Izbor strateškog partnera za eksploataciju uljnih škriljaca iz Aleksinačkog basena mogao bi da usledi do kraja ove godine. Ministarstvo rudarstva, prirodnih resursa i prostornog planiranja najavilo je da će intenzivirati projekat istraživanja i eksploatacije uljnih škriljaca u Srbiji, iz kojih bi, za 10 godina, naša zemlja mogla godišnje da dobija oko 1,5 miliona tona sintetičke nafte.
Namera je i da se već u septembru počne sa izradom strategije za eksploataciju uljnih škriljaca i procedurom odabira strateškog partnera. Do sada je interes za istraživanje uljnih škriljaca pokazalo pet potencijalnih strateških partnera – investicioni fondovi Hatoro i Zao staro, zatim kompanije Esti energija i VKG iz Estonije kao i Naftna industrija Srbije, koja je u većinskom vlasništvu ruskog Gazpromnjefta. Kako je ministru prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Milanu Bačeviću saopštio Kiril Kravčenko, direktor Naftne industrije Srbije, ta kompanija planira da učestvuje na tenderu za istraživanje i proizvodnju uljnih škriljaca u Aleksincu, kao i da će poslovanje NIS-a u narednom periodu biti usmereno u proizvodnju energije uz pomoć čvrstog goriva, gasa i proizvodnju energije iz obnovljivih izvora.
Osim NIS-a jedan od ozbiljnijih potencijalnih investitora svakako je estonska kompanija Esti energija – Enefit, koja prednjači u eksploataciji uljnih škriljaca.
– Estonija je zainteresovana za korišćenje srpskih škriljaca. Međutim, projekat je u ranoj fazi i zato je sada teško reći za koju vrstu modela ulaganja smo zainteresovani. Kad srpske vlasti budu raspisale tender, biće sve mnogo jasnije. U svakom slučaju, Esti energija je zainteresovana za učešće na tenderu – kaže za Biznis Prit Raid, direktor u Enefitu i dodaje da preliminarni rezultati istraživanja u Srbiji ukazuju da uljni škriljci iz Aleksinca sadrže između tri i 20 procenata nafte.
On napominje da kompletna analiza uzoraka iz aleksinačkih škriljaca nije završena i da su korišćeni rezultati analiza koje su dala srpska istraživanja osamdesetih godina. Prema tim podacima, Aleksinački basen jedno je od najvećih istraženih nalazišta škriljaca u Evropi, a tog kamena ima i na području Vranja, Valjeva, Kruševca, Babušnice, Niša, Zapadne Morave… Procenjuje se da u Aleksinačkom basenu ima 2,1 milijardu tona uljnih škriljaca iz kojih je moguće dobiti oko 200 miliona tona nafte, a dosad su precizno potvrđene rezerve od oko 400 miliona tona uljnih škriljaca. Preradom uljnih škriljaca Srbija bi zadovoljila od 10 do 15 odsto sopstvenih potreba za naftom, čime bi se smanjila zavisnost od uvoza tog energenta. U Enefitu procenjuju da, ukoliko bi se krenulo sa projektom eksploatacije i prerade uljnih škriljaca u Aleksincu, na tim poslovima bi bilo angažovano oko 1.500 radnika. Ulaganja u proizvodnju i eksploataciju uljnih škriljaca u Aleksincu obuhvatila bi otvaranje rudnika i izgradnju dva postrojenja za preradu škriljaca, što bi koštalo između 700 miliona i milijardu evra, a taj projekat bi mogao da bude završen najranije 2017.
Inače, Srbija je među prvih deset zemalja u svetu po rezervama uljnih škriljaca iz kojih se dobijaju nafta, gas i struja. Najveća proizvodnja je u Estoniji, Kini i Brazilu. Estonska tehnologija važi i za najnapredniju, jer uljne škriljce eksploatišu već jedan vek. Čitava estonska energetika zasnovana je na uljnim škriljcima, a ceo severoistok zemlje leži na nalazištima. Imaju jedan površinski i dva podzemna kopa, a u pripremi je još jedan podzemni. „Do škriljaca dolazimo bušenjem i miniranjem. U jamskim rudnicima škriljci se vade na dubini većoj od 60 metara. Produktivnost je velika. Ovde su bageristi plaćeni po toni, tako da mesečno zarade oko 1.000 evra“, objašnjava za Biznis Markus Loko, direktor proizvodnje Enefit. Godišnja proizvodnja uljnih škriljaca u Estoniji iznosi 17 miliona tona. Njihovim sagorevanjem Estonci pokrivaju celokupnu potrošnju struje, a preradom dobijaju 400.000 tona nafte, koju koriste brodovi, industrija i toplane.
Estonci mnogo ulažu u zaštitu životne sredine. Iako rudarski kraj, okolina grada Narve na obali Baltičkog mora je turistička destinacija sa sportsko-rekreativnim centrima. Prit Raid navodi da tehnologija koja se primenjuje u eksploataciji i preradi škriljaca u potpunosti zadovoljava, čak i prevazilazi visoke ekološke standarde i zakone koje zahteva EU i stalno se usavršava. Te nove tehnologije omogućavaju bolji kvalitet vazduha, manju emisiju štetnih gasova, nisku potrošnju vode, zaštitu podzemnih voda, kao i korišćenje pepela u različite svrhe. Da bi pokazao koliko su ozbiljne namere u kupovini aleksinačkih uljnih škriljaca, Enefit je tokom proteklih par meseci organizovao obilazak estonskih uljnih škriljaca za novinare, ali i za predstavnike aleksinačke lokalne samouprave. Uprkos uveravanjima odgovornih iz Enefita, meštani Aleksinca i dalje strahuju da bi eksploatacija škriljaca mogla prouzrokovati veću štetu, nego korist.
– Nama je najvažnije da se kopanjem škriljca ne naruši životna sredina i uništi flora i fauna. Najbolje bi bilo kada bi se budući investitori odlučili za podzemne kopove. Međutim, kod nas je škriljac, čini se, bliži površini. Zbog toga bi se moglo desiti da zemlja bude površinski raskopana, a krajolik uništen. Meštani strahuju da bi zbog eksploatacije škriljca pojedina sela mogla biti kompletno iseljena. S druge strane, ovom kraju je potreban neki podsticaj budući da je gašenjem brojnih preduzeća i zatvaranjem aleksinačkih rudnika sve gotovo zamrlo – kaže za naš list Rodoljub Jović, meštanin Subotinca, sela u kome ima najviše uljnih škriljaca.
Osim u aleksinačkom kraju, postoje naznake da uljnih škriljaca ima i na drugim lokacijama u Srbiji. U Ministarstvu rudarstva kažu da bi uz korišćenje novih tehnologija za preradu te sirovine u sintetičku naftu mogle biti nadomeštene značajne količine nafte koju uvozimo.
Izvor Danas