Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaUncategorizedSeverna Makedonija: Ignorisanje...

Severna Makedonija: Ignorisanje nuklearne energije je strateška greška

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Energetska kriza koja je zahvatila Evropu, ali i Severnu Makedoniju i zemlje u regionu, otvara nova pitanja i nove perspektive za prevazilaženje deficita energije. Konstantno poskupljenje energenata, ali i njihova nestašica, otvaraju pitanja u komšiluku u kom pravcu treba da se kreće energetika.

Nedavno je srpski Sputnjik objavio analizu pod naslovom „Nuklearna budućnost ili kameno doba: koji će potez Srbija povući”. U analizi se ističe da se lokalne vlasti fokusiraju na pronalaženje novih izvora energije, prvenstveno putem zakupa ili učešća u izgradnji nove nuklearne elektrane u susedstvu. Između ostalog, ističe se da zbog zabrane izgradnje nuklearnih elektrana u zemlji, još iz perioda stare Jugoslavije, ne postoji adekvatno obučen kadar za rad na ovakvom projektu.

Što se Severne Makedonije tiče, ranije je Strategijom razvoja energetike do 2030. godine bila predviđena izgradnja nuklearne elektrane u Mariovskom regionu, ali ona nikada nije izgađena.

Danas, u skladu sa novom strategijom razvoja energetike do 2040. godine, izgradnja nuklearne elektrane u zemlji više nije opcija, a nije ni u skladu sa planovima za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Međutim, nije isključena mogućnost da se istraži način za korišćenje i pristup energentima u susedstvu, odnosno zakup energije iz nuklearki lociranih u blizini.

Ekonomista i analitičar Goran Rafajlovski za Novu Makedoniju objašnjava da je trenutna energetska kriza globalna i rezultat preuranjenih odluka da se pređe na zelenu energiju, jer je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora veoma niska i ne može da obezbedi potrebne količine energije za svetsku ekonomiju. 

„Prevremeno gašenje termoelektrana, umesto njihovog prilagođavanja u pravcu smanjenja zagađenja, kao i prevremeno zatvaranje nuklearki, dovelo je do ove krize, koja je ozbiljna. Makedonija odavno ne vodi računa o svojoj energetskoj situaciji, uopšte ne mari za izgradnju novih objekata, novih kapaciteta, kao ni hidroelektrana Čebren i Galište o kojima se dugo priča, a još manje novih termoelektrana ili nuklearne elektrane. A svima treba da bude jasno da imamo rudnik uranijuma koji može da snabdeva takav objekat. Naravno, za takav objekat biće potrebna ozbiljna ulaganja, posvećenost, kao i odobrenja, građevinske dozvole, ali to je ozbiljna investicija i ozbiljno rešenje za obezbeđivanje potrebnih količina struje u Makedoniji, ako se napravi“, kaže Rafajlovski.

Prema njegovim rečima, čak i ulaganje u drugu državu, odnosno u nuklearnu elektranu koja bi se gradila na stranoj teritoriji, predstavlja dobro rešenje, ali se dobrim ugovorom moraju odrediti količine električne energije koje zemlja treba da dobije.

„Svet već stvara načine i modele za izgradnju mini-nuklearki, koje su možda u mini formi, ali imaju ozbiljnu snagu. Čak je i Rols-Rojs dobio 262 miliona funti za razvoj takvog postrojenja. Ove mini-elektrane su povezane sa kapacitetima od drugih 11, a Amerikanci već imaju takva postrojenja… Makedonija mora veoma ozbiljno da razmišlja o nuklearnoj energiji. U redu je graditi kapacitete na obnovljive izvore, sunce, vodu, vetar, ali se mora ozbiljno razmišljati o stabilnom snabdevanju energijom. Bez stabilnog snabdevanja energijom ne možemo očekivati investitore i privredni razvoj. Šta će biti naša konkurentska prednost ako nemamo dovoljno stručnih kadrova, ni broj stanovnika, ni stabilno snabdevanje električnom energijom, ni adekvatne priključke za energente kao što je gas, a još manje adekvatnu infrastrukturu. Ne treba da nas čudi što strani investitori lako prolaze pored nas. Energetska kriza nam pokazuje da moramo ozbiljno da pristupimo sektoru energetike, sa ozbiljnim planom kuda ćemo se kretati“, rekao je Rafajlovski.

On dodaje da Makedonija može, udruživanjem sa stranim kompanijama sa iskustvom u ovoj oblasti, da dođe do znanja i stabilne proizvodnje energije.

„Svetski poznate kompanije mogu da nam pokažu i da nas nauče kako da upravljamo ovakvim energetskim objektima. Ako, recimo, mislimo da nemamo znanja, možemo to da uradimo sa konzorcijumom stranih kompanija koje već imaju iskustva. Kriza je pokazala koliko smo ekonomski krhki i da ne možemo da planiramo razvoj privrede bez stabilne infrastrukture u kojoj je energetika ozbiljan faktor.“

U Ministarstvu privrede ističu za Novu Makedoniju da u skladu sa novim planovima za razvoj ovog sektora, izgradnja nuklearne elektrane nije u planu.

„Nova strategija razvoja energetike u Severnoj Makedoniji do 2040. godine analizira tri scenarija: referentni, umereno tranzicioni i zeleni. Nijedan od scenarija ne razmatra opciju izgradnje nuklearne elektrane. Zapravo, ova strategija je u skladu sa najnovijim politikama Evropske unije za zeleni rast i razvoj. Ona je usmerena na povećanje energetske efikasnosti i ulaganja u obnovljive izvore za proizvodnju električne energije. Zeleni scenario, koji se zasniva na obnovljivim izvorima energije, ekonomski je najisplativiji, sa najmanjom emisijom gasova staklene bašte i najmanjim uticajem na životnu sredinu“, objasnili su u Ministarstvu privrede.

