Država je spremna za sistemsku borbu protiv sistemske korupcije
U protekloj godini veliku nadu građanima, radnicima i široj javnosti Srbije dale su aktivnosti prvog potpredsednika Vlade Republike Srbije Aleksandra Vučića i njegovog kabineta. Otvarajući „Pandorinu kutiju” organizovanog kriminala i korupcije, sa svojim timovima i državnim institucijama potpredsednik Vlade je udario na vrh piramide koruptivnih dela i označio jednu novu eru u postupanju vlasti prema organizovanom kriminalu i zloupotrebama u javnom i privatnom sektoru. U njegovom timu značajnu ulogu ima ekipa stručnjaka u kabinetu u kome radi Dragan Đoković, politički savetnik i predstavnik prvog potpredsednika Vlade i njegovog kabineta u Radnoj grupi za izradu nove Na¬cionalne strategije i Akcionog plana za borbu protiv korupcije.
Pitali smo ga, na početku razgovora, koje poslove radi kao politički savetnik na tako odgovornom za¬atku, kao što je borba protiv korupcije:
– To i jeste jedna posebna politika borbe protiv korupcije. Zasnovana je na izgradnji sistema institucija koje se bave problemom korupcije, kao i sistema prevencije i represivnog delovanja koje su uz efikasno procesuiranje krivičnih dela ipak najdelotvorniji vidovi te borbe. Korupcija je definitivno oblik organizovanog kriminala, jer uključuje ne samo mali ili veliki lični interes već i radnje koje su nezakonite, kao što su udruživanje najmanje dva lica sa ciljem ostvarenja ličnih dobiti na štetu države ili nekog preduzeća u javnom ili privatnom sektoru. Da bih pojasnio, borba protiv korupcije kakvu sada uspostavljamo je politička opcija koja pokazuje našu opredeljenost za što je moguće zdravije drušvo, sa moralnim i zakonskim principima koji se poštuju. Mi stremimo tome da jednog dana mogućnost napretka mladih ljudi i njihovo zapošljavanje ne bude zasnovano na vezama i interesima već na vrednostima. Znam da ovo zvuči utopijski, ali politika koju oličava rad prvog potpredsednika Vlade i nas koji sarađujemo s njim, to je postavila kao svoj strateški cilj.
S obzirom da ste i ranije bili angažovani u borbi protiv korupcije, da li je to osnovni razlog da se nađete na tako odgovornom mestu?
Devedesetih godina bio sam revoltiran i razočaran principima poslovanja koje sam uočavao u ponašanju takozvanih poslovnih ljudi, zbog čega sam i pisao kritičke komentare u novinama kao urednik i kolumnista. Zbog takvih tekstova sam i dobio poziv za političku saradnju od nemačke Fondacije Konrad Adenauer, najveće evropske partije CDU (Hrišćansko demokratske unije). Bavio sam se i istraživačkim radom i kao trener istraživačkog novinarstva učio novinare kako da uspešno i bezbedno rade. Bio sam i glavni urednik magazina „Reporter” koji se tematski bavio problemima korupcije, ekstraprofiterima, sajber kriminalom, građevinskom mafijom itd. Ali uz sve to i lično sam se pobunio protiv nerada i mahinacija u društvenom preduzeću Beogradski sajam, gde sam radio kao šef kabineta. I posle skoro tri godine ne shvatam zašto ta, inače vrlo profitabilna kompanija, loše posluje i uz to i dalje služi kao partijski servis. Pobunio sam se, tražio sam ostavku direktorke zbog neustavnog poslovanja, dao sam intervju jednom dnevnom listu, s naslovom „Mi smo sajamska kopija države”, jer su svi principi protiv kojih se sada borimo u toj kompaniji bili na snazi. Apsurdno je da je ta skromna nesigurna žena kao stranački aparatčik i dalje direktorka i da komapnija i dalje posluje s gubitkom ili bez dobiti. I još je ona i njena stranka moju kritiku i pobunu doživela kao atak, iako lično zaista nemam ništa protiv njih, ali imam protiv načina na koji tu rade.
U kojoj meri se pridaje značaj prevenciji i anti-koruptivnim mehanizmima u javnim preduzećima?
