U prvoj nedelji 2023. godine beleži se porast neto uvoza električne energije u Jugoistočnoj Evropi u odnosu na prethodnu nedelju, kao posledica veće potrošnje električne energije i pada proizvodnje iz obnovljivih izvora. Uvoz je u ovom periodu porastao za blizu 29%, na 1,73 TWh.
U Mađarskoj, neto uvoz električne energije je porastao za čak 43%, usled niske proizvodnje vetra.
S druge strane, nakon što su veleprodajne cene električne energije u Centralnoj Evropi postale manje konkurente, kao posledica povećanja cena u prvoj nedelji 2023. u poređenju sa poslednjom nedeljom 2022. godine, Srbija i Grčka su smanjile obim uvoza električne energije za oko 10%, odnosno 1%.
Rumunija je i u ovoj nedelji zadržala poziciju neto izvoznika, zabeleživši izvoz električne energije od 107 GWh.
Bugarska je ostala vodeći izvoznik električne energije u regionu, uz povećanje izvoza za 12 GWh u odnosu na prethodnu nedelju, na 153 GWh.
U istom periodu, potrošnja električne energije je porasla na svim tržištima Jugoistočne Evrope u odnosu na prethodnu nedelju, za 5,4%, na ukupno 15 TWh. Mađarska je zabeležila najveći porast potrošnje, za 12%. U Rumuniji i Bugarskoj, potrošnja je porasla za oko 6%. Grčka je zabeležila nedeljni porast potrošnje električne energije za 3%.