Sve zemlje u regionu ulažu značajna sredstva u nove OIE kapacitete, a velike promene u sektoru energetike će biti vidljive sledeće godine
Zelena energija je ključ evropske energetske nezavisnosti
Turska će ove godine uložiti 10 milijardi dolara u proširenje svog sektora obnovljivih izvora
Grčka i Rumunija imaju odlučujuće strategije za budućnost bez fosilnih goriva u energetskom miksu
Zapadni Balkan se takođe priprema za tranziciju i ulaže u nove obnovljive izvore
Nakon što su se cene električne energije vratile na normalne vrednosti – na 100 do 150 evra po MWh, termoelektrane na ugalj ponovo su postale gubitaši. Razlog za to su visoki troškovi proizvodnje, koji su nekompatibilni na trenutnim tržišnim cenama.
Nasuprot tome, 2022. je u Evropi bila najpovoljnija godina za proizvodnju električne energije iz obnovljivih izvora. Izveštaj tink-tenka Ember pokazuje da je više od jedne petine električne energije u Evropskoj Uniji u 2022. došlo iz obnovljivih izvora – tačnije 22 odsto, što je za 2 odsto više od doprinosa elektrana na prirodni gas. Elektrane na ugalj pokrile su samo 16 odsto ukupne proizvodnje, uz porast od 1,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu.
U godišnjoj analizi Embera se procenjuje da je Evropa izbegla najgoru energetsku krizu. Šokovi u 2022. godini izazvali su samo minimalne talase povratka na ugalj i veliki talas podrške za obnovljive izvore energije. Članice EU takođe pokušavaju da uklone prirodni gas iz energetskog miksa. Evropa se okrenula ka čistoj ekonomiji, što će u potpunosti biti vidljivo u 2023. godini.
Prednosti tranzicije ka OIE su energetska nezavisnost, predvidljivije i održivije tržište električne energije, niže cene i veća sigurnost.
Zemlje koje su dodale najviše kapaciteta OIE u Evropi su Nemačka (7,9 GW), Španija (7,5 GW), Poljska (4,9 GW), Holandija (4 GW) i Francuska (2,7 GW). Poređenja radi, Bugarska ima samo 0,4 GW novih kapaciteta.
Najveća procenat električne energije proizvedene u solarnim elektranama u energetskom miksu u 2022. imala je Holandiju sa 14 odsto (17 MWh), Grčka (6,6 TWh, 13 odsto udela) i Mađarska (4,5 TWh, 13 odsto). Istovremeno, Grčka beleži najveći pad udela uglja u energetskom miksu u poređenju sa 2015. godinom – sa 43 na 10 odsto. Slede Portugal (pad udela uglja sa 29 na 0,1 odsto), Holandija (pad sa 36 na 13 odsto) i Španija (pad sa 19 na 2,7 odsto).
Rast OIE na Balkanu
Najveći igrač na Balkanu kada su u pitanju OIE definitivno je Turska. Njeno tržište električne energije je šesto najveće u Evropi i deveto na svetu u pogledu kapaciteta hidroenergije (ukupna snaga HE iznosi 31 GW). Kapacitet vetra dostiže preko 11 GW, solarne energije 8,8 GW i geotermalne energije 2 GW.
Očekuje se da će Turska uložiti oko 10 milijardi dolara do kraja 2023. godine u razvoju svojih OIE kapaciteta, uključujući vetar, solarnu i geotermalnu energiju i biomasu. Turska takođe planira da investira u nove nuklearne tehnologije – male modularne reaktore (SMR), postepeno povlačeći elektrane na lignit.
Za period do 2030. godine, Turska je postavila ambiciozan plan da instalira 40 GW kapaciteta za proizvodnju solarne energije, što bi značilo gotovo četvrostruko povećanje u poređenju sa trenutnih 8,8 GW. Da bi ovo bilo moguće, zemlja mora da izgradi 4 GW solarnih elektrana godišnje.
Kapacitet vetra će takođe morati da se poveća i to tri puta kako bi bio dostgnut željeni cilj za 2030. godinu – 30 GW (u odnosu na trenutnih 11,1 GW), što podrazumeva dodavanje novih vetroelektrana ukupne snage 2,5 GW na godišnjem nivou.
Zemlja je takođe razvila šemu podrške za instalaciju solarnih panela za ličnu potrošnju za poljoprivrednike, koji su u velikoj meri pogođeni visokim cenama nafte i električne energije.
Grčka vodi u Evropi
Kada su u pitanju OIE, Grčka je među vodećim evropskim zemljama u pogledu udela solarne energije u energetskom miksu.
