Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRumunija konstantno uvozi...

Rumunija konstantno uvozi električnu energiju iz Mađarske, u avgustuje je samo tri dana bila neto izvoznik

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Rumunija je u avgustu imala status neto uvoznika električne energije iz Mađarske, kao rezultat pada proizvodnje hidro, nuklearne i energije vetra, koja je dostigla mesečni minimum u ovoj godini, ispod 3.000 MW, pokazuju podaci mađarskog regulatora tržišta (MEKH).

Prema podacima MEКH-a, Rumunija je samo tokom tri dana u avgustu bila u poziciji neto izvoznika u odnosu na Mađarsku.

Da bi se razumeli nivoi cena u Rumuniji i Mađarskoj, i njihova volatilnost, najvažniji termin je „preostala potražnja“.

Prema modelima koji se primjenjuju na zapadnim spot tržištima, preostala potražnja je potražnja koja nije pokrivena proizvodnjom iz obnovljivih izvora ili, u širem smislu, proizvodnjom sa niskim troškovima (uključujući hidro i nuklearnu energiju). Drugim rečima, to je potražnja koja se mora pokriti na osnovu proizvodnje nosilaca sertifikata za emisije (hidrokarbonati i ugalj) ili uvoza.

Zašto je to važno? Zato što je, prema podacima, cenovna kriva na spot tržištu identična krivoj preostale potražnje na tom tržištu. Drugim rečima, preostala potražnja je ona koja utiče na spot cene.

U slučaju dva međusobno kaplovana tržišta, poput mađarskog i rumunskog, položaj neto uvoznika/izvoznika utvrđuje se algoritmom Euphemia i zavisi od dva elementa: udela jeftine energije (hidro, nuklearna i vetar) u potrošnji i relativnih troškova proizvodnje nosilaca sertifikata za emisije.

Mađarska regulatorna agencija napominje da je u avgustu, kao rezultat smanjene proizvodnje hidro i energije vetra, preostala potražnja u Rumuniji rasla na način karakteristična za zimski period, uprkos manjoj potrošnji tokom letnjih meseci. Posledica je viša cena na DAM i pozicija Rumunije kao neto uvoznika u odnosu na Mađarsku.

Pored toga, Rumunija je smeštena u regionu Balkana, koji karakteriše nedostatak proizvodnih kapaciteta i koji uglavnom zavisi od proizvodnje hidroenergije.

U avgustu, proizvodnja hidroelektrana na Balkanu bila je izuzetno niska, dvostruko niža nego u maju i junu, i slična kao u oktobru 2018. godine. Zbog toga je hidroenergija imala udeo od svega 20% u regionalnoj potrošnji. Poređenja radi, u maju i junu, hidroenergija je činila 50% potrošnje na Blakanu.

U Rumuniji je situacija u avgustu bila još napetija. Prosečna mesečna potrošnja iznosila je 4.900 GWh, a potrošnja hidroenergije svega 865 GWh. Kao rezultat, udeo hidroenergije iznosi samo 17,5%, što je ispod regionalnog proseka od 20%.

Izvor: profit.ro

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Crna Gora ima potencijal za izgradnju ofšor vetroelektrana od 2,3 GW

Nedavna studija je pokazala da Crna Gora ima potencijal za gradnju vetroelektrana na moru snage 2.300 MW. To je dva puta više od trenutnog instalisanog kapaciteta svih elektrana za proozvodnju električne energije u ovoj zemlji Potencijal je pokazala studija „Winds of Change:...

Evropa: TTF gasni fjučersi premašili 34 evra/MWh u 21. nedelji

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, TTF gasni fjučersi na ICE tržištu za mesec unapred, u četvrtoj nedelji maja nastavili su trend rasta cena započet u poslednjim sesijama prethodne nedelje.  U ponedeljak, 20. maja, registrovali su nedeljnu minimalnu cenu od 31,77 €/MWh, što je...

Evropa: Prosečne cene električne energije kretale su se od 25 do 96 evra/MWh u 21. nedelji

Prema AleaSoft Energy Forecasting-u, u četvrtoj nedelji maja cene na većini velikih evropskih tržišta električne energije porasle su u periodu između ponedeljka, 20. maja i petka, 24. maja. Iako su cene tokom vikenda pale, nedeljni proseci na svim analiziranim tržištima su...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!