Iza firme “Srbija nikl”, koja je zainteresovana da ulaže u istraživanje i eksploataciju rude nikla na području Topole, Mokre Gore i Vrnjačke Banje, stoji Ana Kolarević, sestra bivšeg crnogorskog premijera Mila Đukanovića, saznaje „Blic“ iz dobro obaveštenih izvora.
Milan Bačević, ministar prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja, imao je na umu „Srbija nikl“ kada je saopštio da postoji investitor spreman da na tri lokacije u Srbiji uloži 1,2 milijarde evra u nalazišta nikla, ali nije želeo da kaže o kome je reč.
Sagovornik „Blica“ dobro upućen u najavljena istraživanja tvrdi da je reč o „Srbija niklu“, koji predvodi Ana Kolarević, sestra Mila Đukanovića, jer se ona pre nekoliko dana sastala s ministrom Bačevićem i tada su se vodili razgovori u tom pravcu.
– Sa Anom Kolarević tu je i Radomir Vukčević, bivši profesor na jednom metalurškom fakultetu u Australiji. On je i predstavnik australijske firme „BHP Biliton“, koja ima akcije u „Europijan niklu“, inače kompaniji koja 2006. nije uspela da ostvari nameru da u Mokroj Gori pravi rudnike nikla – navodi naš sagovornik.
Kolarevićeva i Vukčević su, prema njegovim rečima, prethodno tražili dozvolu da za niklom tragaju kod Višegrada, poznatom po izdašnoj žili ove rude. Međutim, tamo su ih glatko odbili.
– U Republici Srpskoj nisu naseli na primamljive spekulacije i transfer tehnologije koja je za građane opasna. Znali su da će time biti uništeni prirodni parkovi i ugroženi najbistriji delovi reke Drine – dodaje naš izvor.
O pogubnosti eksploatacije nikla po zdravlje i ekologiju, kaže on, nije potrebno diskutovati, već samo pogledati dokumentaciju svakom dostupnu na internetu.
– Ruda nikla se odvaja od otpada sumpornom kiselinom, što u radijusu do 100 kilometara izaziva oboljenje čak 40 odsto stanovništva. Srbija po svaku cenu mora da osujeti ambicije Ane Kolarević koje, verovatno ni sam ne znajući o kakvoj se opasnosti radi, podržava i Milan Bačević. Uveravanje da će se selekcija rude vršiti bezopasno ne pije vodu. Da je tako, nikl bi se eksploatisao i u planinama Velsa, gde su ogromna nalazišta, ali ih niko ne dira – tvrdi naš sagovornik.
U Srbiji se na planu eksploatacije nikla još ništa ozbiljnije nije uradilo, pa se, prema rečima dekana Rudarsko-geološkog fakulteta Vladice Cvetkovića, ne može sigurno tvrditi da bi to bila opasnost za životnu sredinu.
– Na mnogim mestima postoje dokazi da je eksploatacija nikla ugrozila prirodu. Međutim, sve zavisi koja je ruda u pitanju i na koji način će se eksploatisati. Moraju prvo da se urade ozbiljne studije i da se vidi šta bi se i na koji način radilo kod nas – smatra Cvetković.
S druge strane, ruski grad Norilsk, gde se iskopava ruda nikla, jedan je od 10 najzagađenijih gradova na svetu. Kako pišu strani mediji, u tom gradu sa 130.000 stanovnika najveći zagađivač su kisele kiše i smog, koji oslobađa 500 tona oksida bakra i nikla godišnje, kao i dva miliona tona sumpor-dioksida. Takav vazduh uzrokuje učestale bolesti disajnih organa, komplikacije u trudnoći i rak pluća.
Izvor Blic
