Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRusija:Dovoljno gasa za...

Rusija:Dovoljno gasa za ceo vek

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Ukoliko Evropi nije potreban ruski gas i za njega ima alternativu, „Gasprom” će okrenuti cevi prema azijskom tržištu i prodati svoju robu

Gasovod „Južni tok” će se graditi, a „Gasprom” će kao većinski vlasnik u ovom poslu, učiniti sve da se i završi. Da je kojim slučajem izgrađen, „Gasprom” bi u roku od jednog sata mogao da počne da transportuje gas tom trasom. Dakle, mi smo spremni za ovaj veliki posao, poručio je juče u razgovoru s novinarima iz Srbije Sergej Mazanov, generalni direktor „Gasprom – Novi Urengoj”, ćerke firme „Gasproma” koja se bavi proizvodnjom gasa i nafte.

Evropi je neophodan ruski gas. Zato Gasprom, kako nam je rečeno, čini sve da bez obzira na nesuglasice, zadrži korektan poslovni odnos sa svim poslovnim partnerima, od nemačkih do američkih, od čijih se firmi kupuje oprema za gradnju gasovoda.

– Gasa za „Južni tok” ima dovoljno. Samo nalazište Novi Urengoj na severozapadu Sibira godišnje proizvede oko 100 milijardi kubika, odnosno 20 odsto ukupnih količina gasa. Planiramo da proizvodnja bude oko 108 milijardi kubika. Zalihe su ovde najveće na svetu posle Katara i Irana, a otvaraju se i nova nalazišta na Jamalu koja bi do 2020. godine trebalo da počnu da rade, objasnio je Mazanov.

Nalazišta Novi Urengoj nalaze se s obe strane Polarnog kruga. Gas i nafta kopaju se na dubinu od 1.000 do 4.000 metara, s tim što se pretpostavlja da i ispod te dubine ima još zaliha koja će se tek koristiti. U planu je i gradnja novih savremenih postrojenja za proizvodnju i transport gasa i nafte i povećanje proizvodnje za oko dva i po puta.

– Imajući u vidu sve ovo, slobodno se može reći da gasa ovde ima za još 100 godina, kategoričan je Mazanov.

Upitan, kako komentariše poslednja dešavanja na relaciji EU i Rusija, zbog Krima, ali i najava da bi Evropska komisija mogla da zaustavi gradnju „Južnog toka”, Mazanov, kaže, „ako Evropi ne treba gas i ima alternativu da se snabdeva na drugi način, nama nije nikakav problem da cev okrenemo prema Aziji, jednom od najvećih tržišta, i da tamo plasiramo svoju robu”.

– Politiku bi trebalo ostaviti po strani i videti kakav je ekonomski značaj gradnje „Južnog toka” za sve zemlje preko kojih će on proći. Podatak da je Evropi potreban gas govori i to što je prošle godini isporučeno za oko 30 odsto više gasa, odnosno za toliko je povećan izvoz. To i ne čudi ako se zna da je gas najrentabilniji energent, neophodan i za rad termoelektrana, kaže Mazanov.

On kaže da im uopšte nije drago što postoji razmimoilaženje u stavovima između Rusije i SAD i mešanje EU, po pitanju krize u Ukrajini, ali bez obzira na to mnoge firme i proizvođači odvajaju politiku od biznisa i nastavljaju saradnju.

– Upravo smo zato dobili zadatak od ruske vlade da maksimalno koristimo uvoznu opremu kako to nikako ne bi uticalo na naš posao, objasnio je prvi čovek „Gasprom – Novi Urengoj”.

Upitan, da li gradnja „Južnog toka” ide po planu i kada se očekuje da cevi počnu da se postavljaju po dnu Crnog mora, on je objasnio, da će ovaj podvodni deo ubrzo početi da se radi, dodajući da stav EU o ograničenju korišćenja ruskog gasa „Gasprom” nijednog časa nije osetio. Naprotiv.

Iako direktno nije želeo da odgovori koliko državi plaćaju rudnu rentu za eksploataciju nafte i gasa (budući da je u Srbiji renta NIS-u i dalje tri odsto, a ostalima sedam), Mazanov je objasnio, da je ovaj namet niži što su uslovi eksploataciji teži i obrnuto, te da postoji formula po kojoj se renta obračunava.

Izvor Politika

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

EU ne krije da je zainteresovana za srpski litijum

Tek što je projekat Jadar stopiran u Srbiji – počeo je rat u Ukrajini, zbog kog su sve države Evrope rešile da ubrzaju svoj proces „zelene“ tranzicije. Sankcije prema Rusiji koje su usledile, ali i sve hladniji odnos sa...

Crna Gora: Potrebno je osmisliti razvoj distribucije električne energije

Prvo Savjetovanje o elektrodistributivnim mrežama Crne Gore trebalo bi da pruži priliku za razmjenu znanja i iskustava o zajedničkim problemima razvoja tehnologija, organizacije i modernizacije distribucije električne energije, saopštio je predsjednik Odbora direktora Crnogorskog elektrodistributivnog sistema (CEDIS), Vladimir Čađenović. Prvo...

Crna Gora: EPCG želi da zadrži profit iz 2023.

Menadžment Elektroprivrede (EPCG) predložio je Skupštini akcionara da se kompletna dobit, koja je lani ostvarena u iznosu od 52,4 mil EUR, zadrži u preduzeću kao neraspoređena dobit i da se ništa ne dijeli kao dividenda akcionarima, saznaju Vijesti. Tako ni...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!