Iz sadašnje pozicije teško je i zamisliti šta bi izgradnja dve reverzibilne hidroelektrane ukupne instalirane snage 3 080 MW(2400+680), što predstavlja oko 37% sadašnjih kapaciteta EPS-a, značila za energetiku, odnosno privredu Srbije uopšte, ali je moguće naslutiti iz situacije koja se odigrala prethodne zime, kada su čitavom regionu pretile nestašice električne energije i kada je cena kilovata u pojedinim momentima bila uvećana i do nekoliko puta u odnosu na prosečnu, a suština reverzibilnih hidro-elektrana i jeste u kontrolisanoj proizvodnji, tj.proizvodnji u željenom periodu. Naime,u noćnom periodu,kada je potrošnja struje gotovo zanemarljiva,ti noćni viškovi se koriste za pokretanje pumpi koje pune reverzibilne akumulacije,a koje se,pak,prazne u periodima povećane potrošnje.Trenutne procene o kretanju cene električne energije na evropskom tržištu sve idu u prilog tezi da će doći do njihovog značajnog porasta,u prilog tome ide nekoliko uzroka :
– Evropska energetska politika zasnovana je na povećanju udela obnovljivih izvora energije u ukupnoj proizvodnji,a poznato je da to poskupljuje cenu,pogotovo kilovati proizvedeni iz energije vetra i sunca,na koje su oslonjene mnoge evropske zemlje s manjkavošću hidroenergetskih potencijala :
– Nedavna ekološka katastrofa u Japanu proizvela je efekat širenja konsenzusa u javnom mjenju velikog broja Zemalja, o velikoj opasnosti koja leži u toj proizvodnji,što će pre ili kasnije, dovesti do postepenog napuštanja ovog vida energije.Prvi korak u ovom smeru je povukla Nemačka,koja je odustala od širenja ovih postrojenja,i pribegla postepenom gašenju postojećih,iako je veoma ugrožena potencijalnim deficitima u proizvodnji.Ovo predstavlja veliku šansu za naše potencijalne energetske izvore koje moramo izgraditi i izvesti na evropsko tržište sa rastućom tražnjom;
– Svest o brzom topljenju rezervi nafte i gasa, svakim danom je sve izraženija,a očituje se i permanentnim skokom cena tih energenata,što otvara perspektivu onim izvorima koji su do sada bili skuplji za eksploataciju,čime se otklanja ključni dosadašnji razlog za ulazak u njihovu bržu i obimniju eksploataciju;
-Ekološka svest,pogotovo kod evropskog stanovništva, svakodnevno raste i u budućnosti će predstavljati neizbežno jedan od najbitnijih standarda.Primera radi,iako je 2-3 puta skuplja od prosečne,Danci već sad zadovoljavaju oko trećine svojih potreba za el.energijom iz eolskih izvora.
– Visok tempo rasta ekonomija mnogoljudnih Zemalja poput Kine,Indije i Brazila manifestuje se kroz veliki rast potrošnje energenata,koje ove ekonomije nisu u stanju same da proizvedu već rapidno povećavaju globalnu tražnju.
Svi ovi činioci predstavljaju veliku razvojnu šansu za naše potencijalne energetske izvore ,među kojima su možda i najznačajniji pomenuti projekti dve reverzibilne elektrane,koje bi predstavljale evropsku zlatnu rezervu struje,pogotovo u trenucima u godini, kada se zbog poremećenih meteoroloških uslova, javlja manjak raspoložive energije,a samim tim i rapidan skok cene.
