Na sredokraći puta od Aleksinca prema Sokobanji, u ataru aleksinačkog sela Subotinac, konačno su, posle godina i decenija oklevanja, počela istraživanja neiskorišćenog rudnog bogatstva. Najkraći raport glasi: jugoistok Srbije i okolina Aleksinca – osim što leže na rezervama od više desetina miliona visokokvalitetnog i visokokaloričnog mrkog uglja, koji se, međutim, posle eksplozije metana u rudarskim kopovima u novembru 1989. godine i nesreće u kojoj je poginulo 90 rudara ne iskopava – raspolažu i velikim količinama uljnih škriljaca.
– U Ministarstvu za životnu sredinu, rudarstvo i prostorno planiranje i Javnom preduzeću za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica” saglasili su se da se konačno započnu geološka ispitivanja i utvrđivanja rezervi uljnih škriljaca. Mi smo pri kraju istraživanja i zahvaljujući tome do kraja godine biće završen elaborat o rezervama. To će biti osnova za početak pregovora oko strateškog partnerstva sa svetski poznatim kompanijama i firmama koje su spremne da sa našom državom uđu u kooperantski posao na eksploataciji. Elaborat se završava na osnovu dosadašnjih istraživanja u polju „Dubrava”, iznad Subotinca, pošto su uzorci uljnih škriljaca već nekoliko meseci na analizama u laboratorijama Rudarskog instituta u Beogradu i Državnog instituta za rudarstvo Estonije. Ova zemlja na Baltiku vodeća je po višedecenijskoj eksploataciji uljnih škriljaca i proizvodnji nafte od njih – rekao je za „Politiku” direktor Preduzeća „Aleksinački rudnici” Boško Furtula.
U „Dubravi” je stalno na bušotinama ekipa preduzeća „Istraživački radovi”, iz sastava RTB Bor, ali i ekipa rudara Aleksinačkih rudnika i sokobanjskog ugljenokopa „Soko”. Uzorci škriljaca vade se iz bušotina dubokih između 50 i stotinu metara. Do sada je izbušeno oko hiljadu metara i uzorci ukazuju na visok procenat nafte u uljnim škriljcima – kaže Furtula.
Predeo za koji se pretpostavlja da je najbogatiji i u kojem se istražuju rezerve škriljaca prostire se na više desetina kvadratnih kilometara, rečeno nam je u Aleksincu. Pravo bogatstvo je prema prvim, ali dosta pouzdanim, procenama između dve i po i četiri milijarde tona uljnih škriljaca. U okolini Aleksinca nalazišta su bogatija nego, na primer, u Kanadi, gde je oko sedam, ili Estoniji gde je 8,5 odsto procenata nafte u škriljcima. Prve procene govore čak i o više od 15 procenata nafte u škriljcima u „Dubravi” kod aleksinačkog sela Subotinac.
– Prosta računica govori da bi na ovom području Srbija eksploatacijom uljnih škriljaca mogla da dobije više od 200 miliona tona nafte. A osim nafte bilo bi i drugih proizvoda koji se mogu koristiti u petrohemiji i građevinarstvu i zato u lokalnim organima očekujemo da budemo uključeni u ceo projekat – rekao nam je predsednik opštine Aleksinac Ivan Dimić.
U ovom trenutku najviše interesovanja za eksploataciju uljnih škriljaca kod Aleksinca pokazale su kompanije VKG iz Talina u Estoniji i „Gaspromnjeft” iz Rusije. Ko će biti strateški partner države Srbije u eksploataciji uljnih škriljaca, znaće se po okončanju tendera, koji će biti raspisan odmah po završetku izrade elaborata o rezervama, najverovatnije u prvoj polovini naredne godine. Pored Rusa i Estonaca, za partnerstvo sa našom zemljom, saznaje se, zainteresovane su i kompanije iz SAD i iz nekoliko zapadnoevropskih zemalja.
Kraj zabludama o „prljavoj tehnologiji”
U Srbiji se više od 30 godina oklevalo sa istraživanjima uljnih škriljaca u okolini Aleksinca, najviše zbog toga što država nema neophodna finansijska sredstva za eksploataciju, ali i zbog zabluda o „prljavoj tehnologiji”. Naime, stalno se govorilo da prerada škriljaca u naftu može ekološki da ugrozi ovaj deo zemlje. Budući da je u međuvremenu eksploatacija uljnih škriljaca osavremenjena, nema nikakvih posebnih razloga da se više odlaže i zbog toga su i Ministarstvo za rudarstvo, ekologiju i prostorno planiranje i JP za podzemnu eksploataciju uglja odobrili istraživanja kod Subotinca.
A uljnih škriljaca, potvrđeno je, ima u velikim količinama na prostoru između Aleksinca i autoputa Beograd–Niš, u dolini Južne Morave.
Izvor politika.rs
