KazMunaiGas (KGMI) doprinosi energetskoj sigurnosti EU pomažući Rumuniji da smanji zavisnost od ruske nafte i ulažući milijarde u razvoj rumunske ekonomije.
Međutim, kompanija su suočava sa „neizvesnošću“ nakon zamrzavanja deonica KMGI u najvećoj rafineriji nafte u zemlji.
Evropska Unija uvozi značajne količine nafte, gasa, uranijuma i uglja iz Rusije, ali poslednjih godina, ove energetskezalihe su postalenesigurne, delimično zbog konflikta u Ukrajini.
KGMI posluje u Rumuniji i regionu Crnog mora već 10 godina i daje 3% doprinosa BDP-u Rumunije. Više od 30% nafte koja se koristi u Rumuniji proizvodi se iz sirove nafte dopremljene iz Kazahstana.
Strahuje se da bi rastući spor između Rumunije i KGMI mogao doprineti povećanju nesigurnosti u vezi sa snabdevanjem energentima u EU.
Ovo je podstaknuto odlukom rumunskog Direktorata za organizovani kriminal i terorizam, jedinice Kancelarije javnog tužioca, da označi KGMI kao stranu u istrazi korupcije u privatizaciji rafinerije u Rumuniji i da zamrzne imovinu kompanije.
Tužioci su saopštili da su zamrzli imovinu KGMI vrednu 740 miliona dolara.
KGMI je odlučno odbacio optužbe, ističući da je kupio rafineriju 2007, odnosno nekoliko godina nakon privatizacije i uz blagoslov rumunskih vlasti.
Kompanija je pokrenula sudski postupak protiv Rumunije i podnela „obaveštenje o investicionom sporu“, što je prvi korak u procesu koji bi mogao voditi ka međunarodnoj arbitraži.
Azamat Zhangulov,viši potpredsednik KGMI kaže da će istraga i oduzimanje imovine uticati na rast u Rumuniji. On je dodao da kompanija ne može da razvija velike investicione projekte, s obzirom da ne može da koristi oduzeti imovinu kako bi obezbedila finansiranje, „ne spominjući neizvesnost u pogledu budućeg poslovanja kompanije u Rumuniji“.
Postoje i šire implikacije, koje ugoržavaju poslovanje KGMI u širem regionu.
Zhangulov ocenjuje da je poslovanje kompanije u Rumuniji generisalo „ogromne benefite“ za rumunsku ekonomiju i građane, sa planovima da usmeri „još milijarde“ u fondove za postrojenja, objekte i lokalne zajednice u kojima grupa posluje.
I pored istrage, Zhangulov kaže da kompanija „ostaje posvećena“ Rumuniji i tekućim naporima da pomogne zemlji i EU u diversifikaciji zaliha energije.
On je podsetio da je kompanija do sada uložila 4 milijarde dolara i da je spremna da osnuje investicioni fond,vredan milijardu dolara, zajedno sa rumunskom Vladom.
„Ako se ne pronađe rešenje, mi ćemo biti primorani da koristimo sva pravna sredstva da zaštitimo svoja prava i dobijemo odštetu i to uključuje međunarodnu arbitražu protiv države“.
„Međutim, mi se iskreno nadamo da se sporazumno rešenje i dalje može postići sa ciljem da se dozvoli da nastavimo investicije u Rumuniji i tako doprinesemo cilju Rumunije da postane glavno energetsko čvorište u regionu Crnog mora“, izjavio je Zhangulov.
