Prošle nedelje ostvaren je negativan rekord u pogledu proizvodnje električne energije u Rumuniji, koja je dostigla najniži nivo u modernoj istoriji i prvi put pala ispod nivoa od 4.200 MW.
U petak, u 01:57, prema podacima Transelektrike, rumunska proizvodnja iznosila je svega 4.186 MW. Situacija se ponovila u noći između subote i nedelje, od 02:20 do 03:20, kada proizvodnja nije prelazila 4.192 MW, uz pad na minimalnih 4.155 MW.
U datom intervalu, proizvodnja termoelektrana na ugalj iznosila je oko 1.170 MW, termoelektrana na gas 637 MW, hidroelektrana 747 MW, nuklearne energije 695 MW i vetra 900 MW.
Rumunija je uvezla 900 MW iz susednih zemalja, najviše iz Mađarske (750 MW), i ostatak iz Srbije (150 MW).
S druge strane, istog datuma i u istom intervalu prošle godine, proizvodnja električne energije bila je veća od 5.350 MW, a 2017. godine iznosila je više od 6.600 MW.
Ove godine u petak u tom periodu Rumunija bila neto uvoznik električne energije, sa uvozom od 900 MW, što je za 700 MW više od uvoza u istom periodu 2018. godine.
Razlika od 700 MW predstavlja deficit stvoren zaustavljanjem reaktora 1 nuklearne elektrane Cernavodi u sredu.
Međutim, u 2017. godini, u istom intervalu, Rumunija je bila na poziciji neto izvoznika, sa izvozom od 1.200 MW, uglavnom kao rezultat proizvodnje vetra od preko 2.000 MW.
Ovo pokazuje da proizvodni kapaciteti u Rumuniji nisu konkurentni u odnosu na susedne zemlje, posebno one sa kojima je Rumunija kaplovana.
Odluka o tome koliko se električne energije proizvodi, koliko se uvozi i po kojoj ceni, donosi se na osnovu algoritma Euphemia, koji analizira količine i cene na aukcijima na dan unapred tržištu (DAM) u evropskim zemljama koje su kaplovane.
Ovo obično ne predstavlja problem za proizvodne jedinice sa niskim troškovima (koje nemaju sertifikate emisija), a to su vetroparkovi, fotonaponske elektrane, Hidroeletrika i dva reaktora Cernavoda.
Za druge proizvođače, na ugalj i hidrokarbonate, princip je da, nakon što su proizveli ugovorene količine električne energije, rade samo dok su dok su granični troškovi proizvodnje, a implicitno i cena na DAM, niži od troškova proizvodnih jedinica u Mađarskoj, koja obezbeđuje više od polovine proizvodnje električne energije iz gasa.
Proizvodnja iz gasa u Mađarskoj je isplativija nego u Rumuniji, s obzirom da je cena gasa nekoliko desetina procenata niža (efekat Uredbe 114 koja subvencioniše potrošnju i obeshrabruje proizvodnju, što stvara deficit na tržištu), a cena sertifikata emisija je za 2 evra ispod cene u Rumuniji.
Već dva meseca traje stresan period na rumunskom tržištu električne energije, uglavnom zbog suše koja je smanjila potencijal za proizvodnju hidro energije i pada proizvodnje energije vetra.
Zbog toga je u poslednje vreme, sa malim izuzecima, Rumunijar rekorder u pogledu cena na spot tržištu električne energije u Evropi.
Međutim, u sredu, cene električne energije za isporuku u četvrtak jednostavno su eksplodirale, praktično se udvostručivši za samo jedan dan, sa 67 evra na 122 evra po MWh, dostižući apsolutni rekord u časovima sa vršnim opterećenjem od 750 leva (158,39 evra) po MWh, što je rezultat kvara koji je Nuklearelektrika prijavila na rashladnom sistemu reaktora 1.
Izvor: profit.ro