U Nacionalnoj strategiji i Akcionom planu osim „političke korupcije” i sektor javnih nabavki je postavljen kao prioritetna oblast. Posle godinu dana intenzivnog rada i zakona koji su u tom cilju izmenjeni ili doneti i saradnje koju smo uspostavili sa institucijama relevantnim za borbu protiv korupcije, slobodno možemo oceniti – država je spremna za sistemsku borbu protiv sistemske korupcije. Sada pokušavamo da ohrabrimo i ojačamo saradnike u institucijama da povezano i koordinisano rade svoj posao. Imamo sve pouzdanije tužilaštvo, policiju u kojoj su u toku previranja koja moraju doneti neophodnu čvrstinu da rade taj svoj vrlo važan deo celog posla u sistemu borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, a imamo dobru i pouzdanu saradnju sa Upravom za sprečavanje pranja novca, Upravom za javne nabavke, Narodnom bankom Srbije, kao i sa članovima našeg parlamenta, itd. Jedan od ključnih procesa su reforme pravosuđa i verujem da ambiociozno ministarstvo pravde može da ih sprovede. Naravno, značajna je uloga i „nezavisnih tela”, kao što je Agencija za borbu protiv korupcije, ali njihova preduzimljivost još uvek nije adekvatna očekivanjima, iako se trude da ispune svoje obaveze. Imam zamerke na intenzitet koordinacije rada institucija koju je Agencija preuzela, ali se nadam da će se to zajedničkim naporima popraviti.
Šta podrazumeva koordinacija rada institucija?
Većina naših državnih institucija ima iste slabosti, prethodnih godina nagomilan broj raznolikih kadrova po stranačkoj raspodeli, skromne plate, nedostatak prostora i nedovoljnu tehničku opremljenost. Oni koji profesionalno rade na visokom nivou su potisnuti u kadrovskom sivilu i navikli da ćute i trpe, tako da se još uvek oseća njihovo zaziranje od aktivnosti koje smo pokrenuli. Jedan od prvih koraka u koordinaciji je bio da se predstavnici institucija upoznaju i približe svoje delatnosti, a tek sada radimo na tome da institucionalna saradnja funkcioniše.
Vi dobijate mnoge prijave korupcije, kakva je situacija oko „uzbunjivača”, da li su zaštićeni i šta može da ohrabri građane da prijave korupciju?
Potpredsednik Vlade i njegov kabinet su u toku protekle godine primili oko šest hiljada predstavki i prijava. Veliki broj od toga su problemi loših privatizacija, javnih nabavki, zloupotrebe lokalnih vlasti i građevinaca, itd. Mi iz kabineta sve što možemo da uradimo sami da bi rešili neki problem, to i pokušavamo do stepena do kog je to moguće. Razgovaramo sa pošiljaocima prijava i predstavki i tražimo rešenje. A mnoge predmete prosleđujemo nadležnim institucijama od kojih posle očekujemo i tražimo odgovor o datom predmetu. Teško je sad ispravljati mnoge greške iz prošlosti, ali građani i radnici ili njihovi predstavnici znaju da pokušavamo da se ispravi što se može. Verujem da ih način na koji s njima sarađujemo ohrabruje i da se glas o tome širi. Procedure koje smo usvojili obezbeđuju „uzbunjivače” i garantuju im zaštitu, o tome već ima mnogo napisa i obaveštenja institucija, vladinih ali i nevladinih organizacija. kao što je organizacija „Pištaljka”.
Da li imate prijave korupcije i zloupotreba u RB „Kolubara”?
Mogu vam reći da su se ljudi oslobodili straha, tako da imamo dosta prijava od strane pojedinaca iz RB „Kolubara” koji argumentovano, sa brojnim dokazima ukazuju na koruptivne radnje u vašem privrednom društvu u minulom periodu. Sve te prijave smo dostavili nadležnim organima, s obzirom da smo mi prva važna karika u otkrivanju korupcije. Evo, kao što vidite, imamo više tih prijava koje za sada nisu za javno objavljivanje dok institucije sistema ne završe svoj posao – rekao je za list „Kolubara” Dragan Đoković, savetnik u Vladi Srbije.
Izvor: RBK
