Gradnja dalekovoda Srbija, Crna Gora, BiH kandidovana je kao jedan od prioritetnih projekata za sastanak premijera zapadnog Balkana 27. avgusta u Beču, a njegova izgradnja znači spajanje energetskog tržišta Istočne i Zapadne Evrope i stabilnije snabdevanje strujom uključujući tu izvoz i uvoz. Ovaj projekat ne znači da će građani tri države struju plaćati jeftinije, ali će jeftinije biti usluge njihovih operatora u prenosu struje.
Gradnja dalekovoda koji će povezivati elektromreže Srbije, Crne Gore i BiH treba da počne 2017. godine, a zajedničko preduzeće tri države koje će se time baviti osnovano je u aprilu ove godine sa sedištem u Beogradu i sa radom bi trebalo da počne tokom avgusta. Dalekovod napona 400 kilovolti treba da poveže Bajinu Baštu, Višegrad i Pljevlja i nastavlja se na podmorski kabl između Crne Gore i Italije.
Šta je SCC: Početak rada preduzeća Centar za kordinaciju sigurnosti SCC najavljen je nakon julskog sastanka ministara Srbije i Crne Gore Aleksandra Antića i Vladimira Kavarića i ono bi trebalo da omogući stabilno snabdevanje strujom našeg regiona, ali i izvoz i uvoz struje između istočne i zapadne Evrope.
“Centar za kordinaciju sigurnosti SCC d.o.o Beograd je zajedničko preduzeće koje su osnovali operatori prenosnog sistema CGES, NOS BIH i JP EMS (Javno preduzeće Elektromreža Srbije) 21. aprila 2015. godine i predviđeno je da pruža usluge operatorima prenosnog sistema u procesu operativnog planiranja rada”, rečeno je Portalu Analitika u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije.
U odgovoru Analitici dalje stoji da će se ova firma baviti unapređenjem pojedinačnih modela, odnosno spajanjem pojedinačnih modela u zajednički model. Zatim proračunom sigurnosti uključujući i korektivne akcije. Na trećem mestu je koordinisani proračun prekograničnih prenosnih kapaciteta, potom sledi ocena kratkoročne i srednjoročne adekvatnosti i na kraju koordinacija planiranja isključenja – najpre sa svojim osnivačima, a kasnije i drugim (Transportnim sistemom operatora) TSO-ima iz regiona ko za to bude imao poslovni interes.
Korist za građane: Nakon osnivanja ove firme nameće se i nekoliko pitanja: kakvu korist će od toga imati građani sve tri države i na koji način će se SCC finansirati, da li je ideja za SCC došla iz EU ili se radi o zajedničkim projektima prekogranične saradnje za koje mogu da se dobiju pare iz fondova EU?
U ministarstvu energetike Srbije kažu da će se SCC finansirati od naplate usluga koje će raditi za operatore prenosnog sistema, a da će korist osetiti prvenstveno građani ove tri države.
“Nacionalni TSO će usluge plaćati manje nego da pojedinačno CGES, NOS BIH i JP EMS usluge nabavljaju od centara za koordinaciju Zapadne Evrope poput TSC-a (Minhen) ili Coreso-a (Brisel). Svakako je korist za građane sve tri države i to što će u Centru za koordinaciju sigurnosti SCC raditi pre svega inženjeri iz država osnivača”, odgovaraju iz Ministarstva energetike. Oni napominju i da je ideja za osnivanje SCC proizašla iz obaveza koje su propisane evropskim mrežnim pravilima i standardima rada kojima se od operatora prenosnog sistema traži da prethodno navedene usluge nabavljaju od centara za koordinaciju sigurnosti.
Finansiranje: O tome ko će se od stručnjaka za energetiku iz Srbije naći u SCC ministarstvu energetike još uvek nije poznato. Ali, zna se da je vrednost dalekovoda na teritoriji Srbije 48 miliona evra i da Srbija polovinu tog novca očekuje da dobije i donacija EU. Međutim, preduslov za realizaciju ovog projekta je povezivanje Kragujevca i Kraljeva dalekovodom napona 400 kilovolti čija izgrdnja treba da počne ove godine i da se završi 2017. godine.
Prema rečima Jelene Matejić, direktorke za investicije i strategiju Elektromreže Srbije gradnja te trase dogovorena je sa delegacijom EU U Beogradu i posao je vredan 25 miliona evra, a Srbija očekuje da od EU dobije od 10 do 12 miliona evra.
Ministar trgovine i ekonomskog razvoja BiH Mirko Šarović rekao je da će se projekat Višegrad-Bajina Bašta-Pljevlja finansirati iz ovog fonda od 67 miliona eura, u okviru energetske agende.
Ovaj ceo projekat je deo Transbalkanskog koridora koji je jedan od najvažnijih projekata od nacionalnog i panevropskog značaja.
Inače projekat Transbalkanski koridor je kao prioritetne projekte označila EU i ona je ovaj projekat uvrstila u IPA fondove za ovu godinu.
Transbalkanski koridor će omogućiti prenos električne energije na velikim rastojanjima sa minimalnim gubicima i spojiće tržišta Istočne i Zapadne Evrope. Osim izgradnje novih dalekovoda i podizanja naponskog nivoa delova stare prenosne mreže u Srbiji, predviđena je izgradnja interkonekcija između Srbije i Rumunije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Bugarske i Mađarske.
Izvor; analitika
