Ukoliko Evropi nije potreban ruski gas i za njega ima alternativu, „Gasprom” će okrenuti cevi prema azijskom tržištu i prodati svoju robu
Gasovod „Južni tok” će se graditi, a „Gasprom” će kao većinski vlasnik u ovom poslu, učiniti sve da se i završi. Da je kojim slučajem izgrađen, „Gasprom” bi u roku od jednog sata mogao da počne da transportuje gas tom trasom. Dakle, mi smo spremni za ovaj veliki posao, poručio je juče u razgovoru s novinarima iz Srbije Sergej Mazanov, generalni direktor „Gasprom – Novi Urengoj”, ćerke firme „Gasproma” koja se bavi proizvodnjom gasa i nafte.
Evropi je neophodan ruski gas. Zato Gasprom, kako nam je rečeno, čini sve da bez obzira na nesuglasice, zadrži korektan poslovni odnos sa svim poslovnim partnerima, od nemačkih do američkih, od čijih se firmi kupuje oprema za gradnju gasovoda.
– Gasa za „Južni tok” ima dovoljno. Samo nalazište Novi Urengoj na severozapadu Sibira godišnje proizvede oko 100 milijardi kubika, odnosno 20 odsto ukupnih količina gasa. Planiramo da proizvodnja bude oko 108 milijardi kubika. Zalihe su ovde najveće na svetu posle Katara i Irana, a otvaraju se i nova nalazišta na Jamalu koja bi do 2020. godine trebalo da počnu da rade, objasnio je Mazanov.
Nalazišta Novi Urengoj nalaze se s obe strane Polarnog kruga. Gas i nafta kopaju se na dubinu od 1.000 do 4.000 metara, s tim što se pretpostavlja da i ispod te dubine ima još zaliha koja će se tek koristiti. U planu je i gradnja novih savremenih postrojenja za proizvodnju i transport gasa i nafte i povećanje proizvodnje za oko dva i po puta.
– Imajući u vidu sve ovo, slobodno se može reći da gasa ovde ima za još 100 godina, kategoričan je Mazanov.
Upitan, kako komentariše poslednja dešavanja na relaciji EU i Rusija, zbog Krima, ali i najava da bi Evropska komisija mogla da zaustavi gradnju „Južnog toka”, Mazanov, kaže, „ako Evropi ne treba gas i ima alternativu da se snabdeva na drugi način, nama nije nikakav problem da cev okrenemo prema Aziji, jednom od najvećih tržišta, i da tamo plasiramo svoju robu”.
– Politiku bi trebalo ostaviti po strani i videti kakav je ekonomski značaj gradnje „Južnog toka” za sve zemlje preko kojih će on proći. Podatak da je Evropi potreban gas govori i to što je prošle godini isporučeno za oko 30 odsto više gasa, odnosno za toliko je povećan izvoz. To i ne čudi ako se zna da je gas najrentabilniji energent, neophodan i za rad termoelektrana, kaže Mazanov.
On kaže da im uopšte nije drago što postoji razmimoilaženje u stavovima između Rusije i SAD i mešanje EU, po pitanju krize u Ukrajini, ali bez obzira na to mnoge firme i proizvođači odvajaju politiku od biznisa i nastavljaju saradnju.
– Upravo smo zato dobili zadatak od ruske vlade da maksimalno koristimo uvoznu opremu kako to nikako ne bi uticalo na naš posao, objasnio je prvi čovek „Gasprom – Novi Urengoj”.
Upitan, da li gradnja „Južnog toka” ide po planu i kada se očekuje da cevi počnu da se postavljaju po dnu Crnog mora, on je objasnio, da će ovaj podvodni deo ubrzo početi da se radi, dodajući da stav EU o ograničenju korišćenja ruskog gasa „Gasprom” nijednog časa nije osetio. Naprotiv.
Iako direktno nije želeo da odgovori koliko državi plaćaju rudnu rentu za eksploataciju nafte i gasa (budući da je u Srbiji renta NIS-u i dalje tri odsto, a ostalima sedam), Mazanov je objasnio, da je ovaj namet niži što su uslovi eksploataciji teži i obrnuto, te da postoji formula po kojoj se renta obračunava.
Izvor Politika
