Razvoj RiTE Gacko, neraskidivo je povezan sa strateškim planiranjem i realizacijom razvoja površinske eksploatacije uglja u Gatačkom basenu. Analiza postojeće situacije u ovom basenu jasno ukazuje da proces strateškog planiranja i realizacije strateških planova ne daje očekivane rezultate razvoja, pre svega, zbog uticaja internih faktora, a kao posledica neizgrađenih i oprečnih strateških procesa.
Rudarski basen Gacko predstavlja jedan od ključnih energetskih resursnih potencijala rada Elektroprivrede Republike Srpske i nesumnjivo je da će ugalj iz ovog basena u dužem vremenskom periodu biti primarna sirovina za proizvodnju električne energije u Republici Srpskoj. Obzirom na značaj Gatačkog basena za ukupan razvoj energetskog sektora pa i ukupni privredni razvoj Republike Srpske, razvoj eksploatacije uglja u ovom rudarskom basenu neraskidivo je povezana sa strateškim planiranjem i upravljanjem u funkciji kontinuiteta poslovanja RiTE Gacko.
Analiza postojeće situacije u RiTE Gacko jasno ukazuje da proces strateškog planiranja i realizacije strateških planova ne daje očekivane rezultate razvoja. Sa tog aspekta može se govoriti o krizi poslovanja u ovoj kompaniji. Činjenica je da na krizu poslovanja svakako najveći uticaj imaju interni faktori i to, pre svega, neizgrađeni i diversifikovani strateški procesi.
Za razliku od naše privrede, pa i rudarstva, krize poslovanja u svetu nisu novost zato što je u kompanijama razvijenih privreda pojava krize poslovanja pojava koja se očekuje i na koju se sprema strateški odgovor kada je nema, sa kojim se deluje onda kada se ona desi. Iako na pojavu krize poslovanja uticaj mogu da imaju osim internih i eksterni faktori, u ovoj analizi simptoma, uzroka i dejstva krize poslovanja akcenat je stavljen na interne faktore, jer su oni dominantni.
Naime, u istraživanjima uticaja finansijske krize na poslovne performanse preduzeća po privrednim granama (komparativna analiza uticaja za Srbiju, Hrvatsku i Sloveniju rađena za potrebe Nacionalne agencije za regionalni razvoj Srbije), kada je reč o rudarskom sektoru, uočen je eksterni uticaj na krizu poslovanja u kompanijama koje se bave eksploatacijom i preradom nemetaličnih mineralnih sirovina i to pre svega sirovina koje se koriste u hemijskoj industriji i industriji građevinskog materijala za visokogradnju. Međutim, u kompanijama koje se bave eksploatacijom i preradom nemetaličnih mineralnih sirovina za potrebe niskogradnje, pre svega putogradnje, eksterni uticaj u krizi poslovanja je značajno manji, dok u eksploataciji metaličnih mineralnih sirovina i eksploataciji energetskih čvrstih, tečnih i gasovitih mineralnih sirovina ovog uticaja gotovo i da nema.
U pomenutoj analizi je uočljivo da su ekonomski indikatori poslovanja rudarskog nešto bolji od drugih sektora, dok ukupno gledano rudarski sektor u kontinuitetu sve vreme globalne ekonomske krize beleži stalni rast. Istraživanja su obavljena u okviru dvadeset jedne kompanije koje se bave eksploatacijom nemetala, metala i energetskih mineralnih sirovina i zanimljivo je da su ekonomski indikatori poslovanja NIS, od momenta privatizacije u značajnoj meri popravili opšti utisak o uspešnosti poslovanja rudarskog sektora u Srbiji. Ovo svakako ukazuje, kada je reč o rudarskom sektoru, na dominantan uticaj internih faktora na uspeh poslovanja rudarskih kompanija. Slična situacija je i u rudarskom sektoru i rudarskim kompanijama u svetu.
Zaključci prethodne analize mogu se sa velikom dozom sigurnosti preneti i na situaciju u Republici Srpskoj, odnosno RiTE Gacko.
