Hidroelectrica je u prvom kvartalu 2025. godine ostvarila neto dobit od oko 119 miliona evra, što predstavlja značajan pad od 56 odsto u odnosu na isti period prethodne godine.
Iako je kompanija premašila budžetske prognoze kako u operativnom tako i u finansijskom pogledu, rezultati su bili slabiji nego u prvom kvartalu 2024. godine. Nepovoljni hidrološki uslovi imali su veliki uticaj, dovodeći do pada neto proizvodnje električne energije za 38 odsto, na 2.654 GWh – što je najniži nivo proizvodnje u prvom kvartalu u poslednjih deset godina. Prihodi u ovom kvartalu iznosili su oko 360 miliona evra, što je pad od 26 odsto u odnosu na isti period 2024. Operativna marža pala je za 42 odsto, dok je neto marža smanjena za 40 odsto. Ovo je uglavnom posledica promene strukture prihoda kompanije, pri čemu sve veći deo prihoda dolazi iz segmenta snabdevanja. Ipak, bruto dobit Hidroelectrice premašila je početne prognoze za 26 odsto, što ukazuje na efikasno upravljanje resursima i otpornost uprkos prirodnim izazovima.
Pad proizvodnje električne energije uglavnom je izazvan ozbiljnom hidrološkom sušom koja je znatno smanjila protok vode u reci Dunav. Tokom prvog kvartala 2025. prosečni protok iznosio je oko 4.257 kubnih metara u sekundi, što je otprilike 40 odsto manje nego u istom periodu 2024. godine. To je dovelo do smanjenja količine električne energije dostupne za prodaju na veleprodajnom tržištu za 61 odsto. Uprkos povećanju prosečne prodajne cene na veleprodaji za 21 odsto, koje je pokrenuto trgovanjem na terminskom tržištu nakon ukidanja regulisanog mehanizma MACEE početkom 2025, ukupni prihodi iz ovog segmenta pali su za 53 odsto u poređenju sa prvim kvartalom 2024. Povećanje cena na terminskom tržištu delimično je nadoknadilo gubitke prihoda izazvane manjom proizvodnjom, ali nije bilo dovoljno da potpuno kompenzuje smanjenje količina dostupnih za prodaju.
Istovremeno, prihodi iz segmenta snabdevanja porasli su za 5 odsto, dostigavši oko 132 miliona evra u prvom kvartalu 2025, u poređenju sa približno 126 miliona evra u istom periodu 2024. Ovaj rast je podržan povećanjem broja kupaca i prilagođavanjem komercijalnih strategija radi ostanka konkurentnim. Međutim, pozitivan efekat većih količina isporučene električne energije delimično je umanjen padom prodajnih cena. Fluktuacije na tržištu, uključujući povećanu volatilnost cena električne energije, doprinele su padu prodajnih cena. Takođe, promene u poreskom okviru — konkretno snižavanje praga za primenu poreza na dodatni prihod — pomogle su da se ublaže troškovi u lancu snabdevanja.
Pored toga, raniji razvoj događaja na veleprodajnom tržištu, karakterisan energetskim viškom izazvanim neravnotežom ponude i tražnje, doveo je do nižih cena transakcija. To je omogućilo konkurentima da kupuju energiju po nižim cenama, što je zauzvrat snizilo cene preprodaje u maloprodajnom segmentu.
