Više od 80 odsto izvoza tržišnih viškova žitarica sa srpskog tržišta izvozi se Dunavom, do Konstance, i dalje morskim brodovima do različitih krajnjih destinacija. Pored nešto smanjenog roda, zbog dugog sušnog perioda, ti viškovi, uključujući i viškove u silosima iznose oko 1,7 milion tona žitarica, a Dunavom treba prevesti preko 1,3 milion tona.
– Zabrana plovidbe na Donjem Dunavu u potpunosti ugrožava ovogodišnje planove. Konvoji su usidreni, napomenimo da ima i nasukanih objekata, a u sledećih 25 do 30 dana ne očekuje se ozbiljnije poboljšanje nivoa Dunava. Pa i da dođe do normalizacije nivoa nakon tog perioda, tek tada će nastupiti problem u srpskim lukama na Dunavu, jer one jednostavne nemaju takve kapacitete i norme utovara koji bi brzo zadovoljili sve zainteresovane i tada već nervozne kupce i prodavce žita. Ako se tome dodaju već davno ugovoreni morski brodovi u Konstanci, čiji dan čekanja jako mnogo košta, pa kamionski dovoz žita do luka sa lošom infrastrukturom, slaba opremljenost naših luka i drugo, onda je slika mogućeg logističkog haosa napravljena, a isplativost kupoprodajnog posla sa žitom ozbiljno ugrožena. Alternativne mogućnosti transporta su veoma limitirane. Železnica ne može da reši ove probleme, što zbog ograničenih kapaciteta, što zbog nedostatka opreme i organizacione neusklađenosti – kaže za Danas Zoran Netković, generalni direktor rečno-pomorske agencije Agent Plus, koja zastupa veliki broj domaćih i stranih brodarstava na plovnim putevima u Srbiji.
Netković dodaje da prema trenutnoj situaciji, kako je najveći problem u plovnosti Dunava u donjem toku, većina brodarstava zahteva da Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku hitno razmotri mogućnost privremenog puštanja vode na Hidroelektrani „Đerdap“ u količini kojom bi se doprinelo delimično poboljšanje nivoa Dunava u donjem toku, što bi doprinelo da se u tom periodu donekle normalizuje saobraćaj i otklone trenutna zagušenja saobraćaja na kritičnim deonicama.
– Međutim, ovo je veoma ozbiljna operacija i zahteva reč stručnjaka iz ove oblasti, verovatno i naučnih radnika, kao i ljudi iz oblasti energetike i HE „Đerdap“. Takođe, sigurno je da se radi o veoma skupom poduhvatu, pa ovakvo rešenje treba sagledavati iz svih uglova. Nije manje važno ko bi preuzeo troškove, jer se ne radi samo o problemima koji ugrožavaju srpsku i rumunsku privredu, već je lista ugroženih privreda i brodarstava znatno duža. Sigurno je da bi ispuštanje vode na Đerdapu moralo da traje od sedam do deset dana, a da bi efekti bili ograničenog dometa i da bi se rešio samo trenutni problem na kritičnim mestima i u ograničenom vremenskom periodu – navodi Netković. On kaže da su naišli na veliko razumevanje od strane ministra Milutina Mrkonjića i pomoćnika za vodni saobraćaj i bezbednost plovidbe, Pavla Galića, ali da shvata da su mogućnosti delovanja ograničenog nivoa, jer se radi o elementarnoj nepogodi širih razmera.
Zajedničko rešavanje problema
U Agent Plusu kao jedino pravo i dugoročno rešenje navode konačno regulisanje toka Dunava. O tome se obično intenzivno priča u ovako kriznim periodima, ali se veoma malo realno čini. Produbljivanje deonica sa malom dubinom, regulacija sprudova, vađenje potopljenih ratnih brodova, povećanje kapaciteta prevodnica i drugo, mogu biti pravi projekti koje bi Evropska unija finansirala. Celoj Evropi je potreban Dunav sa sigurnim i pouzdanim režimom plovidbe pa treba uložiti mnogo veće napore da se ovaj problem reši zajednički. Zainteresovanih država je mnogo i sve one treba da snose troškove ovog, ni malo jeftinog, projekta, a tu je i Dunavska komisija koja ima obavezu da pomaže u realizaciji ovakvog projekta. Takođe, informacije sa Đerdapa trebalo bi da budu transparentnije, kako bi brodari, u određenoj meri, svoju plovidbu mogli da planiraju u skladu sa tim informacijama, a to bi sigurno radili i privredni sistemi kakav je USS Srbija.
Izvor Danas.rs
