Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaRudarstvo donosi najveće...

Rudarstvo donosi najveće prihode, ali po koju cenu

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Rudarske firme u Srbiji ostvarile su prošle godine prihod od dve milijarde dolara. Povećana je eksploatacija metala, uglja, nafte i nemetala. Najavljuje se eksploatacija uljnih škriljaca, nikla, jadarita…

Tu već nastaju problemi. S jedne strane postoji strah građana i lokalnih zajednica od prljavih tehnologija, a sa druge, činjenica da podaci o mineralnom bogatstvu na nacionalnom nivou još nisu kompletirani, te da strane kompanije bolje znaju od nas čime raspolažemo.

– Nalaženje rudnog blaga nije jednostavano, i za taj posao je potrebno izdvojiti mnogo novca – kaže geolog Predrag Mijatović.

– Osnovna geološka istraživanja su najvažniji, početni korak i svuda u svetu finansira ih država, jer daju podatke koji često nose pečat tajnosti. Praksa je da se dozvole za komercijalna ispitivanja daju samo na prostorima gde ne postoje strateški državni interesi. Podrazumeva se da država zna koja su to područja i da ih obeležava na geološkoj karti kao zabranjenu zonu.

– Velike svetske firme nisu zainteresovane za dugotrajna osnovna istraživanja, one dolaze da ulože u eksploataciju. Spremni su da plate za informacije kako bi što pre počeli da izvlače profit – kaže on.

Geologija je već dugo „trinaesto prase“ u državi i nad njom se neprestano menja nadležnost ministarstava, od rudarstva i energetike do ekologije. Nacionalna geološka institucija Geološki institut Srbije je već dugo u stanju otvorenog ili pritajenog štrajka, jer zaposleni stručnjaci male plate primaju s mesecima zakašnjenja. Zato sve više zaposlenje nalazi u stranim firmama kojima donose znanje, ali i jedinstvene baze podataka.

Najava istraživanja zaliha nikla u najlepšim delovima Srbije i eksploatacije izazvala je žestoke reakcije. Glas protiv vađenja ove rude, koje ministar rudarstva Milan Bačević vidi kao bezopasno, a unosno, jer „metrička tona tog metala košta 25.000 dolara“, podigao je Emir Kusturica. Upozorio je da bi eksploatacija uništila čitava područja Srbije.

Slična drama odigrava se i u Aleksincu. Bivši ministar zadužen za ovu oblast Oliver Dulić najavio je da bi Srbija eksploatacijom uljnih škriljaca u ovom kraju mogla da dobije oko 200 megatona nafte.

Novi ministar potvrdio je da je reč o ozbiljnoj razvojnoj šansi i da će ministarstvo nastaviti sa sprovođenjem plana za eksploataciju. U Ekološkom pokretu Aleksinca kažu da stvari nisu toliko bajkovite i da bi ekološka šteta bila bi prevelika, a korist nedovoljna da opravda rizike.

U Srbiji, pored nekoliko moćnih stranih multinacionalnih kompanija koje se bave i eksploatacijom, rade i manje istražne geološke firme – one sakupljaju i prodaju podatke.

U Kanadi se krajem svake godine održava berza na kojoj male firme trguju licencama, podacima, koje donose iz zemalja sličnim Srbiji, tvrdi jedan ovdašnji geolog koji radi istraživanja za inostranu geološku firmu.

Prema zvaničnim podacima, u Srbiji je registrovano oko 370 rudarskih firmi i oko 20 preduzeća koja se bave istraživanjem ležišta mineralnih sirovina, od gline do zlata. Iako se najviše eksploatišu kamen, pesak i glina, maštu javnosti mnogo više plene metalične mineralne sirovine. Prema podacima koje je publikovao Rudarsko-geološki fakultet, sadržaji metala u rudi iz naših ležišta su dosta niski i pitanje je koliko se isplati njihova eksploatacija.

Najpoznatija ležišta u eksploataciji, s pretežno niskim sadržajem metala i značajnim potencijalima, nalaze se u istočnoj Srbiji. Bakra ima u Majdanpeku, Boru, Velikom Krivelju, a olovno-cinkane rude na Rudniku i Belom brdu. Značajne rezerve su u Starom trgu i Kiževku na KiM.

Postoje i poznate rezerve metala kao što su kalaj, mangan, molibden, titanijum, vanadijum i uran, koje se ne eksploatišu jer su rezerve rude male. Kalaja ima na Ceru i Bukulji, mangana u Laznici, Drači i Novom brdu (KiM). Uran se nalazi na Bukulji i Staroj planini.

Potencijalno značajni resursi nikla i kobalta nalaze se u regionu Mokre gore, Čikatova i Glavice, ali stručnjaci napominju da njihove rezerve uopšte nisu istražene. Potencijalnih ležišta antimona ima u reonu Zajače i Bujanovačkog masiva, dok se aluminijum pojavljuje u zapadnoj Srbiji, kod Aluge.

Realno je očekivati i nove rezerve zlata, srebra i retkih metala u Timočkom i Leckom komplaksu, kažu stručnjaci, ali tek posle novih istraživanja.

Izvor Medio

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Srbija: Da li je ulaganje u nuklearnu energiju isplativo?

Srbija bi morala da pozajmi novac, dok s druge strane, mali modularni nuklearni reaktori koje je predsednik ranije pominjao, još nisu razvijeni za komercijalnu primenu. Osim toga, izgradnja nuklearki u Srbiji zabranjena je još od 1989. godine. To ipak...

Region JIE: Cene električne energije kretale su se između 44 i 76 evra/MWh u 14. nedelji

U 14. nedelji cene na evropskim tržištima električne energije pale su u poređenju sa 13. nedeljom, u proseku za 13%. To je posledica manje potražnje za električnom energijom, pošto je Evropa doživela nezapamćene vrućine tokom prve nedelje aprila. U regionu JIE, cene električne...

Srbija: Za koliko će pojeftiniti struja za privredu?

Struja za domaćinstva neće poskupeti, dok će za privredu biti i niža od maja, nedavno je najavio vršilac dužnosti generalnog direktora Elektroprivrede Srbije Dušan Živković. Da nema nijednog razloga za poskupljenje struje ranije je rekla ministarka rudarstva i energetike...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!