Informacija da je REK Bitolj u potpunosti van funkcije dodatno je pojačala zabrinutost makedonskih građana o daljem toku i posledicama energetske krize. Stručnjaci ipak smatraju da zemlja neće ostati u mraku.
Problemi u funkcionisanju blokova REK Bitolj su očekivani, s obzirom na njihovu starost, rekao je profesor Anton Čauševski, koji objašnjava da su ti objekti izgrađeni pre četrdeset godina, što znači da je potrebno izgraditi nove elektrane. Čauševski ističe da se objekti tog tipa grade najmanje tri godine i za to su potrebna velika finansijska sredstva, dodajući da je o tome trebalo na vreme razmisliti.
„Neophodno je što pre osposobiti agregate REK Bitolj, bar dva od tri, i nabaviti neophodan ugalj. Stvari se više ne mogu prepuštati slučaju, pa bi sledeće godine u maju trebao da počne proces nabavke uglja i pripreme blokova“, kaže Čauševski i dodaje da stotine hiljada tona uglja ne može da se transportuje odjednom.
On je siguran da se zemlja neće suočiti sa najgorim scenarijem u kojem bi domaćinstva i industrija ostali bez snabdevanja električnom energijom.
„U najgorem slučaju pretpostavljam da će nam regionalni energetski sistem pomoći, jer smo ipak malo tržište, što se sa njihove strane može tolerisati“, rekao je Čauševski.
U međuvremenu, potrebe za električnom energijom se dopunjuju iz uvoza, preuzimanjem električne energije iz evropske mreže i određenim količinama hidroenergije.
„Situacija je loša, zemlja je u utorak ponovo uvozila električnu energiju, ali manje nego prethodnih dana, jer nam vreme ide na ruku. Međutim, isključenje bloka REK Bitolj nam ne ide u prilog, ne zna se šta će biti sa ugljem i da li će pored REK Bitolj biti moguće pustiti u rad TE Oslomej. Naravno, situacija sa nultom domaćom proizvodnjom nije dobra i ne ide nam u prilog“, kaže šef MEPSO-a Kuštrim Ramadani.
On uverava da za sada neće biti restrikcija električne energije, ali da je situacija i dalje problematična, s obzirom da nijedan domaći kapacitet ne proizvodi dovoljne količine električne energije.
Rezerve na kritičnom nivou
Nova Makedonija je pokušala da dođe do podataka o trenutnim rezervama i planiranom iskopavanju uglja u zemlji, ali nije dobila tržene podatke od nadležnih institucija. Neke od njih navele su da da je reč o poverljivim informacijama.
U najnovijoj strategiji razvoja energetike u Severnoj Makedoniji do 2040. godine, koju je pripremio Centar za energiju i održivi razvoj pri Makedonskoj akademiji nauka i umetnosti, ističe se da su resursi uglja u TE Bitolj blizu iscrpljivanja.
Godišnji izveštaj Regulatorne komisije za energetiku pokazuje da su u 2020. godini na tržištu bilateralnih ugovora za električnu energiju učestvovala ukupno 102 učesnika, od čega 35 trgovaca i 67 proizvođača električne energije.
Međutim, podaci ukazuju da najveći deo domaće proizvodnje električne energije obezbeđuje ESM.
Najveće udeo u prodaji putem bilateralnih ugovora ima AD ESM Skoplje sa 74,16 odsto, sledi TE-TO AD Skoplje sa 22,98 odsto, EVN elektrane sa 2,67 odsto i preostala 64 mala proizvođača sa samo 0,19 odsto učešća, prema izveštaju RKE.
Izvor: novamakedonija.com.mk
