Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaRegion energetikaRegion: Visoke temperature...

Region: Visoke temperature podigle cene električne energije u JIE na preko 118 evra po MWh

Supported byClarion Energy opengraph
Supported byspot_img

Dok kompanije iz Centralne i Zapadne Evrope plaćaju električnu energiju na berzi 30 do 60 evra po MWh, kompanije u istočnom delu kontinenta moraju da izdvoje  i preko 120 evra.

Ovo se odnosi na dan unapred tržište, za isporuku 29. jula, prenosi Capital. Najviša  cena električne energije ostvarena je na grkoj berzi – 123,96 evra po MWh, sledi Bugarska sa 122,03 evra po MWh i Srbija, sa 118,19 evra po MWh.

Poređenja radi – istog dana dan prošle godine električna energija na DAM u Bugarskoj  koštala je 37,38 evra po MWh, a 2019. godine – 40,61 evro.

Najniže cene električne energije u EU ostvarene su u Belgiji (30,26 evra po MWh), Holandiji (45,48 evra po MWh) i Nemačkoj (46,01 evra po MWh).

Ogromne razlike i volatilnost na dan unapred tržišta doveli su do toga da bugarske kompanije električnu energiju plaćaju četiri puta više u poređenju sa belgijskim kupcima.

Visoke temperature – manjak električne energije

Uzrok ove situacije su rekordno visoke temperature u Istočnoj Evropi, koje će se zadržati još najmanje deset dana. One dovode do velike potrošnje, koja stvara deficit električne energije.

Primera radi, u sredu u podne potrošnja u Bugarskoj iznosila je skoro 5.000 MW. To je, naravno, daleko od rekordnog opterećenja zabeleženog tokom zime 2017. godine, kada je potrošnja dostigla oko 7.700 MW, ali je pokazatelj rasta potražnje.

Nedostatak ponude na berzi takođe je preduslov za više cene, jer ograničena ponuda ne može biti nadoknađena snabdevanjem iz država sa viškovima električne energije.

Faktor rizika je  i visoka cena emisije ugljenika, kao i poskupljenje prirodnog gasa.

Rešenje – proizvodnja za sopstvenu potrošnju

Jedna od mogućnosti za industrijske potrošače jeste da sami proizvode električnu energiju koja im je potrebna. Ovo je već duže vreme praksa za industriju u drugim zemljama EU.  U Bugarskoj ona nije uobičajena.

Ipak, ima dobrih primera – ovih dana saznalo se da će Solvay Soda kupiti solarnu elektranu od 4 MW. Očekuje se da će elektrana proizvoditi 5.300 MWh zelene energije godišnje, a projekat razvija bugarski Solarpro u partnerstvu sa francuskim Green Yellow.

Istovremeno, Aurubis već gradi za svoje potrebe najveći solarni park u Bugarskoj, dok plovdivski Filkab gradi veliki solarni park od 8 MW. Kompanija takođe ima projekat za izgradnju sopstvenog solarnog parka kapaciteta 15 MW, koji će proizvoditi električnu energiju za slobodno tržište.

Izvor: capital.bg

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Kako izgleda koncesioni model za istraživanje ruda?

Predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić nedavnoje izjavila da bi Srbija, ako se realizuje projekat Jadar, mogla dostići prihode i životni standard građana Norveške. Doskorašnja premijerka očigledno nije ili ne želi da bude upoznata sa norveškim modelom ostvarivanja prihoda od...

Srbija: Investicije Ziđina u održivo rudarstvo

U poslednjih pet godina kompanija "Ziđin" rešila je zagađenje vazduha u Boru, a postavljen je sistem za reciklažu industrijskih otpadnih voda, tako da nema ispuštanja u vodotoke, rekao je Ću Guo Džu, direktor "Srbija Ziđin kopera". Kaže da je...

Koliki je potencijal biomase u Srbiji?

Vlasnik "Point grupe" Zoran Drakulić rekao je da bi cela Srbija mogla da se greje na domaću biomasu i da se iz tog obnovljivog izvora može proizvoditi i električna energija, pa mu nije jasno zašto se nastavlja gasifikacija, kada...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!