Ševron je 18. jula dobio dozvolu za istraživanje gasa u škriljcima na tri perimetra u okrugu Vaslui. Eksploatacija gasa iz škriljaca ne predstavlja nikakvu opasnost po okolinu, smatra šef Nacionalne agencije za mineralne resurse.
Gas iz škriljaca otkriven na teritoriji države mogao bi nas spasiti uvoženja prirodnog gasa iz Rusije, a samim time bi Rumunija mogla postati nezavisna s energetske tačke gledišta za 4-6 godina, izjavio je u jednom intervjuu za Agenciju r/News predsednik Nacionalne agencije za mineralne resurse, George Ducu.
,,U postojećim okolnostima, verujem da ne možemo dozvoliti da ne uzmemo u razmatranje mogućnost postojanja ovih resursa, sa mnogo više osnova, ekonomskih, i strateških. Ovo jeste zapravo resurs koji može doći kao dopuna onim resursima koje već posedujemo sada, i na taj način u nekom, relativno kratkom, vremenskom periodu uspemo da dostignemo tu nezavisnost u energetskom smislu koju svi iščekujemo. (…) Verujem da ćemo u roku od nekoliko godina, od četiri do šest godina, moći postati nezavisni što se tiče gasnih resursa“, precizirao je George Ducu.
Šef Nacionalne agencije za mineralne resurse podvlači da istraživanje ove vrste resursa neće predstavljati nikakvu opasnost po životnu okolinu.
,,To su čiste tehnologije, bez uticaja na životnu sredinu i veoma su dobro kontrolisane u ovom momentu.Da ne zaboravimo, bušotine i okna se prave tako da su veoma dobro zaštićene, ne stvara se problem zagađenja podzemnih voda, jer postoji veoma dobra izolacija što se toga tiče. Svakako, ovaj gas iz škriljaca nalazimo na veoma velikim dubinama, tačnije preko dve i po hiljade metara i cirkulišuće tečnosti, koja se sastoji od vode, peska i aditiva u odnosu od 0,45% jesu tečnosti koje su ekološki prihvatljive. Znači ne predstavljaju nikakvu opasnost“, potvrdio je predsednik Agencije.
Kada je upitan zbog čega, uprkos ovim činjenicama, postoje mišljenja koja su protiv eksploatacije gasa iz škriljaca, šef Nacionalne agencije za mineralne resurse odgovoruio je da, najverovatnije, ne postoji adekvatna komunikacija u tom smislu.
„Verujem da narod treba biti mnogo bolje informisan i onda ćemo započeti jedan projekat u tom smislu. Takođe, postoje i faktori koji remete celu stvar, i čije interese ne poznajemo baš najbolje, i koji, najverovatnije baš i nisu u interesu da Rumunija postane energetski nezavisna“, dodao je predstavnik Nacionalne agencije za mineralne resurse.
Ovo je naglasilo važnost ekonomskog faktora u ovim projektima.
„Postoje situacje koje su vezane za istraživanja i eksploataciju koje bi mi trebalo da pokušamo da rešimo“, i naravno, imajući u vidu sve moguće implikacije, što se tiče očuvanja životne sredine, vezane za socijalne probleme, vezano za zajednice oko kojih se odvijaju ovi projekti. Da ne zaboravimo ekonomski faktor. Sva ova dešavanja donose i povlače za sobom važne finansijske resurse, jer će na ovim prostorima biti investiranja, spomenuo je Ducu.
Jedina kompanija koja je trenutno najbliža realizaciji istraživanja gasa iz škriljaca jeste Ševron, i ona je dobila dozvolu da istražuje gas iz škriljaca, i to na tri perimetra u okrugu Vaslui. Ova kompanija je dobila još tri perimetra koje će istraživati vezano za gas iz škriljaca u okrugu Konstanca.
Jedan dokument Nacionalne agencije za mineralne resurse opisuje u detalje procedure koje se vrše u domenu istraživanja gasa iz škriljaca, procedura je ista u prvoj fazi, kao što je slučaj i sa prirodnim gasom. U materijalima Agencije, gas iz škriljaca definisan je kao prirodni gas koji potpada u kategoriju nekonvencionalnih gasnih resursa, zahvaljujući načinu skladištenja u depozitnim stenama sa veoma malom propustljivošću i poroznošću, u formacijama stena škriljaca. Oslobađanje prirodnog gasa iz ovih sedimentnih stena koje su fino granulirane izvršava se uz pomoć složenih tehnologija, koje kombinuju horizontalno bušenje,sa hidrauličnim lomljenjem.
Takođe nekonvencionalni gas jeste metan iz depozita uglja, koji se nalazi izolovan u krovini ugljenog sloja.
Istraživanje bi podrazumevalo „ niz studija i operacija, koje se realizuju da bi se spoznali geološki uslovi akumuliranja nafte i da obuhvati identifikaciju depozita, kvalitativnu i kvantitativnu procenu istih, kao i određivanje tehničkih i ekonomskih uslova“.
Na taj način u fazi indentifikacije depozita izvršavaju se geološka istraživanja nafte, geofizička i geohemijska, i otvaranje bušotina, koje imaju za cilj stavljanje na uvid novih akumulacija sirove nafte i prirodnog gasa, nezavisno od načina njihove geneze, akumulacije, litologije ili propustljivosti stena.
Proces istraživanja traje od tri do osam godina.
Procena Američke agencije za Energiju pokazuje da Rumunija poseduje potencijalne rezerve gasa iz škriljaca u vrednosti od 1,400 milijardi kubnih metara, što predstavlja ekvivalent onome što bi pokrilo interne potrebe u poslednjih sto godina.
Izvor Agencije
