Supported byOwner's Engineer banner

Srbija: Za projekat Jadar neophodna Studija uticaja na životnu...

Ako postoji šansa da se ruda litijuma prerađuje na mestu gde se i iskopava, to je bolje nego da...

Serbia Energy Android aplikacija

Android aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa Google Play store-a  https://play.google.com/store/apps/details?id=com.obi.webviewandroid)  Aplikacija nas dodatno...

Serbia Energy Aplikacija

Ios apple aplikacija za Serbia Energy Vesti je online i dostupna za preuzimanje sa apple store-a ( https://apps.apple.com/rs/app/energy-news-see/id6454899430)  Uskoro i Android...

Srbija: Za “zeleni dogovor” do 2030. potrebno 10 milijardi...

Srbija ubrzano razvija projekte zelene energije, poručuju iz Vlade. Za stabilno finansiranje računa se na podršku domaćih i međunarodnih...
NaslovnaSrbija EnergetikaRegion u energetiku...

Region u energetiku treba da uloži gotovo 45 milijardi evra

Supported byClarion Energy opengraph
Supported by ElevatePR Digital
Supported by SEE Energy News
Supported by Clarion Energy
Supported by Rudarstvo
Supported byspot_img

Zemlje Energetske zajednice Jugoistočne Evrope do kraja decenije treba da ulože 44,6 milijardi evra u energetiku da bi odgovorile na rastuću tražnju, navodi se u Energetskoj strategiji koju danas treba da usvoji Zajednica.

Ta sredstva treba da budu investirana u diversifikaciju energetskih resursa i zamenu zastarelih postrojenja.

Međutim, scenario razvoja energetike u regionu baziran na tekućim trendovima ukazuje da će se energetski sistem u narednom periodu razvijati sporo i neadekvatno, kao i prethodnih nekoliko godina.

Ako se te prognoze ostvare, investicije će manjim delom ići u nove kapacitete a većim u produžavanje radnog veka velikih delova sistema.

U tom slučaju, prenosi Euraktiv upozorenje iz Strategije, 2020. godine region neće moći da zadovolji tražnju struje i nedostajaće mu 15,1 tera-vat časova (TWh), što znači smanjenje potrošnje ili dodatni uvoz. Taj manjak zadržaće se i dalje, do 2025. i 2030.

Pored toga, nedovoljna ponuda imala bi i ekonomske posledice ako bi nezadovoljenje tražnje struje limitiralo privredni rast ili stvorilo percepciju problema u snabdevanju energijom. Takođe bi neizvesnost oko adekvatne ponude struje negativno delovala na investitore.

U nacionalnim strategijama i investicionim planovima članice Zajednice su u cilju zadovoljenja domaće tražnje i izvoza van regiona predvidele veoma ambiciozne planove izgradnje novih energetskih postrojenja do 2020. i dalje do 2030. godine.

Samo između tekuće i 2020. godine instalisani kapaciteti za proizvodnju struje na Zapadnom Balkanu i u Moldaviji porašće, prema procenama, za 13,23 giga vati, što predstavlja rast od 64 odsto u poređenju sa kapacitetima iz 2009. godine.

Tom povećanju kapaciteta Srbija će doprineti sa 25 odsto a sve ostale zemlje tog dela Zajednice, osim Moldavije, sa po oko 10 odsto.

U Energetskoj strategiji Zajednice pobrojane su i barijere koje mogu da učine ulaganja u energetiku rizičnijim, skupljim, manje atraktivnim za investitore.

Ključna barijera posledica je regulisanih i/ili cena koje ne pokrivaju troškove. U najvećem broju zemalja u regionu regulisane cene koje plaćaju krajnji potrošači ne odražavaju pravu cenu isporuke koja uključuje troškove proizvodenje, cenu uvoza, neophodne investicije, nenaplaćene dugove itd.

Među barijerama su i asimetrična distribucije troškova i koristi, nedostatak novih finansijskih instrumenata, osim donacija, kao i duge i neefikasne procedure izdavanja dozvola uz protivljenje infrastrukturnim energetskim projektima u javnosti.

Kada je reč o obnovljim izvorima energije, poput Sunca, vetra, biomase, nije osigurana dugoročna predvidivost fid-in (feed-in) tarifa, što je od ključnog značaja za nove energetske projekte sa obnovljim izvorima.

Prepreka je i dostupnost odnosno nedostupnost mrežnih kapaciteta za prihvat energije iz obnovljivih izvora, što se često koristi kao izgovor za ograničavanje razvoja obnovljive energije.

Energetska zajednica u cilju uklanjanja nabrojanih barijera predlaže uspostavljanje zajedničke službe za aukcije, razvoj konkurentnog tržišnog okruženja, razvoj gasne infrastrukture, kao i rad na energetskim projektima od interesa za Zajednicu.

U dokumentu se navodi i da će ključne regionalne teme za Energetsku zajednicu ubuduće, pored ostalog, biti gasifikacija Zapadnog Balkana i Moldavije, dalja liberalizacija cena, unapređenje prekograničnih konekcija i aktivno učešće u regionalnim inicijativama.

Članice Zajednice su Albanija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Hrvatska, Makedonija, Srbija, UNMIK – u ime Kosova, Moldavija, Ukrajina i EU.

Izvor Blic

Supported byspot_img
Supported byspot_img
Supported byspot_img

Najnovije vesti

Nastavite sa čitanjem

Region: Janaf se suočava s izazovima zbog američkih sankcija i veza sa NIS-om koje utiču na poslovanje sa transportom nafte

Janaf, hrvatska kompanija za transport i skladištenje nafte, našla se u središtu eskalirajućih američkih sankcija koje cilјaju ruske interese u energetskom sektoru. Nedavni finansijski izveštaj kompanije, objavljen u oktobru 2024. godine, otkrio je da posluje sa pet poslovnih entiteta...

Trendi na tržištu energije početkom januara 2025: Brent nafta raste, TTF gas opada, a dozvole za emisiju CO2 fluktuiraju

U drugoj nedelji januara, fjučersi Brent nafte za Front Month na ICE tržištu zabeležili su porast cena u većini sesija, dostigavši nedeljnu maksimalnu cenu od 79,76 USD po barelu u petak, 10. januara. Ovo je predstavljalo porast od 4,2%...

Cene električne energije u Evropi: Mešoviti trendovi početkom januara 2025. sa rastućom potrošnjom i nižom proizvodnjom vetroenergije

U drugoj nedelji januara, prosečne cene električne energije na glavnim evropskim tržištima pokazale su različite trendove. S jedne strane, cene su opale na tržištima EPEX SPOT u Francuskoj, MIBEL tržištu Španije i Portugala, i IPEX tržištu Italije, pri čemu...
Supported byspot_img
error: Content is protected !!