Analiza nastanka kriznih poslovih situacija
Prema teoriji evolucije i koncepciji životnog veka kompanije, odnosno sa aspekta kontinuiteta poslovanja, može se govoriti o tri evolutivna neprekidna perioda: period nastanka, period razvoja i period prestanka poslovanja kompanije. Od svih perioda svakako je najdinamičniji period razvoja koji ima niz faza. Kod rudarskih kompanija, faze razvoja su u direktnoj funkciji razvoja i veka eksploatacije rudnika, odnosno eksploatacionih faza razvoja rudnika. Međutim, ako je reč o kompanijama koje svoj razvoj baziraju na eksploataciji mineralnih sirovina u rudarskim basenima kao što je to slučaj sa Gatačkim basenom, onda je njihov razvoj uslovljen integrisanim razvojem eksploatacije u okvirima celog basena.
U normalnom životnom ciklusu, prestanak poslovanja rudarskih kompanija vezan je za vek ekonomski isplative eksploatacije ležišta i to je svakako objektivan razlog. Međutim često, posebno u slučaju rudarskih kompanija, ugroženi kontinuitet razvoja, pa konačno i prestanak poslovanja, uglavnom je vezan za subjektivne razloge koji su posledica pojave krize u poslovanju, loših procena u kriznim situacijama i nepostojanja adekvatnih mera za prevazilaženje krizne situacije u poslovanju.
Krizne situacije u poslovanju usko su vezane za neophodne promene u pojedinim fazama razvoja rudarskih kompanija. Na sve promene u internom i eksternom okruženju, kompanija ne samo da mora da obrati pažnju, već mora dati i adekvatan odgovor. Pasivnost kompanije prema promenama je dovodi u opasnost koja, u većoj ili manjoj meri, može da joj ugrozi kontinuitet poslovanja, odnosno egzistenciju. Nesumnjivo je da ne dovodi svaka promena kompaniju u opasnost, ali takođe je činjenica da pojedine rudarske kompanije nisu spremne za promene i da nemaju mehanizme koji mogu rano da ukažu na opasnosti koje se mogu pojaviti tiho ili sa svih strana u isto vreme.
Isto tako su, za našu zemlju, bitne i istorijske posledice, koje se tiču ne tržišnih uslova privređivanja u ranijem periodu. Kao posledica ovoga, veliki broj naših rudarskih kompanija nalazi se u krizi, pri čemu su prezaduženost, nelikvidnost i neprofitabilno poslovanje najčešći problemi. Ovi problemi su konačno osnova poslovanja u krizi ali su najčešće posledica stanja resursnih potencijala, pri čemu treba istaći da su resursni potencijali rudarskih kompanija oprema, kadrovi i njihovo znanje, infrastruktura, finansije i naročito mineralni resursi koje eksploatišu.
Upravljanje resursnim potencijalima i njihovo predvidljivo stanje su preduslovi za smanjenje rizika pojave krize u poslovanju. Posledice kriznog poslovanja (prezaduženost, nelikvidnost i neprofitabilno poslovanje), kao krajnji rezultat kriznog poslovanja, povezuju se sa operativnim upravljanjem u kompanijama, dok se uzroci kriznog poslovanja uvek vezuju za strateško upravljanje. Dakle, krizne poslovne situacije uvek nastaju na strateškom nivou i ako se na njih ne reaguje na strateškom nivou pravovremeno, one se spuštaju na operativni nivo ali su tada u već odmakloj fazi.
Ad-hock analiza stanja Gatačkog basena
Basen uglja Gacko je podeljen na 4 eksploataciona polja: Zapadno, Centralno i Istočno eksploataciono polje i Povlatna ugljena serija.
Prvi radovi na eksploataciji uglja su počeli 1954. godine, kada je otvoren površinski kop Vrbica na izdancima glavnog ugljenog sloja u Istočnom eksploatacionom polju, a 1982. god. pušten je u rad površinski kop Gračanica na prostoru Zapadnog eksploatacionog polja, godišnjeg kapaciteta 1.800.000 tona uglja i 3.200.000 m3 otkrivke. Remontom postrojenja Termoelektrane Gacko, narasla je i potreba u pogledu količina uglja, tako da sadašnji kapacitet iznosi 2.300.000 tona uglja i oko 6.500.000 m3 otkrivke. Površinski kop Gračanica je u procesu zatvaranja, pa je otpočela eksploatacija uglja na istočnoj strani kopa, na prelazu u Centralno eksploataciono polje, u kome je planirano otvaranje Površinskog kopa Gacko.
