetar i sunce … Srbija ima 22 odsto obnovljivih izvora energije u ukupnom energetskom miksu. Da li onda treba da mi dodatno opteretimo građane i da platimo podsticaje za tu energiju? Ovo je prilika da dobijemo ta nova čista postrojenja.
Kako će se isplatiti projekti gradnje HE na Ibru?
EPS koji u svim projektima učestvuje sa 49 odsto prodavaće svu električnu energiju Italiji po garantovanoj ceni od 155 evra za megavat-sat energije. Na taj način EPS će ostvariti tri do četiri puta bolje finansijske efekte, nego da je vlasnik 100 odsto proizvedene energije. U slučaju da je EPS sam vlasnik HE na Ibru, električnu energiju bi prodavao po našim važećim cenama koje su znatno niže od italijanskih. Ova električna energije ići će u izvoz i nju neće dotirati naši građani, a pritom naše javno preduzeće imaće odlične finansijske efekte.
Usvojen je novi zakon o energetici, koji donosi i nova pravila. Koje su njegove najveće promene?
Da bi investicije došle u Srbiju neophodno je bilo napraviti dobar regulatorni okvir i otvoriti sve sektore srpske energetike za slobodno ulaganje. Novi Zakon o energetici predstavlja još jedan korak u harmonizaciji našeg energetskog zakonodavstva sa EU.
Kako su evropske institucije ocenile novi Zakon o energetici?
Veoma pozitivne ocene dolaze iz Brisela i svi očekuju od ovog zakona da obezbedi veću sigurnost i zaštitu u realizaciji investicija. Mislim da smo uspeli da uvedemo konkurenciju u gotovo svim oblastima srpskog energetskog tržišta. Ojačali smo i ulogu agencije koja treba da nadgleda tržišnu utakmicu, čime smo dali dodatnu garanciju investitorima da su pravila za sve ista. Energetsko tržište Srbije danas je u potpunosti liberalizovano, a kao socijalista ne vidim ništa sporno u tome što sam se zalagao za otvaranje tržišta. To je najbrži put da uposlimo naše građane i podignemo standard života.
Agencija za energetiku će već na jesen sledeće godine samostalno donositi odluku o cenama električne energije, ima li nade da se izmesti socijala iz cene energenata i čemu tada da se nada EPS, a čemu potrošači?
Agencija za energetiku je u potpunosti i kadrovski i materijalno sposobna da ispunjava svoje zakonske obaveze. Novim zakonom dali smo joj još šire nadležnosti. Ne može se ni mnogo zemalja iz EU trenutno pohvaliti da ima tako jakog i nezavisnog regualtora. Mislim da Agencija za energetiku mora da ima aktivniju ulogu u javnosti kada se demagoški licitira sa trenutnim cenama energenata. To treba da bude stručno i profesionalno telo koje će kroz cenovnu politiku podjednako štititi i privredu i stanovništvo, kao i čitav energetski sektor u Srbiji.
Mislite li da je EPS spreman za delimično otvaranje tržišta električne energije koje je predviđeno za 2013. i za potpuno otvaranje u 2015. godini?
EPS nema ni jedan razlog da se plaši otvaranja tržišta pošto je cena električne enrgije u Srbiji trenutno najniža u Evropi. U tom smislu nisu mi bile najjasnije ni neke kritike koje su dolazile iz EPS-a oko otvaranja tržišta. Radnici EPS-a su sposobni da i uslovima otvorenog tržišta postižu ovako dobre poslovne rezultate, ne sumnjam u to.
Na tender za gradnju trećeg bloka u TE „Nikola Tesla B“ nije stigla nijedna ponuda, a nedavno je potpisan protokol sa dve kineske kompanije, šta se to promenilo, kako to ocenjujete?
TE „Nikola Tesla“ je srce našeg elektroenergetskog sistema i jedan od najvažnijih razvojnih projekta za budućnost ove zemlje. Meni je žao što moje inicijative da se započnu razgovori sa kineskim partnerima nisu imale uvek dovoljno razumevanja od strane nekih kolega iz vlade, ali moram reći i od nekih uticajnih ljudi u okviru EPS-a. Drago mi je da su se vremena promenila i da više ne razmišljamo kroz blokovske predrasude i stereotipe. Ne moram danas nikom više da objašnjavam kakve mogućnosti i perspektive imamo sa kineskim prijateljima.
Posao sa nemačkom kompanijom RWE za gradnju pet hidroelektrana na Velikoj Moravi je ugovoren. Da li postoji, po vašim saznanjima, mogućnost da ova kompanija više ulaže u energetiku Srbije?
Iskreno se nadam da postoji. U pitanju je jedna od najvećih evropskih energetskih kompanija koja ima veliko iskustvo u svim granama elektroenergetike, od koje bismo mogli mnogo toga naučiti.
