Sporazum između austrijskog OMV-a i nemačkog Unipera o snabdevanju gasom iz Uniperovog projekta na Crnom moru u rumunskoj ekonomskoj zoni skrenuo je pažnju na rastući značaj Rumunije na evropskom tržištu gasa. Petogodišnji ugovor, koji će obezbediti 15 teravat-sati prirodnog gasa iz projekta Neptun Deep, predstavlja ključan razvoj nakon što je Rusija obustavila snabdevanje gasom preko Ukrajine i šireg smanjenja uvoza energije iz Rusije u EU zbog ratnih dešavanja u Ukrajini.
Ovaj ugovor čini oko 1,5% uvoza gasa u Nemačku za 2024. godinu i prvi je koji podržava dugo očekivani projekat gasnog bušenja u dubokom moru, koji se razvija više od decenije, od kada je gas prvi put otkriven u rumunskoj zoni Crnog mora. Projekat Neptun Deep, lociran uz rumunsku obalu na dubinama od 100 do 1.700 metara, sadrži procenjenih 100 milijardi kubnih metara (bcm) gasa, čineći ga jednim od najvećih prirodnih rezervi gasa u EU. Početak proizvodnje očekuje se 2027. godine.
Kada bude operativan, Neptun Deep će učiniti Rumuniju najvećim proizvođačem gasa u EU i prvi put neto izvoznicom gasa. Rumunija ima u offshore rezervama gasa procenjenih oko 200 bcm, što će značajno diversifikovati energetsko snabdevanje u regionu. George Scutaru, direktor rumunske think tank organizacije New Strategy Center, procenjuje da će Neptun Deep godišnje proizvoditi između sedam i osam bcm gasa, generišući potencijalne prihode koji prelaze 25 milijardi dolara, što je ekvivalent od tri i po godine trenutnih vojnih izdvajanja Rumunije.
Potencijal za povećanje domaće proizvodnje takođe je obećavajući. Dok Rumunija već zadovoljava oko 80% svojih potreba za gasom iz domaće proizvodnje, Neptun Deep, zajedno sa postojećim gasnim poljem Ana, očekuje se da pokrije godišnju potrošnju zemlje od oko 12 bcm. Nova proizvodna kapaciteti zemlje mogli bi omogućiti izvoz viškova gasa u susedne zemlje, zamenjujući njihov ruski gas. Rumunija je već preduzela korake da zameni uvoz gasa iz Rusije za Moldaviju, a gas sa Crnog mora mogao bi smanjiti regionalnu zavisnost od TurkStream-a, podvodnog gasovoda koji snabdeva istočnoevropske zemlje ruskim gasom. Na primer, Moldavija godišnje troši 2,9 bcm, Bugarska 3 bcm, a Srbija 2,4 bcm.
Međutim, prognoza nije bez rizika. Rusija će verovatno biti protiv rumunskih offshore gasnih projekata, jer je prethodno koristila hibridne taktike rata u Crnom moru, naročito od aneksije Krima 2014. godine, kada je ekonomska zona Rusije postala bliža rumunskoj. Kao što Arnold C. Dupuy napominje, nije jasno da li bi offshore gasna postrojenja u rumunskoj ekonomskoj zoni bila zaštićena od strane NATO člana 5 ili 6, što ostavlja mogućnost za potencijalnu mešanje Kremlja. Ovo predstavlja značajnu bezbednosnu zabrinutost za Rumuniju dok nastavlja sa svojim ambicioznim energetskim planovima.
