Situacija u kojojoj se našla italijanska firma Bontkom grinenerdži, koja planira da podigne vetropark na području opštine Boljevac, pokazuje da se strani investitori zainteresovani za energetski sektor stalno suočavaju sa gotovo nepremostivim teškoćama koje ih demotivišu da ulažu kapital u Srbiju.
Naime, nakon što je pribavila potrebne dozvole za izgradnju vetroparka Bontkom grinenerdži razmišlja da se povuče iz planirane investicije vredne 100 miliona evra jer je nekoliko parcela na kojima treba da se gradi vetropark prema pisanju medija kupila rivalska neimenovana ruska kompanija koja Italijane ucenjuje učešćem u projektu ili prodajom parcela po daleko većoj ceni od kupoprodajne.
Milan Budimir, portparol u Ministarstvu infrastrukture i energetike ističe da mu konkretni problem koji se ukazao u Boljevcu nije poznat. – Jedino što znam je to da je pomenuta firma od nas zatražila energetsku dozvolu koju smo joj mi i odobrili. Nakon dobijanja energetske dozvole na njima je da pribave i drugu potrebnu dokumentaciju kako bi sprovele svoj projekat. Kada je o našem ministarstvu reč, mi smo uradili sve što je u okviru naših ovlašćenja kako bi izašli u susret investitoru – kaže naš sagovornik.
Sa druge strane, stručna javnost u Srbiji je mišljenja da nedostatak jasne energetske strategije omogućava „lov u mutnom“ poput onog u Boljevcu. Naime, sasvim je jasno da je onaj koji je kupio parcele predviđene za izgradnju vetroparkova tačno znao šta će se na tom području graditi. O tome je informaciju mogao da dobije samo od nekog iz kruga onih koji su znali da su Italijani zainteresovani za izgradnju vetroparka.
Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište naglašava da se u Srbiji poslovi vezani za energetiku ne odvijaju na transparentan način što predstavlja veliki problem. – Takav način neevropskog poslovanja samo će odbijati ozbiljne investitore i srpska energetika i privreda od toga će imati samo štete. Nijedan investitor nije spreman da mesecima ili godinama čeka na potrebne dozvole za dobijanje posla, pri tome plaća raznorazne takse da bi na kraju bio „povučen za nos“ na ovakav način kakav je primenjen u Boljevcu ili neki sličan – navodi Stevanović.
On dodaje da će se takve stvari ponavljati sve dok se ne uvede red u oblast investicija za šta je preduslov tržišna poslovna logika koja u ovom trenutku ne postoji u Srbiji. – Kada je konkretno reč o energetici, da bi se stvari popravile na bolje potrebno je da se uradi detaljan plan razvoja energetike a takođe i prostorni plan koji bi jasno određivao gde će se šta graditi i koji bi onemogućio da se unapred kupi zemljište sa ciljem kočenja investicija u nekoj sredini – objašnjava Stevanović.
Sa njegovim mišljenjem da ima dosta netransparentnosti u oblasti investicija u energetski sektor slaže se i Milan R. Kovačević, ekspert za strana ulaganja. – Jedan od tipičnih primera za nedostatak transparentnosti u energetskim poslovima je direktna pogodba nekadašnjeg Ministarstva energetike Srbije sa italijanskim investitiorima o izgradnji malih hidroelektrana. Taj posao je urađen bez tendera. Mišljenja sam da je to pogrešan način i da nije ni u interesu države jer će sva proizvedena energija odlaziti u Italiju. Očigledno je da nedostaje jasna energetska strategija u Srbiji koja pogoduje brojnim situacijama koje demotivišu strane investitore da ulažu u naš sektor – zaključuje Milan R. Kovačević.
Izvor danas.rs
