Kada je Vašington pooštrio sankcionu arhitekturu prema ruskim energetskim interesima, NIS, u većinskom vlasništvu Gazprom Nefta, počeo je da se ponaša kao sankcionisana kompanija, iako formalno nije bio sankcionisan. To je izazvalo finansijsku izolaciju, sa bankama, osiguravačima i trgovcima koji su smanjivali izloženost i zahtevali dodatne garancije.
NIS je ključna komponenta srpske ekonomije: njegova rafinerija u Pančevu snabdeva transport, industriju i poljoprivredu, dok porezi i zaposlenost pružaju fiskalnu i društvenu stabilnost. Rusko vlasništvo je postalo nespojivo sa zapadnim finansijskim sistemom, što je otkrilo kontradikciju srpske energetske strategije između Istoka i Zapada.
Banke su počele stres testove, što je dovelo do zatezanja kredita, povećanja kolaterala i odbijanja dugoročnih aranžmana. Finansijski kiseonik za NIS je tanjao, a politička panika u Beogradu rasla.
Prisilna promena vlasništva uključuje tri faze: destabilizaciju, izolaciju i transfer. Destabilizacija je već počela, dok je izolacija potrebna da se sačuva suverenitet Srbije u percepciji javnosti. Transfer bi omogućio preuzimanje od strane zapadnih ili zalivskih investitora, čime bi se smanjio ruski uticaj bez direktnog sukoba.
Finansijski sistem je ključna tačka: bez pristupa zapadnim bankama, osiguranju i kreditu, NIS ne može da funkcioniše. Sankcije i pooštreni standardi usklađenosti su učinili Gazprom Neft neodrživim vlasnikom, prisiljavajući ga da proda kompaniju.
Beograd istražuje modele privremene državne kontrole, hitnog oslobađanja zaliha i novih uvoznih ruta. Cilj je da se NIS restruktuira bez prekida snabdevanja, inflacije i gubitka kontrole nad strateškim resursima.
Nova faza vlasništva mogla bi uključiti zapadne ili zalivske kompanije kao kupce. To bi Srbiji omogućilo pristup kapitalu i tržištima, dok bi se očuvali politički balans i kontinuitet u energetskoj infrastrukturi.
Krajnja poruka: sankcije su postale instrument za restrukturisanje vlasništva, uticaja i ekonomskog sistema. Srbija se ne prilagođava ideologiji, već finansijskoj i geopolitičkoj realnosti, dok se njen energetski sektor transformiše kroz prisilu tržišta i međunarodnog pritiska.
