Kada se pojavi ovakav naslov, obavezno se prikopčava politička konotacija, verovatno u nedostatku kontra argumenata, što će verovatno biti i u ovom slučaju. Nadamo se da će oni koji budu pročitali ovaj tekst biti uskraćeni tog zadovoljstva jer će argumentacija dati potpuno realno stanje u RBM koje u ovom trenutku nije nimalo ohrabrujuće. Iako ova vest zvuči kao grom iz vedra neba, veoma je blizu istine sudeći prema sadašnjem stanju u oblasti razvoja i investicija u Rudniku bakra Majdanpek koji je bio i koji bi trebao i dalje da bude jedan od okosnica u realizaciji stabilne proizvodnje u sistemu RTB Bor. Ne treba trošiti reči na tome šta za nas u Majdanpeku znači postojenje rudnika, kao jedinog izvora opstanka na ovim prostorima, pogotovu što alternatinvnim egzistencijalnim pravcima na ovim prostorima nema ni traga ni glasa. Naša opština je tipičan primer ruralne sredine sa veoma malim mogućnostima razvoja iz oblasti poljoprivredne proizvodnje, stočarstva i voćarstva jer je geografski položaj, nadmorska visina i drugi nepovoljni uticaji ne daju mogućnost razvoja bilo koje od napomenutih delatnosti. Uzimajući u obzir i činjenicu da razvoj drugih privrednih grana nije bio adekvatan, onda nam ne preostaje ništa drugo nego da i na ovaj način pokušamo da izvršimo pozitivan pritisak a i ozbiljno upozorenje da zaista ne doživimo sudbinu koja bi nas vratila mnogo godina unazad kada je rudarenje u Majdanpeku nije ni postojalo.
Program razvoja RTB Bor za 2013. godinu je jasno definisao aktivnosti na rudarskim radovima u RBM i to veoma afirmativno i ambiciozno, što smo mi ovde u Majdanpeku sa oduševljenjem prihvatili. Medjutim, od tog programa gotovo nema ništa ili samo mrtvo slovo na papiru. Nisu započete planirane aktivnosti na osposobljavanju tehnoloških celina Transportnog sistema 1 sa pripadajućim podsistemima (drobilice, transportna traka, pogonske grupe, odlagalište jalovine, vodozahvat), kao ni radovi na izmeštanju Malog peka i Gradskog kolektora. Ako toj grupi aktivnosti dodamo i radove na Adenziskom prstu koji imaju za posledicu velike „civilne“ radove (izmeštanje puta za Kučevo koji prolazi preko Andenzitskog prsta, izmeštanje autobuske stanice, preseljenje 50-tak porodica pa i više iz stambenih zgrada sa desne strane Malog Peka), onda su naše sumorne prognoze sasvim realne i, našalost, veoma brzo ostvarljive. Ovu činjenicu potkrepljujemo i time što je za radove koji se moraju izvesti potrebno vreme. Vreme za projektovanje, tenderisanje i ugovaranje (najmanje 75 dana), kao i vreme za opreativnu relaizaciju najmanje 60 do 90 dana pod uslovom da sve ide prema predvidjenoj proceduri, a znamo kako to kod nas može da „ide“, pa hladne probe i uhodavanje, što ukupno čini oko 150-180 dana ili 5-6 meseci, što, opet, znači da je ova godina izgubljena.
Prema sadašnjem preseku stanja, realno je da se očekuje prestanak rada RBM u septembru, a u najboljem slučaju u oktobru 2013.godine. Možda će se raditi na pojedinim aktivnostima tek da se nešto radi, ali 400 tona bakra mesečno u koncentratu će biti samo pusti sanak.
Onaj ko treba da brine o ovome, sigurno ovo dobro zna, samo će biti veoma teško naći opravdenja za ubijanje jednog grada sa svim onim što u njemu postoji. Namerno ne spominjemo imena jer će to biti ponovni „atak“ na nečiji lik i delo, ali smo ime Majdanpeka morali da spomenemo jer se radi o ljudskim sudbinama, o našoj budućnosti, o našoj deci.
Ne očekujemo nikakav odgovor, obješnjenje, demanti, razloge… Očekujemo samo da će se svi oni kojima goli život nešto znači nešto preduzeti, hitno, odmah, neodložno, planirano, dogovoreno… To bi bio najadekvatniji potez jer faktor vreme ne poznaje dogovore i opravdanja.
Srećno.
Izvor edija Centar Bor
