Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaSrbija:Rekultivaciona rešenja na...

Srbija:Rekultivaciona rešenja na PK ,,Tamnava-Zapadnom polju”, Na posteksploatacionim predelima stvoriti ekosisteme

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Šumarstvo, poljoprivreda, zona za industrijsku gradnju, poljoprivredna naselja i privremena odlagališta pepela, šljake, jalovine – najbolja rešenja za rekultivaciju.
Način regeneracije, rekultivacije i uređenja posteksploatacionih predela, nastalih nakon površinske eksploatacije ležišta uglja na Površinskom kopu ,,Tamnava-Zapadno polje”, tema je kojom se mr Bojan Dimitrijević sa Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu bavi u svom stručnom radu „Izbor rekultivacionog rešenja PK „Tamnava-Zapadno polje” višeatributnom analizom“, koji je predstavljen na ovogodišnjoj konferenciji UGALj 2013.
Razvoj površinskih kopova  uglja, kao neodvojivih delova energetsko-industrijskih celina, prate negativni ekološki uticaji na životnu sredinu rudarskih basena. Brojna istraživanja su pokazala da je na područjima gde je eksploatacija uglja završena, moguće stvoriti nove poljoprivredne, šumske, akvatorne, livadske i druge ekosisteme. Za to je potrebno preduzeti razne mere, od rudarsko-geoloških do bioinženjerskih. Kao primer uzet je kop ,,Tamnava-Zapadno polje”, čije eksploataciono polje pripada atarima sela Kalenić, Mali Borak, Skobalj i Jabučje. Prilikom izrade projekta rekultivacije  za ovaj kop, ključni inženjerski zadatak, po autoru,  odnosi se na izbor oblika i načina rekultivacije i uređenja eksploatacionog polja. Operativni odgovor na pitanje šta je najbolje rešenje pruža višeatributna ili višekriterijumska analiza, sa dve grupe modela.
Preliminarnom analizom ustanovljeno je da su za uslove kopa ,,Tamnava-Zapadno polje” moguća sledeća rekultivaciona rešenja: šumarstvo, poljoprivreda, zatim šumarstvo i poljoprivreda u kombinaciji, ali i akvatorijalni kompleks koji uključuje i ribarstvo, zona za industrijsku gradnju, poljoprivredna naselja i restitucija za seoska naselja u kombinaciji sa akvatorijalnim kompleksom, privremena odlagališta pepela, šljake, jalovine, stočarsko-farmerski kompleks u kombinaciji sa turističkim i parkovskim uređenjem, proširenje prirodnih rezervata, prepuštanje spontanoj sukcesiji.
Ocenjeno je da 12 kriterijuma pokriva ekološke, tehničko-tehnološke, ekonomske, estetsko-pejzažne, lokalne, socijalne i druge aspekte vrednovanja bitne za izbor rešenja rekultivacije, među kojima su i visina investicionih ulaganja, godišnji troškovi, tehnološka složenost izvođenja rekultivacionih radova, socijalni i ekonomski značaj rekultivacije za lokalnu zajednicu.

Izvor; RBK

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!