Za potrebe otvaranja Površinskog kopa Gacko do sada su urađena tri dokumenta:
– Studija izbora lokacije II faze rudnika (Rudarski institut Tuzla, 1987.),
– Program razvoja površinske eksploatacije uglja u basenu Gacko do 2020. godine (Centar za površinsku eksploataciju Beograd, 2003.) i
– Studija izvodljivosti razvoja energetskog basena Gacko (IG institut, Banja luka 2009).
Postojeće stanje radova sa osvrtom na stanje tehničke dokumentacije
Radovi na površinskom kopu Gračanica se izvode na istočnoj strani kopa, na prelazu u Centralno polje, u kome je planirano otvaranje Površinskog kopa Gacko.
Radovi se izvode po Dopunskom rudarskom projektu eksploatacije uglja istočnog dijela Površinskog kopa Gračanica, koji važi do 2015. godine. U trenutku izrade projekta nisu postojali uslovi za izradu Glavnog rudarskog projekta iz više razloga, a osnovni je izmeštanje rijeke Mušnice, čije korito u ovom dijelu ležišta ide dijagonalno preko površinskog kopa. Zbog ovakvog položaja rijeke Mušnice, površinski kop se, napredovanjem fronta radova, sužava na sjevernoj strani.
Ovakvim iznuđenim napredovanjem rudarskih radova, sužava se front radova i trenutno smanjuje koeficijent otkrivke, što će u narednom periodu dovesti do direktnog povećanja koeficijenta otkrivke.
Poslovna kriza u Gatačkom ugljonosnom basenu
Rizici i slabosti iz SWOT analize ukazuju da se RiTE Gacko nalazi u poslovnoj krizi. Ona je svakako, u suštini neplaniran i neželjen proces ograničenog trajanja i mogućnosti uticanja, koji šteti primarnim poslovnim ciljevima. Osnovni primarni poslovni cilj RiTE Gacko je proizvodnja dovoljnih količina uglja i električne energije za ispunjenje energetskog bilansa države u sve složenijim geološkim ležišnim uslovima. Njihovo neispunjavanje vodi urušavanju poslovnog sistema kao celine. Generalno, kriza poslovanja RiTE Gacko proističe iz sledećih egzistencijalnih operativnih strateških ciljeva:
– Očuvanja platežne sposobnosti u svakom trenutku – princip likvidnosti, odnosno princip finansijske stabilnosti koji je izuzetno bitan operativni cilj poslovanja;
– Dugoročnog postizanja projektovanog dobitka, a u posebnim situacijama bar pokriće troškova, odnosno izbegavanje neuravnoteženih ili preteranih gubitaka, takođe je vitalan operativni cilj poslovanja;
– Stvaranje i očuvanje dovoljnih potencijala uspeha (resursnih potencijala) je strateški cilj poslovanja kompanija.
Sa aspekta RiTE Gacko, neostvarivanje prvog cilja dovodi do nelikvidnosti, stanju u kojem kompanija više nije u mogućnosti da redovno podmiruje nastale finansijske obaveze. Nelikvidnost nije samo kratkotrajni problem plaćanja, već je to i problem finansijske nestabilnosti, pa je tu reč o krizi likvidnosti kao obliku operativne krize.
Izostanak projektovanog dobitka ili čak poslovanje sa gubitkom vodi smanjenju vlastitog kapitala i u konačnom do prezaduživanja RiTE Gacko. Neostvarivanje ovog cilja odražava krizu uspeha kao oblika operativne krize. Eskalacija i izostanak kontrole prve dve krize može podstaći postupak insolventnosti, stečaja, a u krajnjem slučaju i likvidacije kompanije.
Kada je reč o strateškoj krizi u RiTE Gacko ona je vezana za nedostatak potencijala uspeha, izostanak odgovarajućih znanja, tehničku i tehnološku zaostalost, nedostatak razvojnih opcija i tako dalje.
