Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRumunija: Zašto su...

Rumunija: Zašto su cene električne energije u prvom kvartalu povećane na svim tržištima za više od 20 evra u proseku?

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

Cene električne energije u Rumuniji u prvom kvartalu ove godine mnogo su više u odnosu na isti period prošle godine, na svim tržištima: spot (dan unapred tržište), bilateralno i balansno tržište, prema podacima Transelektrike.

Prema računici operatora prenosnog sistema, cena je na svim tržištima bila viša u proseku za 100 leva (21 evro) po MWh, dostigavši 299 leva (62,8 evra) po MWh.

Na tržištima za bilateralne ugovore, cena je povećana za 36%, na spot tržištu za 56%, dok je na balansnom tržištu cena viša čak dva i po puta, kao rezultat odluke ANRE, kojom su eleminisane minimalne i maksimalne cene.

Rast cena posledica je većih troškova za emisije, deficita električne energije na nacionalnom nivou i, poslednično, povećanja uvoza, kao i rasta cena na evropskom nivou.

Prema analizi evolucije prosečne cene fjučers ugovora u periodu 2018. – 2019. godina, koju je izvoršila Transelektrika, primetan je jasan uzlazni trend, bez oscilacija, u odnosu na cene zabeležene 2018. godine.

Osim toga, ponude za prodaju na bilateralnom tržištu bile su mnogo manje od ponuda za kupovinu, zbog čega je cena na zatvaranju aukcija bila znatno viša.

Ovaj trend povezuje se sa povećanjem cena sertifikata za emisije gasova sa efektom staklene bašte za 120%, od početka 2018. godine. To je posledica ograničenja broja dozvola za emisije, što je uglavnom pogađalo termelektrane na ugalj, ali i određivalo marginalnu tržišnu cenu.

Ovo se odrazilo na prosečnu cenu ugovora zaključenih na ovom tržištu, sa isporukom u prvom kvartalu 2019. godine, koja je iznosila 288 leva (60,5 evra), što je za 36% više u odnosu na prvi kvartal 2018. godine.

Na nivou Evrope, cene su uglavnom bile pod uticajem razdvanjanja zone aukcija Nemačka – Austrija na dve zone, počevši od 1. oktobra 2018. godine.

Na osnovu analize kretanja cena na DAM, koje reflektuju cene na evropskom nivou, primetan je trend rasta cena u trećem kvartalu 2018. godine u odnosu na drugi kvartal, a ovaj trend je i dalje prisutan. Prosečna cena na DAM u prvom kvartalu 2019. viša je u odnosu na isti period prošle godine, usled tražnje koja prevazilazi ponudu električne energije na evropskom nivou.

U januaru 2019. godine, Rumunija je bila pretežno uvoznik električne energije, što je dovelo do značajnog rasta cena na DAM. Tako je u januaru 2019. godine prosečna cena bila dvostruko viša u odnosu na januar 2018. godine, a u prvom kvartalu 2019. godine za 56% viša u poređenju sa prvim kvartalom 2018. godine.

U 2018. godini, na balansnom tržištu eliminsani su plafoni koji su limitirali minimalnu i maksimalnu cenu energetskog deficita, što je dovelo do značajnog povećanja prosečne otkupne cene za pokrivanje deficita.

Tako je cena na ovom tržištu povećana sa 194 leva (40,7 evra) u prvom kvartalu 2018. godine, na 299 leva (62,8 evra) u prvom kvartalu 2019. godine.

Izvor: economica.net

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: EPS planira postrojenje za ko-sagorevanje u TENT A kako bi povećao proizvodnju električne energije uz alternativna goriva

Državna elektroprivreda Srbije (EPS) zatražila je od nadležnog Ministarstva da definiše obim i sadržaj studije procene uticaja na životnu sredinu (EIA) za izgradnju postrojenja za ko-sagorevanje alternativnog goriva u Termoelektrani Nikola Tesla A (TENT A). Postrojenje će biti izgrađeno...

Srbija i Azerbejdžan spremni da sarađuju na izgradnji gasne elektrane kod Niša

Ministarka rudarstva i energetike Srbije, Dubravka Djedović, najavila je da je izgradnja gasne elektrane u blizini Niša na jugu Srbije projekat od strateškog značaja. Očekuje se da će uskoro biti potpisan memorandum o razumevanju sa Azerbejdžanom u vezi sa...

Crna Gora: Solarni park Korita kod Bijelog Polja napreduje

Izgradnja solarne elektrane Korita kod Bijelog Polja napravila je značajan korak napred nakon što je EE Korita, investitor projekta, dobio odobrenje od Agencije za zaštitu životne sredine za svoju studiju procene uticaja na životnu sredinu (EIA). Ovo predstavlja ključnu...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!