Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaAktuelnosti iz EnergetikeSkuplja eksploatacija rude

Skuplja eksploatacija rude

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

 

 

Država namerava da više novca u budžet prikupi povećanjem rente na rude, a novi zakon o rudarstvu i geološkim istraživanjima koji propisuje njihovu visinu mogao bi svakog dana da se nađe na dnevnom redu skupštine. NIS će biti izuzet od povećanja nameta sve dok ne završi modernizaciju što je, uostalom, predviđeno i međudržavnim sporazumom.

Povećanjem naknade za eksploataciju uglja, nafte, gasa, geotermalnih voda, priliv u budžet će se s istim nivoom proizvodnje povećati na oko pet milijardi dinara, što je duplo više nego za ovu godinu kada se očekuje prihod od oko 2,5 milijardi dinara. Prošle godine je po ovom osnovu naplaćeno 1,9 milijardi dinara, kaže u razgovoru za „Politiku” Zlatko Dragosavljević, državni sekretar u Ministarstvu životne sredine,rudarstva i prostornog planiranja.

– Cilj je da se u ovoj deceniji s ovim nivoom nadoknade prikupi oko 10 milijardi dinara godišnje, odnosno oko 100 miliona evra, što je četiri puta više nego sada – kaže Dragosavljević.

Novim zakonom o rudarstvu i geološkim istraživanjima rudna renta će se za sve vrste uglja i uljnih škriljaca sa sadašnjih jedan povećati na tri odsto, za naftu i gas s tri na sedam odsto, za metalne sirovine sa tri na pet odsto, za podzemne vode na tri odsto, geotermalnu energiju na dva odsto od prihoda, odnosno iznosa od iskorišćenih ili prodatih mineralnih sirovina. Novi predlog uvećanih rudnih renti je, kaže Dragosavljević, izbalansiran s okruženjem, osim za naftu i gas gde je Srbija i dalje na začelju, jer je ova nadoknada i dalje najniža. U okruženju se nadoknada za eksploataciju nafte i gasa kreće od 10 do 13 procenata.

Upitan kako će se nova renta odraziti na Naftnu industriju Srbije, odnosno većinskog vlasnika „Gaspromnjeft”, s obzirom na to da je međudržavnim sporazumom predviđeno da „neće doći do pogoršavanja uslova oporezivanja”, Dragosavljević kaže da će se na njih nova renta odnositi u skladu s svim odredbama tog ugovora.

– To znači da onog trenutka kada NIS završi investicioni ciklus, biće formirana zajednička komisija koja će utvrditi koliko su zaista investirali, nakon čega bi i za NIS trebalo da se primenjuje novi zakon o rudnoj renti, kaže sagovornik Politike.

On ne očekuje otpor onog dela poslanika u skupštini koji su bili protiv prodaje NIS-a, zbog pretpostavke da se ovim nešto čini NIS-u.

Upitan šta će nova naknada značiti za EPS, Dragutinović odgovara da će to biti novi nivo izdvajanja, pošto je do sada renta za ugalj bila jedan, a ubuduće će biti tri odsto.

Deo ovih sredstava, tačnije 40 odsto prihoda je iz republičkog budžeta, isto toliko su prihodi budžeta lokalnih samouprava na čijoj se teritoriji rude eksploatišu, dok preostalih 20 odsto pripada ministarstvu.

– Prihodi lokalne samouprave biće povećani. Kompanije će izdvajati više para, ali se neće baviti lokalnom infrastrukturom. Za razliku od prethodnog zakona gde je opština ta sredstva mogla da koristi za razne namene, novi zakon nalaže da opštine gde se eksploatišu mineralne sirovine napravi program raspodele tih sredstava u cilju poboljšanja uslova života, na šta će saglasnost davati resorno ministarstvo.

U NIS-u kažu da je sporazumom između Srbije i Rusije na osnovu kojeg je potpisan kupoprodajni ugovor s„Gasrpomnjeftom” propisano da se poresko opterećenje u vezi sa projektom modernizacije rafinerije neće menjati sve do trenutka kompletnog povraćaja ove investicije, a rudna renta spada u ove poreze. Po osnovu rudne rente od prodaje proizvedene sirovine NIS je prošle godine u budžet uplatio 1,367 milijardi dinara.

NIS podržava nameru vlade da zakonodavnu osnovu vezanu za nadoknadu rudne rente prilagodi savremenim tržišnim uslovima. U ovoj kompaniji smatraju da treba pažljivo proučiti iskustvo kako već razvijenih zemalja, tako i tržišta jugoistočne Evrope, gde se vidi da je rudna renta bila jedan od instrumenata ne samo za popunjavanje budžeta, već i stimulisanja razvoja eksploatacije.

Važno je da iznos rudne rente bude izbalansiran i da odgovara kako interesima države, tako i da očuva investicionu privlačnost srpske ekonomije, poručuju u NIS-u. U ovom slučaju vrlo zanimljivo deluje iskustvo zemalja u razvoju (Makedonija, Hrvatska, BiH, Turska, Rumunija), koje definišu gornju i donju granicu rudne rente. One grane u kojima proizvodnja zahteva složene tehnologije, znatne investicije i ima dug period isplativosti, dobijaju povoljnije uslove za razradu i eksploataciju. Time država stimuliše investicije u visokotehnološke grane koje zahtevaju mnogo kapitala.

Izvor politika.rs

 

 

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Bugarska: Bulgargaz i BOTAS će ponovo pregovorati o gasnom sporazumu

Bugarski parlament usvojio je rezoluciju kojom se ministar energetike zadužuje da organuzuje novu rundu pregovara o sporazumu između bugarskog državnog snabdevača prirodnim gasom Bulgargaza i turske energetske kompanije BOTAS, koji je potpisan 3. januara 2023. godine. Prema rezoluciji, svi dokumenti kojima...

Rumunija: Premier Energy najavljuje IPO na Bukureštanskoj berzi

  Premier Energy, vertikalno integrisana energetska grupa koja je aktivna u Rumuniji i Moldaviji, objavila je da je pokrenula procedure pred Rumunskom agencijom za finansijski nadzor (ASF) u cilju realizacije Inicijalne javne ponude (IPO) od 125 miliona evra na Bukureštanskoj berzi...

Albanija: RenX Italia planira da razvije projekat vetra od 120 MW

RenX Albania, podružnica kompanije RenX Italia, podnela je zahtev albanskom Ministarstvu za infrastrukturu i energetiku za izgradnju vetroparka Pogradec kapaciteta 120 MW. Investitor priprema projekte vetroelektrana ukupne snage 1,3 GW u Albaniji, 334 MW u Severnoj Makedoniji i 2,4 GW u...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!