Kada je reč o Gatačkom basenu strateška kriza je u značajno meri zahvatila ovaj basen. Ovo se može zaključiti iz ad-hock analize stanja u kome se on nalazi. Naime, nesporna je činjenica da je nestrateški pristup u razvoju površinske eksploatacije uglja prouzrokovao poslovnu krizu koja se manifestuje veoma otežanom proizvodnjom i ispunjavanjem proizvodnih planova. Generalno, dugogodišnji izostanak strateških opredeljenja ukupnog razvoja Gatačkog basena (geološka istraživanja, ljudski resursi, oprema, finansijska stabilnost itd.), konačno je doveo do veoma otežanih uslova dalje eksploatacije uglja i proizvodnje električne energije uz dodatno pogoršanje geoloških uslova ležišta.
Krize poslovanja kao i svaki drugi proces imaju svoje faze. Uobičajeno to su:
– potencijalna,
– latentna i
– akutna faza.
U fazi potencijalne krize neophodno je anticipativno upravljanje krizom kao misaono predusretanje moguće nastupajuće krize. Kod latentne krize, intenzivno se koriste instrumenti preventivnog upravljanja krizom, pre svega sistemi ranog upozorenja i upravljanje rizicima. Kod akutne krize kao najvišoj fazi kriznog poslovanja, neophodna je identifikacija krize ali i reaktivno upravljanje u cilju izlaska iz krize.
Kada je reč o Gatačkom basenu, kriza poslovanja davno je prošla potencijalnu i latentnu fazu i sada je očigledno u akutnoj fazi.
Mogući pravci prevazilaženja krize poslovanja u funkciji kontinuiteta posovanja u gatačkom ugljonosnom basenu
Upravljanje krizom poslovanja zavisi od toga u kojoj su meri pogođeni pojedini, interni i eksterni subjekti. Spremnost hvatanja u koštac sa kriznim razvojem zavisi i od sistema vrednosti kao širem kontekstu krize. Ako se kriza primarno shvata kao neuspeh i nedostata vere u vlastite sposobnosti, tada dolazi do pojave negiranja krize, njenog zataškavanja i zanemarivanja njenih simptoma, što za posledicu ima produbljivanje krize. Međutim, ako se kriza shvati kao deo poslovnog procesa koji se i pored mera opreza i pune odgovornosti ne može isključiti, tada se otvara prostor za konstruktivna rešenja i prevazilaženje kriznih situacija.
Obzirom na dugi vremenski okvir trajanja krize poslovanja u Gatačkom basenu, razloge trenutnog stanja treba tražiti isključivo u procesu strateškog upravljanja i činjenici da strateški menadžment nije bio u stanju da prepozna krizu, a kasnije ni da je prihvati i da se sa njom bori.
Već je istaknuto da su u savremenom poslovanju, pa i poslovanju rudarskih kompanija krize poslovanja neizbežne. Zbog toga je izazov za svaku rudarsku kompaniju u izgradnji i korišćenju instrumenata efikasnog upravljanja poslovnom krizom. To znači da je neophodno koristiti instrumente preventivnog delovanja u fazi potencijalne i fazi latentne krize, kao i instrumente identifikacije i ovladavanja krizom u akutnoj fazi. Posebno je važno prepoznati krizni razvoj u najranijoj fazi, poslovnim promenama krizu savladati i krenuti prema novom poslovnom uspehu, jer što je kriza dublja, to je zahtevnije i dugotrajnije njeno ovladavanje, a i posledice su dalekosežnije.
Dosadašnji način strateškog upravljanja složenim poslovnim kompleksomRiTE Gacko više se oslanjao na definisane kratkoročne poslovne ciljeve Elektroprivrede Republike Srpske. Proizvodni rezultati, ostvareni poslednjih nekoliko godina u gatačkom basenu, prije su rezultat inercije tehničko-tehnološkog sistema nego strateškog upravljanja. Ovakav način djelovanja u narednom periodu bi mogao imati za posledicu devastaciju svih resursa u RiTE Gacko. Inercija nije projektovano stanje i ne može da dovede do željenog nivoa kompanije, pa je zbog toga veoma važno da menadžment kroz proces strateškog upravljanja obezbedi rast i održivi razvoj, tragajući za mogućim pravcima rasta i razvoja anticipirajući budućnost kompanije.