Istovremeno, Ministarstvo ističe da „dodatno, u našoj zemlji ne postoji ljudski potencijal za nuklearnu energetiku, koja se ne gradi preko noći. Za izgradnju takvog kapaciteta potrebno je mnogo vremena.“

Akademik Gligor Kanevče objašnjava da nova strategija razvoja energetskog sektora u zemlji ne predviđa izgradnju nuklearne elektrane iz više razloga. Jedan od glavnih faktora zbog kojih autori studije isključuju mogućnost izgradnje nuklearne elektrane u zemlji je iznos finansijskih sredstava neophodnih za takvu investiciju.

„Najnovija strategija budućeg razvoja energetskog sektora u zemlji ne predviđa izgradnju nuklearne elektrane, pre svega zato što su trenutne cene nuklearnih reaktora veoma visoke i veliki su trošak za državu kao što je Makedonija. Nove generacije nuklearnih reaktora prodaju se po cenama koje se mere u desetinama milijardi evra. Osim toga, dizajnirani su da proizvode velike količine električne energije, dok su nama potrebni manji reaktori, a istovremeno bezbedniji od sadašnjih. To je bio razlog zbog kojeg smo odlučili da u narednom periodu strategijom razvoja sektora ne predvidimo nuklearnu elektranu“, objašnjava Kanevče.

Istovremeno, akademik je objasnio da ukoliko Makedonija odluči da gradi nuklearnu elektranu može obučiti stručni kadar, što se može postići slanjem ljudi na obuku za rad u nuklearnoj elektrani, i da to ne bi trebalo da bude prepreka za izgradnju takvog postrojenja.

Kanevče dodaje da je jedna od najneophodnijih investicija u makedonskom energetskom sistemu, čija bi izgradnja trebalo da počne što pre – hidroelektrana Čebren.

„Jedno od najneophodnijih rešenja koje nam je potrebno u narednom periodu i koje je važno za naš energetski sistem je izgradnja hidroelektrane Čebren, ali i izgradnja planiranih hidroelektrana duž doline Vardara. Hidroelektrana Čeberen je značajna kao investicija, jer je planirana kao reverzibilna hidroelektrana, tačnije planirano je da istovremeno obezbedi i akumulaciju električne energije. Pruža mogućnost da se skladišti deo energije koja će se proizvoditi i trošiti kada je to potrebno“, kaže akademik Kanevče.

Strategija razvoja energetike u Makedoniji do 2040. godine takođe predviđa posebne modele za smanjenje zavisnosti od uvoza električne energije. Očekuje se da će se velika zavisnost Makedonije od uvoza, koji pokriva oko 30 odsto ukupnih potreba u zemlji, postepeno smanjivati u narednim godinama. Osnovni preduslov za to je povećanje proizvodnje električne energije iz domaćih izvora, kao i ulaganje u nove kapacitete, pre svega u obnovljive izvore energije.

Prema referentnom scenariju, proizvodnja električne energije bi do 2040. godine trebalo da se poveća na 9,4 teravat-časova, uglavnom iz obnovljivih izvora energije. Prema ovom scenariju, uvozna zavisnost će pasti na 14 odsto do 2040. godine.

U umerenom tranzicionom scenariju, kapacitet za proizvodnji električne energije bi trebao da se poveća na 4 GW do 2040. godine, pri čemu će udeo OIE iznositi 87 procenata ukupnog instalisanog kapaciteta. Ovaj scenario nameće ukidanje uglja 2025. godine.

Zeleni scenario predviđa da Makedonija, u skladu sa pretpostavljenim velikim investicijama u OIE, smanji uvozni bilans električne energije za 12 odsto, što će istovremeno unaprediti integraciju u evropski sistem.

Izvor: novamakedonija.com.mk

Jedan od domaćih stručnjaka za energetiku sa kojima smo se konsultovali, ali koji insistira na anonimnosti, ističe da čak i kada bi izgradnja nuklearne elektrane

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Koliko je bezbedna nuklearna energija?

Pored daleke Francuske i još dalje Kine, susedna Mađarska je takođe svoju energetiku oslonila na nuklearne izvore. Srbija tek kreće u tom pravcu, a prvi korak će biti ukidanje moratorijuma na zabranu izgradnje nuklearnih elektrana i otpočinjanje procedure koja podrazumeva čitav...

Severna Makedonija: EBRD razmatra zajam od 26,4 miliona evra za jačanje prenosne mreže

Evropska banka za obnovu i razvoj razmatra odobravalje kredita u iznosu do 26,4 miliona evra makedonskom operatoru prenosnog sistema MEPSO za projekat razvoja infrastrukture. Sredstva će biti iskorišćena za izgradnju trafostanice 400/110kV, novog 110kV OHTL priključka i centra za obuku...

Srbija: Nedostatak stručnog kadra i nabavka reaktora ključni izazovi na putu do prve nuklearke

Energetski sektor u Srbiji u narednoj deceniji suočiće se sa dva ključna izazova, od kojih je prvi obezbeđivanje dovoljno energije za građane i privedu, a drugi da energiju dominantno ne dobijamo iz izvora koji emituju ugljen-dioksid, što znači da...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!