Izgradnja i rad termoelektrane Ugljevik 3, na čiju izgradnju pravo polaže ruski milijarder Rašid Serdarov, neće imati značajniji uticaj na životnu sredinu ukoliko se sprovedu propisane mere zaštite.
Tvrde to u Institutu za zaštitu i ekologiju Republike Srpske, koji je pripremio Studiju uticaja na životnu sredinu. Naručilac je Comsar Energy, u cilju pribavljanja ekološke dozvole neophodne za početak izgradnje TE.
U nacrtu Studije koja je dostavljena Ministarstvu za prostorno uređenje, građevinarstvo i ekologiju Republike Srpske se zaključuje kako se merama zaštite, definisanim studijom, mogu obezbediti potrebni uslovi za zaštitu životne sredine u smislu uticaja na floru i faunu, pojavu buke, zagađenje zemljišta i drugih segmenata životne sredine i prostora.
„Projekat izgradnje i korišćenja TE u opštini Ugljevik, uz poštovanje svih predloženih mera zaštite životne sredine definisanih u okviru Studije uticaja, prilikom izvođenja građevinskih radova kao i prilikom korišćenja/eksploatacije svešće negativne uticaje u smislu uticaja na životnu sredinu na minimalan nivo“, tvrde u Institutu.
Uvid u dokument moguć je na sajtu Ministarstva i u prostorijama Opštine Ugljevik. Javna rasprava će se održati 30. avgusta u Ugljeviku, a primedbe i sugestije se mogu slati u roku od 15 dana.
Iako je prvobitno planirano da ovo energetsko postrojenje ima snagu od 600 megavata, Vlada Republike Srpske je napravila ustupak i dozvolila Serdarovu da poveća snagu i gradi dva bloka od po 350 megavata, koji će godišnje proizvoditi 4.900 gigavat časova električne energije.
Lokacija na kojoj će se graditi elektrana se nalazi na delu magistralnog puta Stari Ugljevik – Priboj, samo dva i po kilometra od centra grada, neposredno uz već postojeću termoelektranu koja posluje u sastavu Elektroprivrede RS.
Nova TE prostiraće se na 27 hektara, a vrednost investicije sa pripremnim radovima iznosi oko 1,2 milijarde maraka (preko 600 miliona evra).
O koliko velikom postrojenju se radi najbolje govori podatak da će se u njemu godišnje spaliti između 4,17 i 4,32 miliona tona uglja sa površinskih kopova Ugljevik Istok 2 i Delići, za koje takođe Comsar ima koncesiju.
U Studiji se naglašava da neadekvatno upravljanje elektranom može imati nesagledive posledice na zdravlje ljudi, kvalitet vode i vazduha i zemljišta.
„Visoke koncentracije emisija gasova i aerosola iz termoelektrane mogu da zagađuju obradive površine u njihovoj neposrednoj blizini. Iz zemljišta ih biljke apsorbiju i tako ulaze u lance ishrane raznih konzumenata, samim tim je i veći negativan uticaj na zdravlje stanovništva i kvalitet poljoprivrednih proizvoda“, navodi se u studiji.
Problema sa vazduhom ne bi smelo biti jer se u studiji navodi da će na termoelektrani biti postavljen sistem za odsumporavanje.
Međutim, to su samo procene – kao opomena može poslužiti slučaj sa postojećom termoelektranom na kojoj sistem za odsumporavanje, vredan 80 miliona evra, zbog brojih propusta ne radi u potpunosti.
Podsećamo, izgradnja TE Ugljevik 3 trebala je da počne pre šest godina i da bude završena do kraja 2016. godine.
Kako je CAPITAL nedavno otkrio, Serdarov je ovaj posao prodao kineskim kompanijama China Electric i Sunningwell International LTD.
Izvor: capital.ba