Strateško planiranje razvoja basena uglja Gacko predstavlja sistematski način da se upravlja budućnošću ovog basena na osnovama širokog konsenzusa i zajedničke vizije svih zainteresovanih strana oboljoj, prosperitetnijoj i pre svega održivoj budućnosti RiTE Gacko i u tom smislu neophodno je u vrlo kratkom roku izraditi i implementirati jasan, sveobuhvatan i na činjenicama baziran strateški plan razvoja koji mora da obuhvati:
– Integralno i dugoročno eksploataciju uglja u Gatačkom basenu.
– Novi poslovni model upravljanja proizvodnjom sa akcentom na optimizaciju svih segmenata u proizvodnom lancu vrednosti.
– Revitalizaciju i modrnizaciju postojeće rudarske opreme na osnovu višekriterijumske analize stanja.
– Jedinstveni informaciono-nadzorno-upravljački sistem za praćenje otkopavanja i kontrolu kvaliteta uglja.
Kao dobra svetska praksa za realizaciju pomenutih strateških aktivnosti u uslovima krize poslovanja pokazao se krizni menadžment.
Krizni menadžment kao mera za prevazilaženje krize poslovanja u funkciji kontinuiteta poslovanja RiTE Gacko
Krizni menadžment se bazira na znanjima o krizama poslovnih sistema u kontekstu savremenih političkih, ekonomskih, poslovnih, razvojnih, prirodnih i drugih rizika, kao i na usvajanju individualnih i timskih kompetencija za identifikovanje, analizu i procenu rizika, izbor i primenu adekvatnih strategija u procesu odlučivanja i integralnog upravljanja kriznim situacijama u poslovnim sistemima.
Pre nego što se donese odluka o primeni odgovarajućeg modela izlaska iz krize (Strategije izlaska iz krize), obavezno se kao model upravljanja poslovnim sistemom uvodi krizni menadžment, koji za cilj nema prevashodno promenu postojećeg menadžmenta ili dovođenje novog, već uspostavljanje takvog ambijenta u poslovnom sistemu koji zahteva ali i omogućuje brzu i usmerenu akciju svih nivoa poslovnog sistema.
Ovo je praktično prvi proces u modelu za izlazak iz krize. Drugi proces u modelu je identifikacija problema i dijagnoza stanja, treći proces čini izrada akcionih planova sa merama, programima i aktivnostima za prevazilaženje krizne situacije, dok četvrti proces obuhvata aktivnosti realizacije akcionih planova, a peti monitoring i kontrolu realizacije akcionih planova. Na kraju sledi, po uspostavljanju poslovnog ambijenta za efikasno i efektivno delovanje, proces zatvaranja krizne situacije.
Opisani model kriznog menadžmenta kao mera za izlazak iz krize poslovanja je nezaobilazan i predstavlja dobru praksu u rešavanju kriza. Bez njegove potpune primene, ad-hok pokušajima iznalaženja rešenja, RiTE Gacko neće moći da izađu iz krize poslovanja.
Upravljanje RiTE Gacko u analiziranoj kriznoj situaciji uključuje donošenje odluka i rešavanje problema odlučivanja u svim segmentima kompanijskog funkcionisanja kompetentno i sistemskim pristupom. Da bi se to postiglo neophodno je uspostaviti krizni menadžment kao dobru praksu u procesu prevazilaženja kriznih situacija i u vrlo kratkom roku izraditi i implementirati jasan, sveobuhvatan i na činjenicama baziran strateški plan razvoja.
Usvojeni strateški plan odnosno strategija razvoja je dobra osnova za prevazilaženje krizne situacije jer u njoj treba da se identifikovani problemi i uzroci, detektuje stanje krizne situacije i daju opcije rešenja. Krizni menadžment, prihvatljivu i usvojenu strategiju mora bezuslovno da realizuje jer samo na taj način kompanija može da prevaziđe krizu i nastavi kontinuitet u poslovanju. Separatna realizacija neke od pomenutih aktivnosti i primena nekog separatnog rešenja, ostaće samo ad-hok pokušaj izlaska iz krize, kao što je i do sada često bio slučaj. Samo primena celovitog modela kriznog menadžmenta i promene koje on nosi mogu u potpunosti da odgovore na svu složenost kriznog poslovanja i iskoriste uočene šanse za izlazak iz faze akutne krize RiTE Gacko.
Autor: Bošković Saša, dipl.inž.rud., RiTE Gacko, Republika Srpska ,
strucno savetovanje Rudarstvo 2015