Zemlja je tradicionalni uvoznik električne energije iz Bugarske, ali zahvaljujući svojoj energetskoj strategiji uskoro bi trebala da postane neto izvoznik. Ključni momenat u 2022. bio je letnji period, kada je Grčka izvezla preko 600 GWh u Albaniju i Južnu Italiju zahvaljujući svojim solarnim kapacitetima.
Jedan od značajnih projekata u 2022. godini bio je mega solarni park Hellenic Petroleuma u blizini Kozanija, koji je pušten u rad prošlog leta. Nekadašnja područja uglja takođe planiraju velike investicije u solarnu energiju, na čelu sa PPC Renewables, koji planira elektranu od 550 MW. Ona bi trebala biti završena 2024. godine.
Grčka je uspela da doda 1,3 GW solarnih kapaciteta u 2022. godini, zahvaljujući pojednostavljenom procesu izdavanja dozvola, čime je zemlja dostigla 5,5 GW kapaciteta solarne energije.
Postoje i ambiciozni projekti poput Volkswagen-ovih zelenih ostrva, u sklopu kojih bi pojedina grčka ostrva mogla u potpunosti da pokriju svoje potrebe za električnom energijom. Postoje i planovi grčkih operatora prenosa za izgradnju mreže za povezivanje kopna i grčkih ostvra Krita i Rodosa, kao i poveizvanje sa Kiprom.
Krajem prošle godine Grčka je zvanično dobila zeleno svetlo za subvencionisanje projekata za skladištenje energije putem plana oporavka, ukupne vrednosti 341 milion evra. Zahvaljujući tome, zemlja će izgraditi baterije kapaciteta 900 MW, za koje bi planovi trebali biti odobreni do kraja 2023. godine.
Ukupne investicije koje zemlja planira da realizuje u energetskom sektoru do 2030. godine iznose 44 milijardi evra. To uključuje 9 milijardi za instalaciju kapaciteta OIE, 11 milijardi za unapređenje energetske efikasnosti i 5,5 milijardi za poboljšanje infrastrukture.
Rumunija se kreće brzim tempom
Najveći projekat OIE u Rumuniji u prošloj godini objavio je wpd i odnosi se na kapcitet vetra od 1,9 GW. On je trenutno u vlasništvu američkog GIP-a. U novembru Rezolv Energy je kupio prava za izradnju i upravljanje fotonaponskom elektranom kapaciteta 1 GW u zapadnoj Rumuniji. Važan projekat koji ima dozvolu za priključenje na mrežu je vetropark od 226,5 MW u vlasništvu EDPR Rumunija, ogranka portugalskog EDPR-a.
Zemlja je takođe ojačala planove za revitalizaciju mrežne infrastrukture. Sa budžetom od 1,1 milijarde evra, od kojih je prvih 100 miliona evra dostupno u 2023. godini putem Fonda za modernizaciju, trebalo bi da bude izgrađeno novih 4.000 kilometara mreže.
Prošle godine je usvojen zakon kojim se skraćuju administrativne procedure za izgradnju fotonaponskih elektrana na poljoprivrednom zemljištu. Do sredine godine u toku je bio program podrške za izgradnju vetroelektrana i solarnih parkova sa budžetom od 458 miliona evra.
Drugi izvor sredstava je Plan za oporavak i otpornost, putem kojeg će se finasirati solarne i vetroelektrane ukupne snage 950 MW, sa budžetom od 500 miliona evra.
Zapadni Balkan
Takođe postoji plan razvoja OIE na Zapadnom Balkanu. Zemlja sa najčistijom električnom energijom u Evropi – Albaniji, koja 99 odsto električne energije dobija iz hidroelektrana i 1 odsto iz fotonaponskih izvora, najavila je u 2022. godini izgradnju solarnog parka od 100 MW na krovu nekadašnje rafineriji nafte. Takođe, planirani su i drugi fotonaponski projekti ukupne snage 720 MW, uglavnom u regionu Fiera. Glavni razlozi za kašnjenje ovih projekata su administrativne procedure.
Severna Makedonija je u prošloj godini izdala 267 dozvola za kapacitete OIE od preko 150 MW. Ovi planovi uključuju solarni park Oslomej 1. Najavljena su i dva strana projekta – izraelski lanac tržnih centara BIG planira dva solarna parka snage 70 MW , dok turski Forti Energy i Bugarski Solar Pro planiraju elektrane ukupne snage po 50 MW.
Srbija trenutno ima 550 MW novoinstaliranog kapaciteta OIE, a cilj je izgradnja dodatnih 1,5 GW u naredne tri godine.
Bosna i Hercegovina je konačno dobila odobrenje za svoj projekat Široka Draga, za izgradnju vetroparka od 125 MW.