Nedavno su u poseti Srbiji i Ministarstvu infrastrukture i energetike bili i Austrijanci i zainteresovani su za gradnju reverzibilne HE “Bistrica”. Koliko je daleko odmakla priprema tog projekta i vidite li mu perspektivu?
Nekoliko veoma velikih svetskih kompanija zainteresovano je za ovaj projekat. Dobili smo i nekoliko ponuda koje tek treba da analiziramo. Reč je o veoma značajanom kapacitetu koji treba da obezbedi dovoljno energije za balansiranje našeg, ali i elektrosistema zemalja u regionu. Očekujem da u naredna dva meseca definitivno donesemo odluku u vezi sa strateškim partnerom za ovaj značajan energetski potencijal.
U poslednje vreme ima pojedinih kritizera obnovljivih izvora energije i njihovih cena. Zašto Srbija, po vašem mišljenju, treba da ulaže u korišćenje obnovljivih izvora energije?
Ulaganje u obnovljive izvore energije je naša međunarodna obaveza i civilizacijska tekovina. Prvi sam u javnosti govorio o negativnim posledicima većeg korišćenja obnovljivih izvora energije po cene električne energije na tržištu. Zbog toga smo i propisali i ograničenja kod energije vetra i solarne energije kako bi izbegli rast cena. Veliki je broj pozitivnih stvari koje investicije u ovaj sektor nose. Meni je želja i cilj da Srbija bude izvoznik čiste energije na evropsko tržište. Duboko sam ubeđen da ćemo to i postati kroz realizaciju ovih ugovora sa italijanskim partnerima. Ako se realizuje 60 odsto projekata za korišćenje obnovljivih izvora energije, za koje su izdate energetske dozvole, u Srbiji bi moglo da bude otvoreno 10.000 novih radnih mesta.
Pominjali ste potencijal u uljnim škriljcima. Na koji način se oni mogu eksploatisati?
Pored velikog potencijala u hidro energiji, energiji vetra, energiji sunca i geotermalnih voda, kao i u korišćenju biomase, u našoj zemlji postoji i mogućnost korišćenja uljnih škriljaca. Srbija ima između osam i 10 milijardi tona rezervi uljnih škriljaca, a oko petine toga nalazi se u aleksinačkom basenu. Samo iz ovog basena moglo bi da se izvuče nafte dovoljne za snabdevanje Srbije u periodu od oko 70 godina. Zalihe u Aleksincu se procenjuju na 200 miliona tona ekvivalentne nafte. Osim Aleksinca, škriljaca ima u vranjskom, valjevsko-mioničkom, kruševačkom, babušničkom, niškom, levačkom i regionu Zapadne Morave. Kanadske, kineske, ruske, američke, estonske i mnoge druge kompanije zainteresovane su da uđu u posao eksploatacije ovog bogatstva, a jedna od opcija je i da to radi „Naftna industrija Srbije“.
Neiskorišćeni potencijali kriju se i u proizvodnji biogoriva, jer na stotinak hiljada hektara zapuštenog zemljišta može da se uzgaja sirak, jerusalimska artičoka i krompir kao alternativne kulture za dobijanje bioetanola. Samo po toj osnovi možemo dobiti 300 miliona tona bioetanola. Oko 150.000 hiljada tona melase, koja ostaje neiskorišćena u šećeranama, mogla bi se iskoristiti u ove svrhe. Oko 100.000 tona bioetanola mogli bismo proizvoditi iz 330.000 tona kukuruza, a da nema bitnog uticaja na bilanse u prehrambenom sektoru. Postoje, takođe, uslovi za proizvodnju preko 200.000 tona biodizela na bazi uljarica.
Novi ljudi i energija
I pored više decenija neulaganja, EPS uspeva da podmiri sve veću potrošnju i da iz godine u godinu modernizuje svoje elektrane. Kako vi ocenjujete te poslove?
Veoma sam zadovoljan što smo uspeli da remontujemo gotovo sve značajnije kapacitete u EPS-u.Treba reći da je ponekad revitalizacija složenija od izgradnje novih kapaciteta. Drago mi je što u EPS-u i dalje ima inženjera i ljudi sa iskustvom i znanjem koji stvarno brinu o ovim objektima. Malo me je strah kako ćemo sutra kad ti ljudi odu u zasluženu penziju.To je i najvažniji razlog zašto insistiram na tome da nam treba novih ljudi i nove energija za budućnost, kako bi EPS i sutra ostao ono što je danas.
Može i brže
Često se čini da investiranje u energetiku u Srbiji ide sporijim tempom nego što bismo želeli. Može li cela ta procedura ulaganja stranih investitora u elektroenergetiku da se ubrza?
Definitivno je da može, ali je potrebno izmeniti čitav niz zakonskih rešenja koja se ne tiču samo energetike. Nisu samo kod nas takve procedure. Radili smo komparativne analize u vezi za period početka investicija u obnovljive izvore energije i došli do saznanja da u velikom broju zemalja Evropske unije procedure traju koliko i kod nas, a negde i duže.
Izvor kwh