Projektovana ulaganja se kreću od 4-6 milijardi evra za Đerdap 3 i oko 600 milona evra za Bistricu.Pri značajnom izvozu koji bi se mogao ostvariti od proizvedene struje u ovim kapacitetima,one bi se otplatile u roku od 15-30 godina u zavisnosti od kretanja cena električne energije.Srbija nema ni približna sredstva za izgradnju Đerdapa 3 iz sopstvenih izvora,niti ima kapaciteta za dodatna zaduživanja,pa se kao jedino rešenje nameće međudržavni sporazumi,ili modeli poput nedavne ponude kineske kompanije za puteve i mostove,za izgradnju koridora 11. Istina je da su ovakvi sporazumi praćeni određenim uslovljavanjima u procentu radova i opreme iz drugih Država,kao i naravno odricanjem dela od potencijalnog ostvarenog profita,ali to je naša realnost i nešto najbolje što u ovom trenutku možemo da uradimo za domaću ekonomiju.S druge strane izgradnju HE Bistrica bi morao “izneti”EPS u sopstvenoj režiji,pošto se ne radi o nedostižnoj sumi i šteta bi bilo toliki benefit koji bi dobili njenom izgradnjom podeliti sa bilo kim.
Đerdap 3 i Bistrica bi godišnje proizvodili oko 10 milijardi kilovat-časova električne energije,što pomnoženo s prosečnom veleprodajnom cenom struje na evropskom tržištu u mesecima bez meteoroloških neprilika, produkuje prihod od oko 600 miliona evra,koji bi svakako mogao biti i značajno uvećan u zavisnosti od tražnje zasnovane na vremenskim “neprilikama”na kontinentu.Akomulacije bi se punile noću, kada nema kupaca po adekvatnoj ceni i kada je potrošnja struje mala. Ta energija bi se iskoristila i za vraćanje vode u reverzibilno jezero, pa bi se njena snaga ponovo koristila za proizvodnju struje u periodima kada je cena najprofitabilnija.
Procene kazuju da bi HE Đerdap 3 i Bistrica u zlatnoj rezervi mogle da imaju oko milijardu kilovat-časova električne energije, pa bi Srbija na taj način mogla da diktira cene i dominira na tržištu struje u regionu. Takođe, ove HE pružaju sigurnost sistemu, jer proizvode najplemenitiju energiju, i to u vreme kada je potrebna sistemu , u “špicevima” potrošnje, u najhladnijim zimskim danima ili u vreme velikih suša i havarija na našim i okolnim evropskim elektranama,kada struja ima najveću cenu. U slučaju da se ove elektrane izgrade, dolazi se u poziciju da se ,po izuzetno niskim cenama pokupuju evropski noćni viškovi, a da se posle ta proizvedena energija iz akumulacije proda po veoma visokim cenama.Međutim,osim visine investicija,kao prepreka realizaciji ovih projekata,javljaju se i sledećei problemi.
Naime,trenutna maloprodajna cena struje u Srbiji je potcenjena i ima socijalnu ulogu,a sve dok je nizak standard građana to se neće mnogo menjati.Ipak,postoji rešenje koje je u izvozu gotovo svih proizvedenih kilovata u ovim kapacitetima,osim u trenucima eventualnih manjkova za naše potrebe,koji se, s druge strane, nebi javljali kada bi bili građeni svi kapaciteti za koje imamo resurse (ranije objavljen tekst-potencijal za još oko 13 000 mw,bez KiM),ali je za očekivati da će i tu u kratkom roku stvari biti pomerene s mrtve tačke.Drugi potencijalni problem leži u otporima Rumunije prema projektu Đerdapa 3,zarad,navodne bojazni o njegovom negativnom uticaju na postojeći zajednički sistem Đerdap.
Izvesnija je činjenica da se ovde radi o manevru koji ima za cilj “izvlačenje”što većeg benefita Rumunije iz čitavog projekta,a što ne reći da bi i pojedinim Državama u Evropi zasmetao toliko veliki uticaj “male Srbije” na evropski elektroenergetski sistem,koji bi joj,zasigurnu,doneo status evropske elektroenergetske velesile.
Prema projektu beogradskog Energoprojekta iz 1973. godine, “Đerdap 3” gradio bi se na lokacijama Pesača, Brodica i Železnički potok, tamo gde bi bila i buduća akumulaciona jezera, koja bi se punila vodom iz Dunava. Gradilo bi se fazno. U prvoj fazi bila bi izgrađena dva agregata snage po 300 megavata, u drugoj bi elektrana dobila još 1200, a u trećoj i dodatnih 600 megavata.
Izvor Elektroenergetika
