Tokom 36. nedelje 2025. godine, cene električne energije na tržištima Jugoistočne Evrope (JIE) blago su porasle u odnosu na 35. nedelju. Većina tržišta zabeležila je prosečne nedeljne cene ispod 100 €/MWh, pri čemu je Italija bila izuzetak, premašivši ovu vrednost. Prosečne cene u regionu iznosile su oko 88 €/MWh. Cene su dostigle vrhunac u petak, 5. septembra, pre nego što su krajem nedelje pale. Najveći rast zabeležile su Grčka i Bugarska, sa 15,97% i 15,25%, dok su Rumunija, Mađarska i Srbija imale povećanja od 11,89%, 11,42% i 9,41%. Italija, iako je imala najvišu ukupnu cenu, zabeležila je blagi pad od -3,06%.
Početkom septembra, većina glavnih evropskih tržišta električne energije bila je ispod 100 €/MWh, dok su Francuska, Nemačka, Belgija i Holandija zabeležile niže cene, a tržišta Centralne Evrope održala su prosečnu cenu oko 69 €/MWh. Nedeljne cene kretale su se od 29 €/MWh do 92 €/MWh, pri čemu je Slovačka bila najskuplja sa 91,91 €/MWh (+4,34%), a Francuska najjeftinija sa 28,79 €/MWh (-48,98%). Prosečne evropske nedeljne cene u 36. nedelji iznosile su približno 80 €/MWh, pri čemu je Italija imala 106,46 €/MWh, a Francuska 28,79 €/MWh. U iberijskim MIBEL tržištima, Španija i Portugal zabeležili su pad od -30,90% i -30,70%, dostigavši 45,17 €/MWh i 45,36 €/MWh.
U JIE, cene su se kretale od 61 €/MWh u Turskoj do 106 €/MWh u Italiji. Grčka je sledila Tursku sa 87,96 €/MWh, dok su Mađarska i Rumunija bile drugo i treće najskuplje tržište sa 94,84 €/MWh i 92,70 €/MWh. Dnevni vrhovi cena u JIE tržištima uglavnom su zabeleženi 5. septembra, dok su najniže cene bile 7. septembra. Početkom 37. nedelje, Day Ahead cene pokazale su rast, krećući se od 111,45 €/MWh u Bugarskoj i 112,05 €/MWh u Grčkoj do 128,48 €/MWh u Mađarskoj i 141,07 €/MWh u Albaniji.
Potrošnja električne energije u JIE porasla je za 1,19% u odnosu na 35. nedelju, dostižući ukupno 17.230,83 GWh, jer su zadržani topli letnji uslovi povećali upotrebu klima uređaja. Najveći rast potrošnje zabeležili su Grčka (+2,91%) i Mađarska (+2,59%), dok je Rumunija imala +2,35%, dok su Hrvatska i Bugarska zabeležile pad od -3,36% i -2,28%.
Proizvodnja iz promenljivih obnovljivih izvora smanjila se za -2,31% na 3.476,11 GWh zbog niže proizvodnje vetra i solarne energije. Vetrogeneracija pala je -3,4% na 1.611,27 GWh, pri čemu su Srbija i Hrvatska imale najveći pad od -89,1% i -6,8%, dok su Bugarska, Rumunija i Italija zabeležile rast. Solarni kapacitet smanjen je -1,3% na 1.864,84 GWh, sa najvećim padom u Rumuniji (-11,0%) i Grčkoj (-5,3%). Hidroelektrane su blago povećale proizvodnju za 0,73% na 2.062,75 GWh, predvodile Italija (+18,62%) i Srbija (+5,61%), dok su Bugarska, Mađarska, Hrvatska i Turska zabeležile pad.
Termoelektrane su ostale uglavnom stabilne, sa blagim padom od -0,05% na 7.791,70 GWh. Proizvodnja iz uglja smanjena je za -3,09% na 3.414,58 GWh, dok je gas povećan za 2,46% na 4.377,12 GWh. Turska je zabeležila pad proizvodnje iz uglja -5,23% i rast gasa 16,76%, dok je Bugarska imala pad oba izvora, uglja (-10,65%) i gasa (-19,07%). Grčka je proizvela minimalnu količinu uglja (0,78 GWh), ali je proizvodnja iz gasa porasla za 6,76%.
Kros-granična trgovina u JIE pokazala je rast neto uvoza električne energije od 18,67% na 1.133,17 GWh, dok su izvoz smanjen za -11,0% na 178,83 GWh, a uvoz za -26,1% na 1.312,00 GWh. Rumunija, Mađarska i Srbija zabeležile su rast neto uvoza od 191,23%, 45,52% i 10,89%. Neto uvoz Italije blago je pao za -0,78%. Grčka, Bugarska i Turska ostale su neto izvoznici, ali su njihovi izvozi smanjeni za -36,91%, -17,87% i -39,92%.
Sve u svemu, 36. nedelja odražava umeren rast cena, oporavak potrošnje, blagi pad proizvodnje iz obnovljivih izvora i promene u termoelektranama i kros-graničnim tokovima na tržištima električne energije JIE.
