Predsedništvo Srpske akademije nauka oglasilo se danas saopštenjem u kojem, pozivajući se isključivo na naučne argumente, upozorava na katastrofalne posledice odluka da se u zemlji otvaraju rudnici nikla.
SANU podseća da je još pre sedam godina Srbiji pretila opasnost od otvaranja rudnika nikla u Mokroj Gori, Lipovici i Vrnjačkoj banji, pa je urađena naučna analiza koja je tu opasnost otklonila, ali se ona ovih dana ponovo pojavila.
SANU nadležnima preporučuje da takve odluke ne donose bez konsultacije sa naučnim institucijama, i pozvala je sve „da više misle o očuvanju zdrave prirodne sredine nego na neizvesni profit, koji bi je, izvesno, za sva vremena, pretvorio u beživotnu pustinju“.
Kako se podseća, Ministarstvo rudarstva i energetike je 2004. godine, odobrilo engleskoj firmi „Dinara Nickel“ d.o.o. da na teritoriji Mokre Gore vrši geološka istraživanja nikla i pratećih metala, gvožđa i kobalta, s namerom da tu kasnije otvori i rudnik. Kad je ta odluka u januaru 2005. godine objavljena, izazvala je veliko uznemirenje javnosti.
SANU je tada poverila akademiku Dragomiru Vitoroviću, nekadašnjem profesoru Hemijskog fakulteta, da napavi analizu o posledicama otvaranja rudnika nikla, a pridružili su se i akademici Zoran Maksimović Vidojko Jović.
Analiza je ubedljivo pokazala da takva odluka „donosi daleko veću štetu nego korist, jer već geološka istraživanja u predviđenom obimu, a da se ne pominje njihovo podizanje na poluindustrijski ili industrijski nivo, ozbiljno ugrožavaju floru i uznemiravaju faunu“.
Utvrđeno je i da takve aktivnosti „narušavaju izgled područja i degradiraju osnovne prirodne vrednosti i resurse“, kao i da „eksploatacija sličnih, siromašnih ruda, pretvara zelene površine u Mesečeve pejzaže“.
Izvor Tanjug
